Izvod iz zoološkog vrta – Svakodnevno je odlazila u zoološki vrt pred kavez strašnog gospodara životinja i savane. Kada bi on poslije obilnog obroka zadrijemao, kraj trulog mesa i razbacanih kostiju, ona bi gurnula svoj prst kroz rešetku i počešala ga po njušci rizikujući da joj taj isti prst bude pojeden. Ali, kakvo je to zadovoljstvo, mislila je, bez rizika?
Naravno, on bi se razjario, začula bi se rika i silovito udaranje o rešetke…
Ona bi se pobjednički smijala jer je prst sačuvala a njega izbezumila. Ali, jednoga dana pukoše rešetke od njegovih udaraca i on se nađe na slobodi.
Tog trenutka su bili jedan na jedan!
Ritual smrti bio je započet…
Ona se krila iza svih prirodnih tvari ( žbunova, drveća, udolina), ali prejedeni i lijeni lav nevidjevši prolazio je kraj nje. Ona bi ga, opet, kradomice iz zaklona začikavala i igra traženja se do unedogled nastavljala…
No, čuvari su znali kojom stazom da ga navedu i odvedu u novi, uglancani kavez, doturajući mu svježe meso ne bi li se ponovo uobročio i smirio. I taman kad je velika mačka ponovo zadrijemala žena se nečujno prikrade i počeše ga, opet, po njušci. Nije mogla odoljeti izazovu niti joj se prekidala slika njihovog zajedništva…
Niko nikada nije zasigurno saznao zašto je lav uporno drijemao pored rešetaka odakle ga je ona mogla doticati…
Neki životi, uprkos svemu, ostaju u središtu…
.
za P.U.L.S.E: Olga Blažova Gajin – Vlašić
Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E
Izvod iz zoološkog vrta napisao/la Olga Gajin-Vlasić dana
Pregled tekstova autora – Olga Gajin-Vlasić →
bolje orlu rep no lisici glava, bolje biti uz Kralja
trenutak, nego li uz prevejanca ili neotesanca večnost; i jedna zlatna vlas careve kose je veće blago nego li svo runo nedolična čoveka, koje poput paukove mreže nas ovija i onemogučuje u kretanju, akamoli letu do neistraženih međa.”No bird soars to high, if he soars with his own wings”, govorio je znameniti engleski metafizički pesnik William Blake, a umna priča, zapravo ljupka parabola poetese Olge Blažove to više no
rečito potvrđuje.