Knjiga Zohar, VII tom. Poštovani čitaoci, P.U.L.S.E magazin vam zvanično predstavlja prvih dvadesetak stihova sedmog toma knjige Zohar, nastavka koji od marta 2023. možete naći u slobodnoj prodaji u izdanju IK Metafizika. Reč je o temeljnom delu jevrejskog misticizma baziranog na judaizmu, te potonjem pravcu promišljanja koji danas zovemo kabalom.

Sedmi tom Zohara sastoji se jedne, veće celine:

• I požive (Vajehi, ויהי)

Sve potrebne i dodatne informacije o nabavci Zohara možete pronaći ovde, ili ukoliko, pak, želite da pročitate predgovor delu to možete ovde učiniti.

U nastavku uživajte u uvodnom odlomku iz aktuelne sedme knjige:

ויהי
Va’jehi
I požive

I „I Jakov požive“

Rabin Josi započe raspravu o citatu:

ויחי יעקב
Va’jehi Ja’akov
I Jakov požive
Postanje 47:28; Daničić

koji sadrži duboku tajnu, jer se Jakov (Ja’akov [יעקב]) našao u proroštvu kakvo do tada ne beše viđeno, te „poživeo“ u Egiptu (Micrajim [מצרים]), sa svojim potomcima, u izgnanstvu. Rabin Josi potom postavlja pitanje kako je moguće da ime Jakov označava malenkost, dok Izrailj (Jisrael [ישראל]) označava veličinu. Rabin Eleazar na to odgovara da je Jakov kupio svoje prvorodstvo, što je doprinelo njegovoj veličini. Rabin Šimon se nadovezuje primedbom da je Jakov, a ne Izrailj, bio izabran od Boga da bude safir u Prestolu Slave (Kise Ha’Kavod [כסא הכבוד]). Jakovljevo ime je promenjeno u Izrailj, da bi oslikalo Milosrđe (Hesed [חסד]) u sklopu Sud (Din [דין]), budući da Sud prethodi otkrivenju Milosrđa, a onima što behu proterani u Egipat najpre beše suđeno, da bi im potom bilo iskazano milosrđe Božje. Rabin Šimon zaključuje rečima da je Jakov poživeo sto četrdeset i sedam godina, vek koji je obuhvatao tri perioda izgnanstva, od kojih je prvi potrajao sedam godina. Broj sedam (ševa [שבע]) je značajan jer predstavlja iskupljenje za svetu decu, „sedam puta“ izagnanu, prema broju grehova koje behu počinili.

Iskaz „požive“ je tajanstvena šifra koja znači da je Jakov dostigao uzvišeni nivo duhovnosti i proroštva, i to upravo za vreme svog boravka u Egiptu, koji, u prenosnom značenju, odslikava negativnost i materijalizam našeg fizičkog postojanja. Gotovo u svim delovima Zohara (Sefer Ha’Zohar [ספר הזוהר]), imena Jakov i Izrailj su dve oznake za Patrijarha, ukazujući na dva nivoa njegove duhovnosti: Jakov je niži, a Izrailj viši nivo duhovnosti. Međutim, na ovome mestu u Zoharu, ime Jakov označava uzvišeni duhovni nivo, jer je reč o naročitom obliku Svetlosti koja izranja onda kada se čovek uzdigne iz negativnosti i tame. Otud, sama svrha ovog odeljka je da nas naoruža duhovnim preimućstvima potrebnim da bismo se iskobeljali i uzverali iz mračne jame ili bezizglednih okolnosti u sopstvenom životu.

1. 

ויחי יעקב בארץ מצרים שבע עשרה שנה
Va’jehi Ja’akov be’erec Micrajim ševa esra šana
I Jakov požive u zemlji misirskoj (egipatskoj) sedamnaest godina
Postanje 47:28; Daničić

Rabin Josi reče: „Jakovljevo srce u viđenju proročkome vide da će potomci njegovi ispštati mnoga izgnanstva – on, naime, vide sva izgnanstva od onda do sada, do samoga Kraja i dolaska Mesije (Mašijah [משיח]).“

2. Jakov stiže do proroštva (zvanog) „požive“ tek u Egiptu. To beše, uistinu, izvrsno proroštvo, do tada neviđeno. Niti jedan prorok ne beše dostojan takvoga prorštva do li njega i Mojsija (Moše [משה]). Jer, o Mojsiju je pisano:

כי לא־יראני האדם וחי
Ki lo jirani ha’Adam va’haj
Jer Mene niko ne može videti i poživeti
Izlazak 33:20

A o Jakovu: „I Jakov požive u…“, što je proroštvo poteklo od Sjajnoga Ogledala, Tifereta [תפארת].

3. Jakov htede da prorokuje o izgnanstvu potomaka njegovih u zemlji Kananskoj (Kena’an [כנען]), kao i u svakoj zemlji u kojoj se oni budu obreli iz Egipat; što će reći, sva izgnanstva behu unutar Egipta. No, njegovo se srce slomi, kao što je pisano: „A Jakov videći da ima žita (takođe: ‘lomljenja;’ ‘slamanja’ [ješ šever, יש־שבר]) u Egiptu…“ (Postanje 42:1; Daničić).

4. Tako, kad dođe vreme da „Јakov poživi u Egiptu,“ on se ne obradova, jer znade da je ta zemlja čvorište naroda; drugim rečima, sav nakot pogani tamo prebiva. Baš kao i safiri Prestola Slave, tajne skrivenih iskri Hohme [חוכמה] međ’ njima, zvanim ’safirima,’ prema tajnom značenju stihu:

וממעל לרקיע אשר על־ראשם כמראה אבן־ספיר
U’mi’ma’al la’rakija ašer al rošam kemare even sapir
I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto,
po viđenju kao kamen safir
Jezekilj 1:26; Daničić

I niko ih ne može videti, ni odozgo, ni odozdo, izuzev živih stvorenja. Kao što veli tajna: „Jer niko Mene ne može videti, a poživeti (ostati živ).“

5. Duboko je otajstvo skriveno u ovome stihu, a mi, prijatelji, promišljamo jednako nad njima, čudom se čudeći, jer tu kaže da Jakov požive tamo, a ne Izrailj – ne kaže, naime, ,Izrailj požive.’ Jer, ime Jakov ukazuje na malenkost, dok ‘požive’ ukazuje na svetlost Haje [חיה] [Četvrti od 5 nivoa duše (haja), onaj koji korespondira i s odgovarajućim od četiri svetova stvaranja, Acilutom (Olam Acilut, עולם אצילות) (prim. redaktora)], koja je Mohin [מוחין] [Mohin je svojevrsna viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak), često karakterističan za višu trijadu Drveta života (Hohma-Bina-Da’at), u ovom slučaju s naglašenim uticajem sefire Bina (prim. redaktora)] Veličine. Trebalo bi, dakle, da stoji: ‘I Izrailj požive.’ A kako znamo da Izrailj upućuje na Mohin veličine? Iz stiha:

קדש ישראל ליהוה
Kodeš Jisrael la’Adonaj
Izrailj je za Ha’Šema svet
Jeremija 2:3

– a sveto biće nagoveštava veličinu. Takođe veli:

בני בכרי ישראל
Beni behori Jisrael
Izrailj je sin Moj, prvorođenac Moj
Izlazak 4:22

a prvorođenac nagoveštava veličinu. Stoga, ime Izrailj uvek nagoveštava Veličinu, za razliku od imena Jakov, koje označava malenkost, prema tajni značenja stiha:

מי יקום יעקב כי קטן הוא
Mi jakum Ja’akov? Ki katon hu
A kako će Jakov stajati (opstati [kum, קום])? Ta on je malen.
Amos 7:2

Rabin Eleazar, sin rabina Šimona, reče: „A opet, to isto Pismo kaže:

וימכר את־בכרתו ליעקב
Va’jimkor et behorato le’Jakov
I on prodade svoje prvenaštvo Jakovu
Postanje 25:33; Milin

Ovde se, naime, prvenaštvo, koje je veličina, dovodi u vezu sa Jakovom. Stoga ne treba da nas čudi to što piše: ‘I Jakov požive,’ a ne: ‘I Izrailj požive.’

6. A otac njegov, rabin Šimon (ribi Šimon [רבי שמעון]), odgovori mu: „Dok Izrailjci behu pravedni ljudi istine i milosrđa, oni ne znadoše za strah – izuzev Jakova, za kojeg piše:

כי־ירא אנכי אתו
Ki jare anohi oto
Uplaših ga se
Postanje 32:13

dok je Izrailj ime veličine i neustrašivosti. Zbog dobrih dela Izrailja i dobrote što prebivaše međ’ njima, oni ne znadoše za strah.

7. No, kada sagrešihu i behu proterani zbog bezakonja njihova, oni se pobojahu da bi zanavek mogli ostati u izgnanstvu zbog pretupa njihovih. I tu se Milosrđe združi sa Sudom, što je i značenje imena Izrailj, i oni otidiše u izgnanstvo.

8. Umno zapažanje, sine moj, u pogledu stiha: ‘I on prodade svoje prvenaštvo Jakovu.’ No, svako ko bolje pogleda, odmah će shvatiti da to što je ime Jakovljevo povezano sa onim ‘požive’ jamačno označava svetost, baš kao i ime Izrailj. A što se tičes same ove tajne, rečeno je da Jakov beše izabran od Presvetoga, blagosloven da je (Ha’Kadoš Baruh Hu [הקדוש ברוך הוא]), da bude safir u Prestolu Slave – on, dakle, a ne Izrailj.

9. Rabin Šimon otpoče raspravu stihom: „…I s onim ko je skrušenog srca i smernog duha oživljujući duh smernih i oživljujući srce skrušenih“ (Isaija 57:15; Daničić). ‘S onim ko je skrušenog srca’ je Jakov, jer je pisano: ‘I Jakov požive,’ jer se na njeg’ spustiše ravni proroštava i blagoslova čak i u Egiptu.

10. Utom se, kao što nam je poznati, oglasi i rabin Aba, rekavši: „Dočim srce vide da, obzirom da Jakov življaše u Egiptu, to ni proroštvo njeg’vo ne beše pročišćeno, jer sama zemlja beše okaljana.“

11. Dođite i vidite, on ne zasluži da blagoslovi niti jednog od sinova svojijeh, i ne imađaše duha kojim bi mogao blagosiljati, do li u Egiptu. A kad to najzad i učini, on blagoslovi svakog od njih prema tajni koja glasi: „А Јаkov vide da ima žita (tj. ’slamanja’) u Egiptu.“ Jakov reče sinovima svojim: ‘Šta gledate jedan u drugog? Dođite i vidite: proroštvo se daruje samo onima skrušena duha, kao što je pisano: ‘Idite onamo, te nam kupite (takođe: ’slomite’) onamo žita, da ne pomremo’ (Postanje 42:2; Daničić).

12. Rabin Josi reče: „Pod Svetim Prestolom Slave Jakov je poput safira; safir doprinosi njegovoj strani Suda. Potom Pismo veli:

ויאמר לא יעקב יאמר עוד שמך כי אם־ישראל
כי־שרית עם־אלהים ועם־אנשים ותוכל
Ata amar lo Ja’akov jeamer od šimeha ki im Jisrael
ki sarijta im Elohim ve’im anašim va’tuhal
Tada mu On reče: Odsele se nećeš više zvati Jakov, nego Izrailj;
jer si se junački borio i sa Elohimom i sa ljudima, i odoleo si
Postanje 32:29; Daničić

A onda vidimo da Jakov otkriva da je Sud u njemu, kao što je pisano:

ויזרח־לו השמש כאשר עבר את־פנואל
Va’jizrah lo ha’šemeš ka’ašer avar et penuel
I sunce mu se rodi (ili: izađe nad njim)
Postanje 32:32

Drugim rečima:

אוי לנו כי־פנה היום כי ינטו צללי־ערב
Oj lanu ki fana ha’jom ki jinatu cil’le arev
Teško nama, jer dan naže, i senke večernje oduljaše
Jeremija 6:4

13. Rabin Šimon reče: „Kada oni behu proterani iz Jerusalima (Jerušelem [ירושלם]), i ne beše više žrtava svagdanjih, i gnusoba okalja Hrama (Mikdaš [מקדש]), Malhut [מלכותא, מלכות], Nukva [נוקבא] [Nukva predstavlja ženski aspekt božanske emanacije u sferi sefirot nakon Keter (prim. redaktora)] od Zeir Anpima [זעיר אנפין] [Zeir Anpin predstavlja aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot, nakon prve trijade (prim. redaktora)], ne mogaše više podnositi Izrailja i grehe njine. Samo ih je ravan imena, Izrailja, mogla snositi, jer ona sadržavaše i Milosrđe i Sud. A kako Sud dovodi do otkrovenja Milosrđa, to se i Sud ima smatrati svojevrsnim Milosrđem.

14. Reči: ‘Odsele se više nećeš zvati Jakov, nego Izrailj,’ ako se pravilno razumeju, znače da je Izrailj uzvišeniji od Jakova, te ga (Elohim [אלהים]) otud i blagoslovi imenom Izrailj. A upravo je to značenje činjenice da u štapu Mojsijevu (mate Moše [מטה משה]) beše urezano Presveto Ime (Ha’šem Ha’Kadoš [השם הקדוש]) na obema stranama – jednoj, kao strani Milosrđa unutar Suda, što je ravan Izrailja, i drugoj, kao strani Suda unutar Suda, što je ravan Jakovljeva.

15. U tome je tajna: „Ne gleda na bezakonje u Jakovu, niti na nevaljalaštvo u Izrailju“ (Brojevi 23:21; Daničić), što znači da On nije gledao na bezakonje u Jakovu, ali je zato gledao u izopačenost. No, što se tiče Izrailja, tu nije gledao čak ni na izopačenost, jer je tu čak i Sud smatran milosrđem. Pa objasni: „Mi besmo proterani u izgnanstvo, međ dušmane, a Šehina [שכינה] [Božansko prisustvo na materijalnom planu (prim. redaktora)] otide od Kralja (Malka [מלכא]), Zeir Anpina, i otuđi se od Njeg. No, na koncu će on privući Šehinu da boravi međ’ nas i otkupiće nas, jer izgnanstvo dovodi do pokajanja, a pokajanje do iskupljenja. Otud Pismo i veli: ’Niti na nevaljalstvo u Izrailju,’ jer sve je to deo Milosrđa. No, s ravni Jakovljevom nije tako, jer ona sadrži izopačenost. Stoga ga anđeo (malah [מלאך]) i blagoslovi, rekavši mu: ’Nećeš se više zvati Jakov, no Izrailj,’ što sadrži i Sud i Milosrđe, i Izgnanstvo i Iskupljenje – sve u svemu, Milosrđe. U tome je tajna stiha:

כה־אמר יהוה מלך־ישראל וגאלו יהוה צבאות
אני ראשון ואני אחרון ומבלעדי אין אלהים
Koh amar Adonaj meleh Jisrael ve’goalo Adonaj cevaot
ani rišon va’ani aharon u’mi’baladaj ejn Elohim
Ovako govori Ha’Šem, Car Izrailjev i Izbavitelj njegov, Ha’Šem Cevaot [ה’ צבאות]:
ja sam prvi i ja sam poslednji (koji beše živ i živ je), i osim mene nema Elohima
Isaija 44:6; Daničić

כה אמר יהוה השמים כסאי והארץ הדם רגלי
Koh amar Adonaj: Ha’šamajim kisi ve’ha’arec hadom raglaj
Ovako veli Ha’Šem: Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama Mojim
Isaija 66:1; Daničić

16. „Unutar višnje ravni, Izrailjove (2) dve noge (Necah [נצח] i Hod [הוד]) stoje. Necah zvani ‘Živeo‘ (heb. Va’Jehi [ויהי], Vav-Jud-He-Jud)’ i Hod – ’Živi‘ ili ’Živući‘ (heb. He’Haj [החי] He-Het-Jud) – oboje su uključeni u reč ‘i živeo.’ Pa objasni: „Veliko Jud sadrži malo Jud, veliko He sadrži Tav; a Vav i Jud su u Vav, kao što su Vav i Dalet u Jud. Ovo dolazi od onog višnjeg, Izrailja.

17. Ovo su dva segmenta pohranjena u dragom kamenu, safiru, podno Prestola Slave, koji je u zemlji egipatskoj. Jer je pisano:

ונגף יהוה את־מצרים
Ve’nagaf Adonaj et Micrajim
Tako će Ha’Šem udariti Misir (Egipat)
Isaija 19:22; Daničić

što je drugi segment, dok je prvi stih:

כי טל אורת טלך
Ki tal orot taleha
Jer je Tvoja rosa, rosa na travi
Isaija 26:19; Daničić

18. Drugi segment dragog kamena, koja odslikava izgnanstvo, povezana je sa prvim, koja odslikava obnovu ili iskupljenje. Dođite i pogledajte stih:

בית יעקב לכו ונלכה באור יהוה
Bejt Ja’akov lehu ve’nelha be’or Adonaj
Dome Jakovljev, hodi da idem po svetlosti Ha’Šemovoj
Isaija 2:5; Daničić

što znači da slova što upućuju na izgnanstvo na koje oni behu osuđeni, greha svojih radi, prema Tori [תורה] [Jevrejska najsvetija knjiga Tora poznata je i pod nazivom Petoknjižje jer je čini pet knjiga Mojsijevih. Reč je o prvoj trećini celokupne jevrejske Biblije (TaNaH, תנ”ך) (prim. redaktora)] i Pravdi, imađahu u sebi i lek unutar te iste Tore. Ako se, dakle, budeš držao Tore, izaći ćeš iz ljage i gliba, koji su izgnanstvo; i hodićeš po svetlosti Ha’Šemovoj [השם] [Usled zabrane uzaludnog izgovaranje Božijeg Imena, oslovljavamo Ga sa Ha’Šem, odnosno rečju – Ime (prim. redaktora)], vaskrsenju i otkupljenju, jer izgnanstvo dovodi do povratku Tori, koja opet vodi ka Otkupljenju, što znači da su obe ove etape ili segmenta – povezani.

19. A slova Alef i Reš-Cadi sofit [Sofiti su slova hebrejskog jezika koja kada se nađu na kraju reči pišu se drugačije nego na bilo kom drugom mestu u reči. Cadi je jedno od njih (prim. redaktora)] u reči Arec [ארץ] (doslovno, ’zemlja’) predstavljaju zemlju koja, nažalost, biva proterana, po dekretu Tore; drugim rečima, pominju se četiri stotine godina u objavi ’između polutki’ [videti obred žrtvovanja koji je izvršio Abraham po nalogu Svevišnjega; Postanje 15:9-12; prim.prev.]. Zemlja (između rasečenih polutki) ih, dakle, deli na Alef i Reš-Cadi. U objavi u knjizi Tore može se, recimo, naći da Reš-Cadi otidoše u izgnanstvo zajedno, što znaši da provedoše u egipatskom izgnanstvu Reš-Cadi (=290 – prema standardnom vrednosnom sistemu slova i brojeva (mispar ha’panim [מספר הפנים])) godina; što je, zajedno sa Alefom (Alef = 110, prema mispar ne’elam (מספר נעלם), odnosno skrivenim vrednostima), ukupno četiri stotine godina. [Prema gematriji (גמטריא) svako slovo hebrejskog alefbeta nosi određenu numeričku vrednost, zato u davna vremena brojevi nisu ni korišćeni već su slova imala dvostruki značaj (prim. redaktora)] A šta je egipatsko izgnanstvo? Abrahamu beše najavljeno da će njegovi potomci provesti u izgnanstvu četiri stotine godina, a ipak, ako sve sračunamo, ispada da beše svega 290 godina.

20.

וימת יוסף בן־מאה ועשר שנים
Va’jamat Josef ben mea va’eser šanim
Potom umre Josef, a beše mu sto i deset godina
Postanje 50:26; Daničić

Rabin Šimon otpoče raspravu rečima: 

הנה העלמה הרה וילדת בן וקראת שמו עמנו אל
Hine ha’alma hara ve’joledet ben ve’karat šemo Imanuel
Eto, devojka (devica) će zatrudneti i rodiće Sina, i nadenuće Mu ime Imanuel
(takođe: Emanuel, Emanuilo; doslovno, ,El je s nama’ [Imanu El, עמנו אל])
Isaija 7:14; Daničić

U ovom stihu se pominju trudnoća i rađanje, a kada se ovakve stvari dešavaju u izgnanstvu, one označavaju nevolje i zla vremena, jer u nastavku stiha sleda: „Jer pre nego nauči dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostaviće zemlju…. (tj. ’zemlja će biti napuštena’)“ (Isaija 7:16; Daničić). I premda će Presveti, blagosloven da je, biti sa nama tokom ovih godina, kao što se da naslutiti iz detinjeg imena – Imanu–El – što je ime Šehine, ipak će sama Šehina drhtati i strepeti, odvojena od muža njezina, Zeir Anpina. Šehina će, doduše, biti s nama, ali stradalnički, u izgnanstvu, i to sama. A ‘trudnoća’ će, očito, prethoditi ‘rađanju’ izgnanstva. „Stotinu i deset godina,“ koje dodatno ’obremenjuju‘ izgnanstvo, kao teret na teret… Preciznije rečeno, egipatsko izgnansto se ima smatrati periodom bremenitosti, dok dve stotine i devedeset godina predstavljaju samo izgnanstvo. Sve u svemu, beše četiri stotine godine o kojima sam Presveti, blagosloven da je, kazivaše Abrahamu [אברהם] u tzv. objavi ,između polutki.’ Ono što se naziva Jakovljevim izgnanstvom uistinu otpočinje tek nakon Josefove smti. O tome je pisano: „A od vremena kad se ukine žrtva vazdašnja i postavi gnusoba pustošna, biće hiljadu i dvesta i devedeset dana“ (elef matajim ve’tišim [אלף מאתים ותשעים]) (Daniel 12:11; Daničić).

21.

ויהי ימי־יעקב שני חייו שבע שנים
Vajehi jeme Ja’akov šnej hajajv ševa šanim
A svega bi Jakovu sto i četrdeset i sedam godina
Postanje 47:28; Daničić

Sto četrdeset i sedam godina Jakovljeva veka tajni je broj ispaštanja ili pokore njegovih potomaka u izgnanstvu. Oni behu izagnani strogim Sudom, te imađahu pretrpeti tri izgnanstva. Prvo, u Egiptu, označeno je brojem sedam. Rabin Hija otpoče raspravu rekavši:

השבעתי אתכם בנות ירושלם בצבאות או באילות השדה
Hišbati ethem benot Jerušalam bi’cevaot o be’ajlot ha’sade
Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske, srnama i košutama poljskim
Pesma nad pesmama 2:7; Daničić

I ovde je broj sedam (heb. ševa [שבע]), broj Jakovljeva veka, izveden iz reči zakletva (heb. švua [שבועה]), da se ne budi ljubav dok ne nastupi iskupljenje.

22. Rabin Šimon reče: „Ovo objašnjava tajnu broja sedam. Pisano je, naime: ‘Odavna (ili ‘izdaleka’) mi se javljaše Ha’Šem:

מרחוק יהוה נראה לי ואהבת עולם אהבתיך
על־כן משכתיך חסד
Me’rahok Adonaj nira li ve’ahavat olam ahavtih
al ken mešahtih hased
Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost
Jeremija 31:3; Daničić

‘Izdaleka’ (tačnije, ’iz izgnanstva’), jer se velika ljubav otkriva jedino u izgnanstvu. U ovome se krije tajna: samo izgnanstvo je, naime, sredstvo kojim će sinovi Izrailjevi biti izbavljeni iz istog – iz izgnanstva. U to će nam vreme, jašta, ljubav Njegova biti većma otkrivena. Pismo ovde želi da istakne, pominjući broj sedam kao deo Jakovljeva veka, da će sveti narod, izgnan zbog grehova svojih, biti osuđen na višegodišnje ispaštanje, već prema opomeni:

ויספתי עליכם מכה שבע כחטאתיכם
Ve’jasafti alehem maka ševa kehatotehem
Dodaću vam sedam puta više muka prema gresima vašim
Levitska 26:21; Daničić

Takođe veli:

כי שבעתים יקם־קין ולמך שבעים ושבעה
Ki šivatajim jukam Kajin ve’lemeh šivijm ve’šiva
Kad će se Kain osvetiti sedam puta
Postanje 4:24; Daničić

što je broj koji ispravlja načinjenu štetu i otkriva svetlost iskpljenja. Ovo se tiče prvog izgnanstva u Egiptu, koje je najkraće od svih izgnanstava koja će uslediti netom.

23. Drugo beše Vavilonsko izgnanstvo, upoređeno sa četrdeset godina Jakovljeva veka, uz onih sedam u Egiptu, budući da je ovde reč o dužem izgnanstvu.

24. Treće izgnanstvo beše najduže i u tom smislu podudarno sa onih stotinu godina Jakovljeva veka, uz četrdeset godina Vavilonskog izgnanstva koje slede (odnosno, sedam godina egipatskog izgnanstva na kraju brojke; ukupno 147, koliko iznosi Jakovljev vek; prim.prev).

Za više informacija posetite Zohar.rs, ili sajt izdavača Metaphysica.rs

Dalja analiza dostupna je ovde.
Glosar kabalističkih pojmova, izraza i reči.

Predgovor knjizi Zohar možete pročitati na ArsMagine.com/zohar

Urednik Aleksandar Dramićanin

Prevodilac Jelena Gavrilović

Redaktor Dražen Pekušić

  aramejski jezik, Hebrejski jezik, jevreji, jevrejski misticizam, judaizam, kabala, Zohar