Knjižara Farenhajt 451° – RAAMATUTUBA FAHRENHEIT 451° temperatura na kojoj gori papir

Trebalo bi da čovečanstvo teži progresu, ali distopijske ideje − negativni, društveni, kulturološki i etički stavovi, nažalost, nisu samo podtekst Bredberijevog (Ray Bradbury, 1920-2012) romana Farenhajt 451 (Fahreinheit 451), niti je distopija, u vremenu ograničavanja slobode mišljenja, dominacije nekompetencije, veštačke hijerarhije, etičkog posrnuća, pandemija i tehnološkog napretka koji prečesto banalizuje suštinu naših života, karakteristika fikcionalnog i budućeg. U Bredberijevoj knjizi iz 1953. godine, opisano je društvo u kojem država, iz straha od slobodne misli, organizuje specijalne jedinice koje spaljuju knjige. Danas, za tim nema potrebe, budući da rijaliti programi, turbo-folk, konzumerizam i selfi kultura pokazuju jednaku uništavajuću moć. Ostaje samo pitanje: Da li je, kao u distopiji, otpor protiv sistema ili životnih uslova uzaludan i (ne)moguć?

Tokom umetničke rezidencije u Tajpa (TYPA) muzeju štampe i papira u estonskom gradu Tartuu, u popularnom Aparatu (Aparaaditehas), džentrifikovanoj fabrici iz sovjetskog doba, otkrila sam Farehnajt 451° (Fahreinheit 451°) − antikvarnu knjižaru koja, na nevelikom prostoru, čuva zaboravljene klasike, nudi utočište za knjigoljupce, razgovor o književnosti, čitalište za decu. U jednoj od retkih knjižara koja opstaje uprkos onlajn prodaji knjiga i moći obezličenih komercijalnih knjižarskih lanaca, sami možete odabrati svoj kutak za čitanje sklupčavši se u prostoru dupke nakrcanom knjigama, pored pisaće mašine iz sovjetskog doba, retro telefonskog aparata, stare vage ili harmonike što seća na prošlost.

Knjižara-atikvarnica, nazvana po Bredberijevom romanu, inače integralni deo koncepta Muzeja Tajpa, 22.08.2020, je na originalan način, obeležila 100-godišnjicu rođenja autora romana koji, uz Orvelovu 1984, najčešće apostrofiraju kao distopijski.

Ova tzv. nezavisna, mala knjižara, (podsetila me je zbog atmosfere na slavniju, Šekspirovu knjižaru u Parizu), započela je svoju „misiju čuvanja ljudskih duša” i spasavanja knjiga i kulture čitanja pre nekoliko godina. Ulogu vatrogasca Montaga iz Bredberijevog romana u knjižari ima nekolicina zaposlenih, kao i volonteri, iz raznih delova sveta. Trenutno u knjižari najčešće možete sresti Dominiku, volonterku iz Litvanije ili Estonku Mirjam Savisto, koja mi kaže kada je pitam odakle je: „Moj dom je tamo gde su moje knjige”

U knjižari možete pronaći najviše knjiga na estonskom jeziku, ali i Šekpira ili Turgenjeva na ruskom, Bredberijev Farenhajt 451 u prevodu na desetak stranih jezika, Džojsa na engleskom, „lakše” štivo poput Dnevnik Bridžet Džouns… Deo knjiga se u Farenhajt 451° doprema iz Tajpa muzeja, deo donose građani. Dešava da neko umre, a naslednici ne znaju što bi učinili s knjigama pa ih odnesu u knjižaru. One koje se procene kao vredne (neke od njih su izuzetno retke i skupe) ili da za njih postoji interesovanje, prodaju se po simboličnim cenama od jednog do nekoliko evra. Ostatak se šalje na reciklažu, a ukoliko su sa tvrdim povezom, budući da one nisu pogodne za reciklažu, od očuvanih korica, u muzeju Tajpa, izrađuju kutije, planere, sveske koje, na taj način, dobijaju svoj „drugi život”.

Povodom 100. rođendana Reja Bredberija, knjižara je načinila svojevrsni omaž kultnoj knjizi. Izloženo je 100 unikatnih primeraka knjige, specijalno odštampanih za ovu priliku. Knjige koje su još u pretprodaji našle svoje kupce, povezane su u korice odbačenih antikvarnih knjiga, na koje je, uz pomoć starih štamparskih presa, utisnut naslov Farenhajt 451°. Ovo neobično, kolekcionarsko izdanje, pored sećanja na Bredberija, sačuvalo je i sećanje na autore čije su korice knjiga poslužile kao vizuelni predložak.

„Želimo da knjiga dođe do novih čitalaca. Jer, to je roman o čitanju. Njega se, danas, vrlo lako, u žurbi, odričemo. Nismo svesni koliko time gubimo u životu”, objašnjava koncept jedna od zaposlenih.

Bredberijev roman, „u kojem je opisao noćnu moru svakog pisca i ljubitelja knjiga:  društvo koje pali knjige i u kojem su intelektualne misli protivzakonite”, doživelo je niz adaptacija, postoji BBC radio-drama, video-igra, grafički roman. Kultno ostvarenje je, svakako, istoimeni britanski distopijski film iz 1966. (mada postoji i rimejk iz 2018), reditelja Fransoe Trifoa, u kojem vatrogasac Montag, zadužen da uništava štampane knjige, koji sa suprugom opsednutom televizijskim programom živi ispraznim i monotonim životom u kojem je književnost nelegalna aktivnost, „na ivici nestanka“, nakon što upozna mladu ženu, koja mu priča o prošlosti u kojoj ljudi nisu živeli krijući vlastitu duhovnost, počinje da preispituje sebe i svet u kojem živi.

Interesantno je da je, godinu dana nakon Bredberijeve kultne knjige, objavljena Andrićeva Prokleta avlija. Roman nije postigao Bredberijevu slavu niti je prodat u 10 miliona primeraka, ali je nesumnjivo remek-delo. Iako je reč o drugačijoj temi smeštenoj u drugačiji istorijski i kulturološki kontekst, te o različitom tipu romana, i u njemu motiv knjige ima značajno mesto. Jer, ona nosi atribute duha i misli. Andrićev pritagonista, Ćamil, zbog svoje posvećenosti čitanju strada. Jer, pored Ćamila uvek postoji i neko kao Valija: „tvrd i revnostan činovnik, tupoglav i bolesno nepoverljiv čovek”, „čovek kratke pameti i dugih prstiju” − koji mrzi knjige.

„Sam sebi nije umeo da objasni zašto knjige, naročito strane knjige i u ovolikom broju, izazivaju u njemu takvu mržnju i takav gnev. Ali, mržnja i gnev nisu ni tražili objašnjenja, nego su se uzajamno podsticali i uzajamno rasli….”

pripovedao je i Andrić  arhetipsku priču o iskonskoj potrebi za pripovedanjem i čitanjem i isto tako snažnom, i uvek prisutnom strahu od − duhovnosti i slobodne misli.

za P.U.L.S.E  Ljiljana Maletin Vojvodić

  Estonija, Farenhajt 451, knjižara, Ljiljana Maletin Vojvodić, putopisi, Rej Bredberi