’leb a u sokaku/Nan-O Kuche je prvo filmsko iskustvo iranskog režisera Abaza Kiarostamija / Abbās Kiyārostamī. To je kratki crno beli film iz 1970. godine. Otada do danas Kiarostami je snimio vise od 30 filmova/dugometražnih, kratkih, dokumentarnih i seriju filmova za televiziju/. Pisao je i scenarija za druge filmske režisere, najpoznatiji mu je svakako scenario za film Beli balon koji je režirao njegovog bivši asistent Jafar Panahi.

“‘leb a u sokaku” je moje prvo filmsko iskustvo. Moram da priznam jedno od najtežih. Morao sam da radim sa dečakom naturščikom, sa psom, neprofesionalnom filmskom ekipom, jedino je kamerman bio profesionalac koji je izvoljevao i bio nezadovoljan čitavo vreme. Kamerman je bio u pravu u neku ruku, ja se nisam pridržavao konvencionalnih pravila u snimanju na koja je on inače bio naviknut,

izjavio je Kiarostami u intervjuu.

Ovaj šarmantni, neo-realistički dragulj demonstrira Kiarostamijev tehnički i estetski pristup u snimanju. Kiarostamijevi filmovi su često uporedjivani po atmosferi i stilu sa filmovima Satijata Reja, Vitorija de Sike, Erika Romera i Žaka Tatija.

Medjutim, njegovi filmovi ipak poseduju jednu originalnu i prepoznatljivu crtu svojstvenu  samo Kiarostamiju- lirski, poetičan, meditativan pristup u prikazivanju stvarnog kao nestvarno i nestvarno kao stvarno često u kombinaciji sa dokumentarnim..

Za neprekidan dugačak kadar za poslednju scenu u filmu na kome je insistirao Kiarostami čekao je 40 dana. Tri puta je menjao psa, što zbog buva, što zbog pasivnog ponašanja, što pokazuje njegov perfekcionizam čak i kada je kratki film u pitanju.

Scenario za ovaj film je napisao Kiarostamijev brat. Priča traje 12 minuta o dečaku koji se na putu od pekare do kuće, sa hlebom koji nosi ispod miške, suočava sa gladnim psom u sokaku.

Film počinje sa dugačkim kadrom koji traje vise od 1 minuta u kome dečak šutirajući improvizovanu loptu užurbano grabi prema kući. Iznenada mu se isprečio pas koji je zalajao. Prestavljen, dečak se vratio unazad. U sledećem kadru je dečak u gro planu dok grozničavo razmišlja kako da reši situaciju. Gledaoci se u tom trenutku poistovećuju sa dečakom.

Muzika takodje igra važnu ulogu u filmu. Menja se kako se i odnos izmedju dečaka i psa razvija.

Kraj filma je tipičan za Kiarostamijeve filmove koje je snimao u periodu od 1970-1982.

Ponavljanje, paralele i kontrasti:  susret dečaka sa psom, dečak napušta psa, pas sreće novog dečaka i priča se ponavlja, u stvari nastavlja.

Za P.U.L.S.E /Snežana Moračić

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Abbas Kiarostami, Film, Snežana Moračić