“Fog of War”-“Magla rata” izraz je koji označava neizvesnost u ishodu vojnih nastojanja, koja postoji uprkos opremi, sposobnosti i moralu onih koji tako nastojanje preduzimaju. Čak i uz sjajan obaveštajni rad i pripremu koji bi prevenirali  neuspeh, senka, tj. magla uspeha i dalje postoji, jer to je – rat. Izraz “magla rata”, prvi je upotrebio legendarni pruski general Karl fon Klauzevic koji je definisao rat kao produžetak politike nasilnim sredstvima.

O takvoj politici i citatima, što Klauzevica, što T.S. Eliota, govori Robert Strejndž Meknamara, američki sekretar odbrane u kabinetima Džona Kenedija i Lindona Džonsona, u kameru reditelja Erola Morisa. Meknamara predstavlja 11 lekcija iz svog života koje je naučio u odsudnim trenucima za svoju zemlju. Od kubanske raketne krize u oktobru 1962. godine, kad je svet bio na ivici nuklearnog sukoba, do rata u Vijetnamu, koji je počeo pre i nastavio se nakon Meknamarinog mandata u ministarstvu odbrane.

Sećanja na kraj I sv. rata, kad je Meknamara imao samo dve godine, govore o njegovoj genijalnosti, kao i mesto potpredsednika Forda (prvog van porodice Ford). Nemogućnost da napravi razliku u američkoj administraciji po pitanju rata, govore o Meknamarinoj dvomisli, koja ide od pacifizma do militantizma (Meknamara nesvesno priziva u sećanje lik generala Turgidsona iz Dr. Strangelove-a koji olako govori o 15 do 20 miliona mrtvih, kao kolateralnoj šteti u slučaju rata.) Naime, Meknamara govori o svom nadređenom u II sv. ratu i podređenom (s obzirom na superordinaciju civilne naspram vojne vlasti) u Vijetnamskom ratu – Kurtisu Le Meju – koji je komandovao bombardovanjem Japana, kada je stradalo oko 100.000 civila (muškaraca, žena i dece). Direktno u kameru, Meknamara prepričava njihov razgovor: –

Da smo izgubili rat bilo bi nam suđeno za ratne zločine, kaže Le Mej i dodaje da bi ono što smo uradili smatrano nemoralnim da je naša strana izgubila. Meknamara nam odgovora u oči: – Ali šta čini zločin nemoralnim u slučaju poraza, a moralnim u slučaju pobede? Zločin je zločin, i tu prestaje Meknamarino osvrtanje na rat, jer o budućim američkim ratovima ne želi da govori. Napušta američku administraciju 1968. godine kad postaje predsednik Svetske banke gde ostaje do 1981. godine. Ličnost je koja izaziva ambivalentne reakcije. Reći će vam da je učestvovao u sprečavanju nuklearnog sukoba sa SSSRom 1962. g., ali i da povećate efikasnost bez obzira na cenu. Njegovih 11 lekcija su:

1. Saosećaj se sa neprijateljem;
2. Razum nas neće spasiti jer ima svoje granice (Dostojevski je napisao da razum zna samo ono što je uspeo da iskusi, prim.aut.);
3. Postoji nešto što prevazilazi sopstvo (ego, sujetu, gordost, ponos);
4. Maksimizuj efikasnost;
5. Proporcionalnost bi trebalo da je vodič za rat ( aludirajući na uzajamnost na pacifičkom frontu, iako potpuna devastacija Japana koja je kulminirala nuklearnim bombama, oponira ovoj lekciji, jer je američka sila bila daleko od uzajamnosti, prim. aut.);
6. Saznaj informacije;
7. Uverenje i iskustvo podjednako varaju;
8. Budi spreman da preispitaš svoje rezonovanje;
9. U želji da učiniš dobro, možda ćeš morati da susretneš zlo;
10. Nikad ne reci nikad;
11. Ne možeš promeniti ljudsku prirodu.

Film „Fog of War“ nagrađen je Oskarom za najbolji dokumentarni film 2004. godine. Erol Moris jedan je od najuglednijih reditelja dokumentarnog filma. Za film „Tanka plava linija“ (Thin Blue Line) proveo je dve i po godine uveravajući sve aktere jednog suđenja da govore u kameru, priređujući nam tako svojevrstan dokumentarni Rašomon. Zanimljiv je i njegov optički patent koji omogućuje da reditelj i sagovornik razgovaraju oči u oči dok istovremeno gledaju u kameru, svako sa svoje strane. Rezultat je da vas Meknamara gleda sve vreme dok govori.

“Nećemo prestati sa istraživanjem, i na kraju našeg istraživanja, vratićemo se na mesto odakle smo krenuli i upoznati ga po prvi put.” T. S. Eliot

Za P.U.L.S.E: Hajrudin Aginčić

  Film, Hajrudin Aginčić, II svetski rat, rat, Robert Meknamara, Vijetnam