Reditelj kultnih ostvarenja “Lovac na jelene”, “Godina zmaja” i “Vrata raja” Majkl Ćimino provocirao je holivudski establišment. Ako je čovek individualac, onda uvek mora da bude protiv sistema, i da se bori.

Jednan od najvažnijih i najkontroverznijih američkih reditelja i scenarista, Majkl  Ćimin0 16. novembra napunio je 70 godina,  ostaće upamćen i po tome što je šokirao i provocirao holivudski establišment, i u većini svojih filmova napadao najjače mitove američke nacije – mit o beloj Americi, kolonizaciji i imigraciji.

Biografija Majkla Ćimina počinje u Njujorku, u porodici koja je bila treća generacija doseljenika sa juga Italije, i koja nije bila oduševljena njegovim profesionalnim izborom – diplomirao je na Jejl univerzitetu, na katedri za grafiku i lepe umetnosti, a nakon studija počeo je da uči glumu u čuvenom “Aktors studiju”. Prvi scenario za film napisao je 1973, i to je bila jedna od priča u hit serijalu o “Prljavom inspektoru Hariju”, sa Klintom Istvudom u naslovnoj ulozi. Taj uspeh omogućio je Ćiminu da za producentsku kuću popularnog glumca napiše scenario i režira film “Kalibar 20 za specijalistu”, koji je, tada 21-godišnjem Džefu Bridžisu doneo prvog Oskara u karijeri. Već 1978. Ćimino je napisao scenario za “Lovca na jelene”, i iste godine započeo snimanje surove, uzbudljive drame o vijetnamskom ratu i generaciji koja ga je doživela. Robert de Niro, Kristofer Voken, Džon Kazal, Meril Strip, Džon Sevidž, Ejmi Rat, Ričard Kas… napravili su antologijske uloge, film je doneo Ćiminu pet Oskara (imao je ukupno devet nominacija), mesto u istoriji svetskog filma, i zabeležio je ogroman komercijalni uspeh, uprkos optužbama dela javnosti da su “Vijetnamci jednodimenzionalno i negativno predstavljeni”.

Svi događaji nakon filma koji mu je doneo svetsku slavu, pokazaće da bi Majkl Ćimino mogao da bude i ogledni primer vasionskih uspona i padova viđenih u Holivudu sedamdesetih godina, ali i slike kako Holivud usvaja i brzo odbacuje svoju “decu”. Kada ga je čuvena “Junajted artists” kompanija angažovala za snimanje vesterna “Vrata raja”, i za tu produkciju iz epohe izdvojila budžet od 12.000.000 dolara, iako je bila u velikoj finansijskoj krizi (radnja se dešava krajem 19. veka, i govori o jednom od najkrvavijih i najkontroverznijih događaja iz američke istorije, kada su bogati stočari platili ubice da bi masakrirali tek pridošle imigrante iz Rusije, Poljske, Mađarske, Nemačke…), Ćimino je za svoj ambiciozni projekat premašio 40.000.000 dolara. “Vrata raja”, koja su bila ogoljena i hrabra demistifikacija “američkog sna”, nisu prihvatili ni kritika, ni publika, a kompanija “Junajted artists” je – bankrotirala. Tako je američka karijera Majkla Ćimina gotovo preko noći “nestala”.

Veći uspeh kod publike nije doživela ni “Godina zmaja”, iako su kasnije ovaj film kritičari svrstali među najbolja ostvarenja svetskog filma, a brojne kontroverze izazvao je i “Sicilijanac”, priča o mafijašu Salvatoreu Đulijaniju. “Časove očaja” i “Lovca na sunce” snimio je od nezavisnog finansiranja, potpuno se povukao iz javnosti i posvetio pisanju knjiga, ali su kontroverzne priče nastavile da prate njegov privatni život.

U jednom od retkih i poslednjih intervjua koje je dao tokom snimanja filma “Vrata raja”, Ćimino je rekao da čovek koji je individualac uvek mora da bude protiv sistema, i treba da se bori protiv njega:

– Film nije ništa drugo nego pričanje priče. Ono što ostaje iza filma, opet je samo priča – izjavio je reditelj koga danas filmofili smatraju jednim od najvećih autora.

Antologijska triologija

Ćimino nije režirao mnogo filmova, ali je ostavio antologijsku “trilogiju” “Lovac na jelene”, “Vrata raja” i “Godinu zmaja”, koje predstavljaju etničku i demokratsku sliku “zatvorenih zajednica” u Americi. Zanimljivo je da su “Vrata raja” danas doživela “novo čitanje” i sagledavanje – na festivalu u Veneciji 2011. sa velikim uspehom prikazana je digitalno restaurirana verzija ovog filma, a Izabel Iper, Kris Kristoferson, Kristofer Voken i Džef Bridžis, koji igraju glavne uloge, izjavili su da je on bio neverovatan trenutak u njihovim životima, i da tada nije imao šansu za uspeh, jer je bio antiamerički film.

Kod naših filmofila Ćimino je uvek zauzimao visoko mesto, a zanimljivo je da je kao predsednik žirija na ovogodišnjem festivalu u Seulu, nagradu “Gran pri” za najbolji film dodelio “Krugovima” Srdana Golubovića.

Radmila Radosavljević

Večernje Novosti

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Majkl Ćimino