U posleratnom periodu Nevil Šut je objavio roman ,,Na obali“ kao upozorenje na posledice nuklearnog rata. Pratimo sudbinu običnih ljudi koji moraju da se u kratkom periodu suoče sa užasnom stvarnošću. Smrt im postaje sve bliža kako vreme prolazi.

U centru naše pažnje nalazi se više likova. Nema heroja koji bi kao pobednik izašao iz borbe sa onim što dolazi. Zaplet je jednostavan, nema uzbudljivih dešavanja niti napetosti. Ovo delo može da se svrsta u distopijske romane sa elementima ljubavnog i porodičnog romana. Akcenat je stavljen na psihološku dramu likova koji se postepeno mire sa okolnostima, maštaju o budućnosti koje nema i nadaju se susretu sa voljenima nakon smrti. Ambijent u kojem žive nije toliko u planu, mada primećujemo neke promene kao što su nedostatak goriva i nekih proizvoda, kriza u zapošljavanju, gubitak kontakta sa ostalim državama, sklonost ljudi ka porocima itd.

,,Zašto mi moramo da umremo ako su druge zemlje petnaest ili dvadeset hiljada kilometara daleko od nas poželele da ratuju? To nije nimalo fer.“

,,Tačno, tako“, reče on. ,,Ali tu se ništa ne može.“

,,Ne radi se o tome da se plašim smrti, Dvajte. Svi moramo jednom umreti. Radi se o svemu onome što ću morati da propustim…“

Radnja se dešava u australijskom gradu Melburnu 1963. godine. Čitavo čovečanstvo ispašta zbog Trećeg svetskog rata koji je započeo sukobom manjih država. Kasnije su se tom sukobu priključile svetske sile. Bacanje nuklearnih bombi je dovelo do povišene radioaktivnosti i masovne smrti. Život na severnoj hemisferi više nije moguć. Vetrovi nose radioaktivne čestice ka južnoj hemisferi, tamo gde su junaci ovog romana. Nauka je nemoćna pred onim što dolazi i preti ostatku čovečanstva.

U romanu se traga za životom severnije od ovog grada. Kada budu primili radio signale iz okoline Sijetla, junaci odlaze podmornicom da ispitaju teren. Na nekim stranicama čitamo više o tome kako se upravlja podmornicom i kako se ljudi osećaju unutar nje, dok su zatvoreni pod vodom više dana. To čitaocima može da bude posebno zanimljivo.

,,Nije ovo uopšte smak sveta“, reče on. ,,Ovo je samo naš smak. Svet će nastaviti da postoji kao i ranije, samo što nas neće biti u njemu. I usuđujem se da kažem kako će se sasvim dobro snaći i bez nas.“

Od likova se malo više izdvajaju Piter Holms i njegova žena Meri. Imaju bebu Dženifer o kojoj je teško brinuti u ovakvim okolnostima. On je poručnik australijske mornarice, koji ponekad po zadatku odlazi na plovidbu. Zajedno sa Meri uređuje porodičan dom i planira novu baštu. Bolje se od svoje žene nosi sa istinom o budućnosti, marljivo radi i pomaže drugima iz okruženja. Zatim vredi spomenuti Džona Ozborna, koji je sav svoj život posvetio naučnom radu. Odlučuje da ispuni svoju poslednju želju, a to je da se trka u crvenom ferariju. Nije mu bilo važno što je amater u tom sportu.

Lepa je ljubavna priča koja se razvija između Dvajta Tauersa i Mojre Dejvidson. On je kapetan američke podmornice, koji nalazi posao i utočište na južnoj hemisferi nakon smaka na severnoj. Zaslužuje epitet ,,moralna gromada“ jer ostaje dosledan disciplini i moralnim principima, čak iako nije bilo nikoga da ga nadzire. U njemu se krije tuga zbog gubitka supruge i dvoje dece. Još uvek su živi u njegovim sećanjima, pa im on kupuje poklone kao da će ih jednog dana videti. Kad je Dvajt sreo Mojru, ona je bila devojka koja je traćila dane u provodima i opijanju alkoholom. To je bio njen način da pobegne od surove realnosti i da se nosi sa sopstvenom bespomoćnošću. Oboje su pozitivno uticali jedno na drugo. Mojra je unela radost u Dvajtov život, shvatila je šta je zaista važno i krenula da uči nove zanate. Iako budućnost nije obećavala posao, bilo je lepo ispuniti preostalo vreme korisnim radom.

,,Ljudska rasa je morala da bude zbrisana, a svet bez nepotrebnog odlaganja ponovo očišćen za mudrije stanovnike. Pa, to je verovatno imalo smisla.“

Sumorna je slika sveta u ovom romanu Nevila Šuta. Radioaktivna bolest je nešto od čega likovi ne mogu da pobegnu. Nažalost, oni nisu birali takvu smrt, već su na indirektan način žrtve ratnih sukoba. Još jednom je pokazano kako svetske sile ne mare za život običnih ljudi, već samo za sopstvene interese. Ipak se kroz redove ove knjige provlače humanost i tračak optimizma. To je ono kako se likovi odnose jedni prema drugima u nametnutim okolnostima. Oni su tu jedni za druge, brinu se o porodici i pomažu u zajednici, posvećuju se hobijima i planiraju budućnost sa nadom da ovo nije kraj. Smrt je naša neminovnost, ali baš zato može da nas motiviše da budemo bolji i humaniji prema drugima. Iz tog razloga vredi čitati ovaj klasik i promišljati njegove poruke.

P.S. Knjiga je ekranizovana dva puta. Prvi put kao film 1959. godine samo dve godine nakon njenog izlaska, a drugi put kao mini-serija 2000. godine. U obema ekranizacijama igraju poznati glumci.

za P.U.L.S.E  Mirjana Dimitrijević

  Književnost, Mirjana Dimitrijević, Na obali, Nevil Šut, Svetska književnost