Niko neće da se igra sa mnom/Mit mir will keiner spielen (1976) je Hercogov kratki, dokumentarni film, koji traje 13 minuta. Snimljen je izmedju dva njegova dugometražna filma : Enigma Kaspera Hauzera i Srce od stakla. Dijalozi u filmu su skriptovani i prilagodjeni dečijem uzrastu. Učestvuju deca iz nižih razreda osnovne škole. Snimljen je u obrazovne svrhe s namerom da skrene pažnju na vršnjačku agresiju i emocionalno maltretiranje i motiviše decu da nauče pravila socijalnih igara iz sveta odraslih i kompromisu u njihovom mini kolektivu.
Glavni junak priče i potencijalna žrtva maltretiranja je Martin. Neprihvaćen i društveno odbačen, prinudjen je, ne svojom voljom, na izolaciju.
Zapostavljen i zlostavljan i od roditelja, Martin ima jedinog druga i prijatelja, vranu koja se zove Max i zna da priča. Max živi sa Martinom, dele istu hranu, kokice za ručak, i razgovaraju. Martin provodi veći deo vremena u školi u ćošku, odvojen od grupe zabarikadiran dok se ostala deca druže i igraju.
Svaki njegov pokušaj da se približi i bude prihvaćen je odbačen i pojačava ogovaranja o njemu. I deca ogovaraju. Ponašaju se po modelu svojih roditelja i svoju moć demonstriraju nad slabijima od sebe.
Jednog snežnog dana, dok su čekali roditelje da ih odvezu kući, Martin se zatekao sam sa Nikol, devojčicom iz grupe, i ponudio joj, skoro primorao, da dodje kod njega kući i vidi njegovog najboljeg druga, ljubimca, Maxa. Ženska radoznalost je preovladala, htela je da vidi vranu koja govori.
Nikol i Martin su nastavili da se druže i u školi. I pored rizika da bude odbačena od ostalih ostala lojalna Martinu. U znak zahvalnosti poklonio joj je jedinu svoju dragocenu stvar na svetu, svog druga i ljubimca, Maxa. Nikol je znala kako da uzvrati Martinu. Naterala je članove grupe da skupe dobrovoljni prilog i kupe dva morska praseta, poklon iznenadjenje, za Martina.
Martin je prihvaćen i postao je deo grupe. Bilo je potrebno da samo jedan od njih pokaže dobru volju i razumevanje.
Za P.U.L.S.E pripremila Snežana Moračić