Ubiti Cicu rugalicu ili striček Tarantiček  jel’ sad bilo dosta?

“Prezirem Tarantina” rekao mi je stori-bord artist Povratka Džedaja (Betmena, Zeke Rodžera i Mulen Ruža) Dejvid Rasel “ali ću svakako dati svojoj ženi da mi prevede šta budeš napisao o njemu jer volim da čitam tvoje analize filmova.”

Ni ja nisam imao mnogo bolje mišljenje o njemu od Rasela ali sam ipak mislio da je tema bitna i po društvo široko uticajna te je mi nije nikakvo opravdanje izbeći je zarad ličnih afiniteta. Ipak zanimljivo čak i moj prvi u novinama objavljeni autorski tekst u Novom Studentu od 7. maja 2001 Juvenilni armagedon je govorio o tome kako mlade beograđanke od sredine 90tih po difoltu u svom etitjudu oponašaju Šeron Stoun u Verhovenovom Basic Instincts i Umu Turman u Kventinovom Pulp Fiction.

Činilo se pravi čas napraviti s njim lirski paralelizam nakon 18 punih godina i uzeti ga pod lupu naonovo da vidimo dokle nam je odmakao u međuvremenu jer da li zaista ozbiljno ili samo kao marketinški trik taj isti najuticajniji reditelj od 90tih na ovamo Kventin Džerom Tarantino najavio je na sva zvona svoj novi film Bilo jednom u Holivudu kao svoj poslednji u karijeri kojim će najverovatnije zaključiti svoj celokupni opus. Poverovali mu mi ili ne eto nam prigodne prilike da se podsetimo kakav je to ustvari opus bio i iz čije je to glave u sve naše slio.

Rođen (na godišnjicu bolje rat nego pakt demonstracija) 27 marta 1963-će u  Tenesiju Kventin po ocu Toniju Tarantinu je Italijan a po majci poreklom Čiroki indijanac. Kako mu se majka u stvari udala samo da što pre bi umakla roditejskom nadzoru tako se razvela pre nego je Tarantino i uspeo ljudski da upozna svog oca kog je ostavila udavši se prvo za lokalnog muzičara i potom još par puta… Ime je dobio po Bert Rejnoldsovom liku iz serije Gunsmoke. S 14 napisao je svoj prvi scenario inspirisan upravo Bertovim filmom Smoki i Banditi u kom vazda gladni banditi kradu pice iz prodavnice…S 15 je uhvaćen u kradji i sam i to knjige u radnji. Iako je imao natprosečan koeficijent inteligencije nije se nikako snalazio pri orijentaciji u prostoru i vremenu. (Neki čak tvrde da nije umeo ni da previlno speluje engleski već ga je pisao fonetski kao što se piše srpski i da i to nikad nije ni do danas prevazišao!)

S 16 napušta školu i radi kao cepač karata u bioskupu s filmovima za odrasle. Otpušten je ubrzo i odatle nakon čega Kventin mlađi radi u video klubu gde stalno zadirkivao aluzijama na Džejms Bonda devojku s članskom kartom broj 007. (Njena drugarica koja je postala filmski kritičar otkrila je da je ceo njihov dijalog o jedenju pita koje su vodile tamo pred njim ubacio u Palp Fikšn.) Koristio je vestern s Din Martinom Rio Bravo kao test za svoje potencijalne devojke te kojoj se ne bi dopao ovaj Hauard Hoksov film iz ’59te otpala bi s liste kandidatkinja. Verovatno si zato i ne nalazi devojku sve do svoje 26te. Potom piše scenario o dečaku koji se sam prijavljuje u ludnicu da bi tako bio što bliže svojoj istraumiranoj tamo već hospitalizovanoj dragoj… Snima amaterski sam svoje probne scene kao glavni junak ovog ostvarenja od kog na kraju nije ispalo ništa. Pod izgovorom da piše knjigu intervjuisao filmske režisere poput Miliusa a u stvari pripremao tako svoj tajni plan buduće karijere u Holivudu. Prvi put mu uspeva da se ubaci u filmsku ekipu na snimanju video kasete vežbi Dolf Lundgera Maximum Potential. Potom pokušava s porodicom i prijateljima da snimi amaterski film po svom scenariju My Best Friends Birthday (delovi zapleta ovog filma završiće u True Romance i Pulp Fiction.) S 26 piše nacrte scenarija za Natural Born Killers i Reservoir Dogs. Sledeće 1990-te biva zamoljen da uobliči planirani igrokaz specijalnih efekata s vampirima u scenario. Tako piše svoj prvi prodati skript From Dusk Till Dawn koji će biti realizovan tek šest godina kasnije.. Čekajući u redu za bioskopsku projekciju starog horora House Of Wax upoznaje ključnog čoveka za prekretnicu svoje karijere Lorens Bendera koji je postaje zainteresovan za realizaciju filma po njegov zamisli – Reservoir Dogs.

Tarantino mu je za 3 nedelje poslao završen scenario s napomenom da želi da završi taj film do svog 28-og rođendana što je bilo za 6 meseci. Benderov učitelj glume poznavao je srećom veterana krimi filmova Harvi Kajtela kome se Tarntinov scenario toliko dopao da je postao njegov glavni glumac i koproducent… Snimljen najekonomičnije moguće većinom u enterijeru film po premijeri u Americi vraća uloženi novac za samo deset nedelja prikazivanja. U Britaniji s svojim prepotentnim (yi) kodom časti kriminalaca koji ih na kraju ne odvodi nikuda, nadahnutim uvodnim brbljanjem o analizi Madonine pesme Like A Virgin (u stilu Cecine pesme bolelo je kao da si prvi a sad mi nije ništa mi nije) i pominjanjem reči “fuck” čak rekordnih 252 puta  – dobija kultni status. Kad se s Tarantinom po premijeri srela Madona se nije u potpunosti složila s tumačenjem svoje pesme u tom filmu ali je izjavila da joj se svidela scena mučenja jer tortura je za nju uvek seksi. Referiranje na Luizu Čikone i ostale korištene muzičke teme naravno nije bilo tu tek slučajno već presudno.

Ne treba zaboraviti Tarantinovu znalački efektnu upotrebu muzike u filmu (kao što je to Lukas uradio pre njega u Američkim Grafitima) jer bez pesama kao što su Little Green Bag George Baker Selectiona i Stuck in a Middle With You Steeler Wheela uklopljenih u pravom trenutku ovaj kamerni film zasut preglumljivanjima – koji je istini za volju ustvari suštinski samo blago stilizovani rimejk honkongškog City On Fire iz 1987 o ubačenom policajcu u bandu kradljivaca bio bi poprilično nezanimljiv. Amblematska scene torture odsecanja uveta uz ovu drugu hit muzičku melodiju preuzeta je od mučenja Eli Volaha uz muziku u špageti vestern Serđa Leonea iz Dobar, loš, zao. Pozivajući se na Godarovu maksimu: “filmovi moraju imati početak sredinu i kraj ali ne nužno i tim redom” Tarantino (u ovom kao i narednim ostvarenjima) izvrće hronologiju priče upuštajući se u žongliranje s vremenom u korist iznenađenja u narativu sagledanom iz nove perspektive. Kao u slučaju Kusturice koji je prepolovio Sidranov scenario Otac je kuća koja se ruši na dva filma Otac na službenom putu i Sećaš li se Doli Bel tako je i Tarantino rasklopio svoj prvobitni scenario The Open Road na dva: za True Romance i Natural Born Killers.

Prvi nešto blaži o nezaustavljivom bračnom paru odmetnika ubica će snimiti Ridlijev brat Toni Skot a drugi krvaviji s još većim uspehom Oliver Stoun. Predstavivši tako svaki na svoj osoben autorski način Kventinovu omiljenu temu – esencijalni naboj pan-nasilnog ludila koje u prvoj pruženoj prilici vrca na sve strane ispod mirnog privida normalnosti licemernog društva. Par ljubavnika kriminalaca biće lirska paralela s početka i kraja Petparačkih priča (a  Reservoir Dogs tako ima još jednu svoju poveznicu sa Pulp Fiction jer je lik koji tumači Majkl Medsen u prvom brat lika koji tumači Travolta u drugom mada taj film o njima dvojici daljim rođacima pevačice Suzan Vega “Two Vega in Vegas” verovatno neće nikada ni biti snimljen.) Glavna poveznica čitavog Tarantinovog filmskog opusa trebao bi ustvari biti minorni lik bolničarke Boni koji se pominje u konverzaciji likova tu i tamo (npr.svi krvoločni krimosi se ko deca plaše njenog dolaska kući u krivi čas da nezatekne nered u Palp Fikšn) a za koju mnogi poznavaoci smatraju da predstavlja sveprisutan odraz njegove majke Koni koja je završila kurs za medicinsku sestru a s kojom je kao mali u bioskopu gledao Deliverens i Karnal Knwledge. Scene međusobnog silovanja muškaraca (u Pulp Fiction i Hateful 8) očigledno su inspirisani onima iz Deliverance. Kako nacistima neuhvatljiva jevrejka Šošana pre nego što zapali bioskom u Inglorias Bastards stavlja boje na lice poput indijanke čini se da ova nadrealna scena verovatno upućuje na traumatične sekvence kojima ga je majka čiroki indijanka izložila u bioskopu dok je još bio pre mali za njih da ih podnese.

Uma Turman u komi u oba njegova filma (Pulp.F, Kill.B) referira takođe na njegov strah od gubitka svoje roditeljke – naime u jednom trenutku njegovog detinjstva Kventinovoj majci Koni biva pogrešno dijagnostikovana teška bolest i mali Tarantino biva poslat do daljnjeg da živi s babom i dedom. To dovodi do njegovog  još dubljeg povlačenja u sebe te se mesto nestalnim ljudima radije okružuje filmovima i stripovima. Nakon uspeha svojih scenarija početkom 90ih želo je zato da snimi svoju verziju o Marvelovom strip junaku “Srebnom letaču” Silver Surferu. Odbijen je. Ništa bolje nije prošao ni njegov planirani pokušaj filmske revitalizacije Iron Mena. Da jeste verovatno bi za sobom sad imao sasvim drugačiju benigniju putanju karijere. Ipak inspiracija stripom ostaje vidna i u krimi filmovima na kojima radi Silver Surfer poster na zidu u True Romance dok Travolta koji u ćenifi čita Modesti Blejz. (Ne treba zaboraviti ni njegovo rediteljsko gostovanje u strip adaptacionom filmu Rodrigeza Sin City..) Nepotpisan radi na scenariju Konerijevog i Kejdžovog filma The Rock “Stena” (jednog od prvih holivudskih u kom se Srbi iz Bosne pojavljuju kao negativci). Planirani omnibus više režisera ostaje na njegovim plećima i tako iz njega 1994. iznedruje hipsterski hit Pulp Fiction za koji biva ovenčan oskarom za scenario i zlatnom palmom u Kanu.

Washington Post oduševljeno piše da su Petparačke priče (kako je kad nas film preveden) “briljantne i brutalne, smešne i uzbudljive, zapanjujuće okrutne i razoružavajuće slatke.” I ovaj  film koji (sa sad  271 put obara prethodni rekord korišćenja reči fuck) je opet preplavljen efektnim korištenjem pop muzike: od glavne teme Misirlou  by Dick Dale And His Del-Tones koji svima nama s ovih prostora ne može a da ne zvuči kao instrumentalna obrada pesme Volela me jedna vranjanka na električnoj gitari do Čak Berijerve Teeenage Weding (You Never Can Tell) koja u kultnoj sceni plesa s Travoltom svira i Urge Overkill’s verzije Nil Dajmondove Girl, You’ll Be A Woman Soon, uz čije stihove o tom kako cura biće žena a pupoljak ruža Uma Turman se overdozira. Saundtrak za ovaj film postaje neizostavan deo cd kolekcije svakog tinejdžera 90-ih a na njemu su pored numera i ključni dijalozi iz filma poput onog u kom Semjuel El Džekson nadahnuto recituje poglavlje proroka Ezekilja Ezekiel 25:17 iz Biblije pre neg likvidira naručenu žrtvu.

‘The path of the righteous man is beset on all sides withthe iniquities of the selfish and the tyranny of evil men. Blessedis he who in the name of charity and goodwill shepherds the weak through the valley of darkness, for he is truly his brother’skeeper and the finder of lost children. And I will strike downu pon those with great vengeance and with furious anger thosewho attempt to poison and destroy my brothers.And you will know that my name is the Lord when I lay my vengeance upon thee.’

Nakon uspeha Palp Fikšna Tarantino režira nasilni segment u kom Tim Rot odseca crncu prst omnibusa Four Rooms (koji je kod nas ostao upamćen još dugo po džinglu na trubi iz njega koji će decenijama pratiti kraj svakog priloga u Utisku nedelje). 1997 Tarantino filmuje novelu  autora čiju je knjigu ukrao iz radnje sa 15 godina. Predložak Rum Punch tako postaje bleksplojtejšn film Džeki Braun u kom sad upotreba reči “nigger” – crnja biva korištena rekordan broj puta (na užas Spajk Lija). Uzdajući se do tad u Kventina kao ingenioznog Orson Velsa novog doba Detroit News kaže za Jacki Brown da je “iznenađujuće davežan” film a ni publika nije oduševljena njime kao s Palp Fikšnom. Ni zaista upečatljivih muzičkih sekvenci u njemu nema (sem Baby Love Supremsa iskorištene već bolje u drugom delu Američkih grafita) mada u jednom trenutku film pravi omaž samom sebi jer kad jedan od likova izlazi iz bioskopa iz njega odjekuje odjavna špica Džeki Braun! Loš prijem i još gora zarada od ovog ostvarenja šalje Tarantina na kreativnu pauzu sve do 2003 kad snima rame uz rame dva dela sage non-stop akcionog omaža honkonškim kung-fu filmovima Kill Bill Vol 1 & 2.

Tu Umu Turman oblači u Brus Lijevu čuvenu žutu trenerku iz Game Of Death i ona uverljivo briljira kao akciona heroina 21 veka. Dok Uma razmahuje samurajskim mačem protiv stotine surovih oponenata stilizovanih u baletski slet spleta senki krv pršti na sve strane kao iz kič fontane na Slaviji. Za ovakvo sinegdotsko rešenje inspirisan je Tarantino onim srodnim u DePalminom horor filmu Keri. Ipak kad pogledamo unazad na svo to neizostavno nasilje u njegovim filmovima – ono nad ženama i ono koje propratno žene vrše za odmazdu deluje kao najuočljiviji zajednički element (još je Lucy O Brien u svojoj knjizi She Bop objavila istraživanje u kom je otkrila da bi muškarci u Britaniji svoju omiljenu pin ap devojku radije pretukli nego vodili ljubav s njom.) Po izlišnom a egzaltiranom prikazu tabana Brižit Fonde Ume Turman i Rozarije Doson u svojim ostvarnjima vidi se jasno da Kventin ima izrazit fetiš stopala. Ipak seksa s ženama u njegovim filmovima obično ni nema ili traje smešnih par sekundi nalik na geg iz crtanog filma. Tako bukvalno troši tri sekunde za prikaz seksa u Inglorious Bastards i osam sekundi u Jackie Brown. Iste sekunde u Reservoir dogs su potrošene na to da se jedna žena izbaci iz kola kroz prozor a druga ubije na mestu. U Palp fikšnu Brus Vilis i Marija DeMedeiros najavljuju jedan drugom oralni seks ali se scena hitro prekida zamračenjem te ih vidimo tek post festum u kupatilu kako peru zube. U Kil Bil komiranu Umu perverznjaci pokušavaju da siluju u mrtvačnici ali im ni to neuspeva. U Death Proof jedna od devojaka opisuje vrhunac svog svoj seksualnog život time što joj partner uživa u tome da je gleda kako urinira dok druga pristaje na seks u kolima samo pod uslovom da isti ne traje duže od 6 minuta. (U izbačenoj sceni iz Pulp Ficion Uma pita Travoltu dal je nekad fantazirao o tome kako ga žena bije a on odgovara da jeste o Dajani Rig kao Emi Pil liku iz tv serije Avengers koji će Uma zaigrati u filmu s Konerijem i Fajnsom).

No očigledna je seksualizacija scene u Inglorious Bastards kad Bred Pit stavlja prst u ranu na nozi Dajani Kruger. Nasilje ovde služi kao zamena za seks jer se u njega ovde unosi neuporedivo više strasti i osećaja. (O utrošenom vremenu i da ne govorimo). U skoro svakom njegovom filmu neko netrepnuvši ubije ženu na pravdi boga (Tim Rot Suzan Čeleste u Reservoir Dogs, DeNiro Brižit Fondu u Džeki Braun, Sem El Džekson Dženifer Džejson Li u Hejtful 8, Kurt Rasel ubija devojke na putu svojim kolima, nacista zadavi Dajanu Kruger u Inglorias Bastards a u crtanom segmentu Kil Bil jakuze ubijaju majku Lusi Liu…) Taj neumesno šaroliki cirkuski kalambur kalvarija nastavlja se oživljavanjem ubijene starlete u Four Rooms i fiktivnim ubijanjem stvarnih  ubica starlete u Once Upon A Time In Holywood. U njima Tarantineskno postaje novo kafkijansko – egzistencijalni apsurd u doba post moderne. Slično anegdoti iz Velike Britanije u kojoj se jedan gledalac poverio medijima da je umirao od smeha gledajući program u terminu za Monti Pajtona a onda shvatio da uopše ni negleda najavljenu pajtonovsku parodiju već parče obrazovnog programa koje mu je bilo urnebesno samo zato što se već “nabrijao” da ono što sledi u emitovanju prihvati ko humor tako smo i Tarantinu navikli da gledamo kroz prste šta drugim režiserima ne bi. Tako je crtani segment u Star Wars Holyday Special Davida Acumbe progrlašen za najgorih sat vremena u istoriji televizije a kad je Kventin isto tako upotrebio crtani segment usred igranog filma bio je zbog toga hvaljen kao suvi genije. Žene vode glavnu reč u njegovom krimi svetu Suzan Čeleste smrtno ranjava Tim Rota u (R. Dogs), zbog Ume smrtno nastrada masažer njenih stopala (u Pulp.F) kao i otac njenog deteta (u Kill.B.)  U njegovom Death Proof iz 2007 žene ubijaju ubicu žena Kurt Rasela. Jedna žena sama ko od šale likvidira Hitlera sa sve rukovodstvom (u Inglorious Bastards) Zbog jedne divne crne žene stradaju i svi robovlasnici na plantaži u njegovom vesternu DJango Unchained.

A nenadmašne su mu one i u zanovetanjima za restoranskim stolom inspirisanim sineastičkim uticajima: His Girl Friday, Karnal Knowledge ali i Godarove Žena je žena po čijem filmu Bande Apart je nazvao svoju producentsku kuću. Kao bitan film za svoju estetiku ne ističe samo Kjubrikov Killing već i rimejk Breatless s Ričard Girom, Ajkulu i Apokalipsu danas.. Lukas nam je kroz metaforu Darta Vejdera dočarao svoj sukob s strogim ocem tokom odrastanja a Tarantino kroz sve te zlostavljane žene koje zlostavljaju svoje zlostavljače svoju nedokučivo od njega navek distanciranu majku. Kventin je Vajnstinov “Trojanski konj” Holivuda kao što je Lukas svojevremeno bio Kopolin. Poput svojih beskrupuloznih celuloidnih junaka Tarantino je pokazao prevrtljivost kada se se bez da trepne odrekao Harvi Vajnstina svog višedecenijskog vernog saradnika koji distribuirao sve njegove filmove do tada čim je ovaj bio pritisnut optužbama za seksualno uznemiravanje i zlostavljanje glumica. Ipak na direktna pitanja o tome da li se on sam lično oseća odgovornim za intenzivnu internacionalnu promociju nasilja u medijima na veliko i način na koje ono nedvosmisleno (in)direktno svojim stilski nonšalantnim pop prikazom utiče na ubistva u Americi i svetu koja sve više eskaliraju Kventin uporno odbija da ikome odgovori:

Ne možeš me naterati da odgovorim na to! Šta misliš da sam ja majmun?

I u najnovijem filmu vidimo kako muškarci u finalu kao egzaltirani pravednici ubijaju žene i to nasilje čak i odobravamo o čemu je klicanje iz auditorijuma sale posvedočilo jer su ubijene žene iz ove fiktivne interpretacije kopernikanskog preokreta ustvari pripadnice klana Menson koje su u realnosti usmrtile Sheron Tejt (jednu od njih glumi i ćerka Ume Turman – Maja Hok). Da li će prozrevši kroz ovo celuloidno šibicarenje žene oprostiti Tarantinu ovaj svoj sineastički maltretman poput opatice svom silovatelju u Bad Liutenent Ejbela Ferare? Reklo bi se da već jesu… Montažerka svih njegovih filmova je uvek bila žena koja se neprekidno hihotala dok bi montirala donet joj materijal:

“Poslednja montirana verzija filma je ustvari poslednji draft scenarija i zato je montažerka Nindža kornjača Sali Menke moj ključni saradnik”

izjavio je Kventin.. Da li je publika (i njena etika) izvršila kolektivno samoubistvo stavivši ga 90-ih na pijedastal..? Da li su nam njegovih 9 autorskih filmova kao 9 Danteovih krugova pakla? U devetom smo već zaboravili da smo zaboravili… Odakle smo krenuli s njim.. Poput Bred Pitovog junaka iz Bilo jednom u Holivudu koji je (kao omaž Kormanovom filmu iz 67-me s Piter Fondom Trip) uzeo džoint zamočen u LSD te nismo sigurni da ostatak filma nije samo njegova halucinacija.

Nakon premijere novog filma fanovi koji su se hvalili time da su potegli čak iz unutrašnjosti da bi ga pogledali jer im je on NAJOMILJENIJI REŽISER bili su dosta zblanuti izgovarajući pred Takvudom:

“I OVO JE IMALO STOJEĆI APLAUZ U KANU OD 6 MINUTA?! Čudan film.”

I ne toliko ako se prilikom gledanja (ovog zadnjeg i svih onih za njim) podsetimo da su oni verovatno svi odreda samo stidljivo musavo ljubavno pismo njegovoj neuhvatljivoj majci indijanki (koja se Like A Virgin uvek udaje za nekog novog) koje je otposlao za svaki slučaj bezbroj puta bioskopskom distribucijom mesto da ga pošalje direktno pošta pa ćemo ga nakon odgledanih svih tih metonimijskih metafora s galonima krvi pitati striček Tarantinček shvatili smo poruku jel sad bilo dosta? 

za P.U.L.S.E: Dr Mladen Kalpić 

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Bilo jednom u Holivudu, Film, Kventin Tarantino, Mladen Kalpić