„Početak bune protiv dahija“ – kao žanr fantastike (novo čitanje) Početak devetnaestog vijeka i godina 1804. nesumnjivo spadaju u najznačajnije datume srpske istorije. To je početak vijeka i početak srpskog proljeća, odnosno, početak oslobađanja Srbije od viševjekovne turske okupacije i povratak na svjetsku scenu naroda. Na sve te početke, posebno na I srpski ustanak, nadovezuje […]
Najbolji primer groteske Gogoljevog Mirgoroda, nesumljivo je pripovetka Vij. Pisac je ovde napravio vešt spoj narodnog folklora i sujeverja, što nas neosporno podseća i na njegovu pripovetke Začarano mesto iz ranije zbirke Večeri u zaselku kraj Dikanjke. Košmarna atmosfera odiše teskobom. Ova poznija pripovetka zbirke Mirgorod je zapravo umetnički artikulisana folklorna pripovest. Pisac transponuje duh […]
Fantastika, humor i groteska Nikolaj Gogolj je svojim pripovednim postupkom otvorio vrata modernoj ruskoj književnosti i postao uzor ruskim piscima XIX veka.
“Cveće za Aldžernona” Danijela Kiza je prvenstveno objavljeno kao kratka priča 1959. godine u jednom časopisu posvećenom fantastici, a 1966. godine autor je priču proširio i objavio kao roman koji je ovenčan nagradom Nebula. Zanimljivo je da je i kratka priča nagrađena – nagradom Hugo. Cveće za Aldžernona se inače smatra za jedno od boljih […]
“Tlön, Uqbar, Orbis Tertius” – Horhe Luis Borhes Za otkriće Ukbara dugujem sprezi jednog ogledala i jedne enciklopedije. Ogledalo je uznemiravalo dno hodnika u izvesnoj vili u ulici Gaona, u Ramos Mehiji; enciklopedija se varljivo zove The Anglo-American Cyclopaedia (Njujork, 1917). To je doslovno preštampana, ali isto tako dosadna, Encyclopaedia Britannica iz 1902. godine. […]
Фантастика у приповеткама Милована Ђ. Глишића Фантастичну компоненту Глишићевог дела треба сагледавати у додиру са основним одредницама фантастике карактеристичним за српски реализам, али истовремено та фантастика је увек утемељена у фолклорном наслеђу, односно у фолклорној имагинацији. Њена реалистичка димензија изражава се у њеној доминантној функцији стварања тзв. „илузије веродостојности“ (а не стварања слике натприродног света!), […]
Однос материјалне и духовне стране у западним, односно источним културама – 4. део Шта је хомеопатија? Године 1980. навршило се 225 година од рођења Ханемана (Samuel Hahnemann, 1755-1843), оснивача хомеопатије. Жестоко нападана у медицинским круговима и у оно време, као и данас, хомеопатија је прокрчила себи пут, иако још није увршћена у строго научне методе […]