Prema shvatanjima nemačkog filozofa, matematičara i fizičara Gotfrida Vilhelma Lajbnica (1646 – 1716), celokupan Univerzum je sastavljen od monada kao najmanjih i nedeljivih entiteta. U svom tekstu koji čini oko devedeset pasusa (paragrafa) pod nazivom ,,Monadologija” predstavio je metafiziku ovih jednostavnih supstancija. Lajbnic tvrdi da monade ne sadrže u sebi samo aktuelna svojstva već i […]
Лајбниц и Њутн Бриљантни научник из Енглеске, физичар, математичар, астроном, алхемичар, филозоф али и теолог, од стране многих помињан као можда најзначајнији научник у историји, Исак Њутн водио је усамљенички живот, увек преферирајући да ради у самоћи и тишини уместо да се истиче у социјалним круговима. Његова репутација и успеси на пословном плану нису променили […]
Postoji anegdota o ruskom pesniku Samuilu Maršaku koji je prilikom boravka u Londonu 1911. godine upitao jednog prolaznika na ulici: “Molim vas, šta je vreme?” (hteo je u stvari da upita “Koliko je sati?” ali je zbog nedovoljnog znanja engleskog jezika izustio: “What is time”?) Upitani se zabezeknuo i uzvratio “To je filozofsko pitanje, što ga meni postavljate?”. Mnogo […]
U ovom tekstu pokušaću da dokažem da u Lajbnicovom sistemu Bog nema slobodu volje. Lajbnic Boga definiše kao savršenu supstanciju, bez ikakvih nedostataka i ograničenja (Lajbnic 1957: 54-55). Pritom, Bogu pripisuje tri atributa: saznanje, volju i svemoć. (Lajbnic 1957: 56). Iz definicije Boga po Lajbnicu sledi da se pod božjim saznanjem podrazumeva sveznanje. Dakle, pre […]
Svetovi Gotfrida Vilhelma Lajbnica: Večni sjaj blistavog uma – Tri veka posle smrti, osporavan, odbačen, kritikovan, Lajbnic je po onom o čemu je (i kako) mislio ne samo živ i aktuelan, nego i dalje naš najbolji od svih mogućih savremenika. Uvod u Lajbnica Polihistor ili „univerzalni genije“ koji je poput svojih slavnih […]