Jezik nije mapa stvarnosti Filozofi retko menjaju mišljenje o bilo čemu onoliko koliko je to učinio Vitgenštajn o jeziku. Prelazak sa njegovog ranog remek-dela, Tractatus Logico-Philosophicus, na njegov kasniji rad, Filozofska istraživanja, radikalan je kao i prelazak sa moderne na postmodernu filozofiju. Vitgenštajn ostavlja iza sebe gledište da možemo da upoznamo strukturu stvarnosti proučavanjem […]
Istorija analitičke filozofije. Rađeno na osnovu predavanja profesora Andreja Jandrića i Miroslave Trajkovski i Đorđa Cvetkovića.
Antifilozofija je termin koji je Alen Badju pozajmio od Lakana, a koji opisuje misli raznorodne, ali ujedinjene grupu pisaca iz istorije filozofije. Ovim terminom se u radu ovih mislilaca određuje neprijateljstvo prema delatnosti filozofije, utoliko što je ova potonja definisana kao „metafizička potraga za istinom“ (Bosteel, Introduction to Wittgenstein’s Antiphilosophy, 2019). Pored ovog neprijateljstva, Badju sugeriše da […]
Ludvig Vitgenštajn je sasvim izuzetna filozofska ličnost našeg vremena. Iako je relativno malo pisao, a još manje za života objavio, ipak njegova djela znače prekretnicu u filozofskom mišljenju i stoje u osnovi kompletnih filozofskih usmjerenja u okvirima savremene filozofije. Ako se za Tractatus može reći da je izvor onog pravca u najnovijoj filozofiji koji obično […]
Sto godina je napunila knjiga Ludviga Vitgenštajna “Tractatus logico-philosophicus”, jedna od najuticajnijih i, svakako, najbolje napisanih knjiga u prošlom veku, bez koje je taj vek nezamisliv i nemisliv.
Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja – Jedan od pojmova koji je karakterističan za poznog Vitgenštajna je pojam oblika života (množina) ili na nemačkom „Lebensformen“. Javlja se u 19. paragrafu Istraživanja i taj pojam je uveden da se naglasi značaj jezičke zajednice, praktičnih aktivnosti i neverbalnog ponašanja za razumevanje značenja izraza koji se koriste. U tom paragrafu Vitgenštajn počinje da […]
Kako je Vitgenštajn postao opsesivni čitalac detektivskih priča? – Scena se odvija u Londonu, godina je 1941. Ludvig Vitgenštajn, verovatno najveći filozof XX veka, napravio je pauzu u profesuri na Kembridžu kako bi se bavio „ratnim radom“, dobivši u bolnici Gaj posao za koji nisu trebale kvalifikacije. Kada je u septembru stigao tamo, najgori deo […]
U posthumno objavljenim Filozofskim istraživanjima, Vitgenštajn počinje jedan novi projekat, i više se ne vraća Traktatusu.