Tri i po moralistička fragmenta – O Paviću i Jerofejevu, Kaporu i Zlatku Crnkoviću… Odavno sam želeo da napišem nešto o ovom poganom, podguznom tekstu[1] Viktora Jerofejeva. Čekala se neka spoljna nevolja, valjda, jer ima jedna litvanska izreka: „Ne odapinji strelice iz svile i kadife, već iz teške životne muke“[2] (Kirkegor se s tim ne […]
Metafizičke i kosmičke reminiscencije o romanu Moma Kapora „Onda” i povezivanje srodnih duša Nežan, tanani zvuk reči let u vlastitoj prividnoj jednostavnosti sjedinjuje čudesnu moć nadilaženja sopstvenih prirodnih omeđenosti koje nam onemogućavaju da spoznamo tajne što se skrivaju iza jasnoće i određenosti realno postojećih i vidljivih stvari, one čarobne eterične svetove koje nekada proživimo iza […]
Kako sam krenula retroaktivno sa iščitavanjem knjiga, uskoro ću biti u društvu Toma Sojera i Haklberi Fina ili ću sa Robinzonom zaglaviti na kakvom pustom ostrvu, a društvo će mi praviti neki Petko. I eto između razne „teške literature“, Momo je počeo da iskače sa raznoraznih mesta. Iz izloga, u fizičkom obličju nekog, njemu sličnog, […]