Otkako smo prvi put sišli sa drveća, gledamo ih i vidimo sebe, vidimo bujne metafore za svoje najdublje egzistencijalne brige – metafore za tajnu trajne ljubavi, metafore o tome šta znači živeti autentično, metafore za iznalaženje beskonačnost u našoj samoći. Drveće je naročito očaravajuće delovalo na umetnike i njihovu samospoznaju. „Drvo koje nekima pokreće suze […]
Humanistima je bio Apel, dok je u periodu baroka izgledao kao varvarin. Gete ga je vidio kao heroja, romantičari su ga obožavali; za Nazarećane je bio branilac vjere koju su istoričari s kraja devetnaestog vijeka smatrali protestantskom; Niče i Man su ga postavili za ulogu Fausta. Direr je bio drugačiji simbol za svako doba. Uticaj […]
Njeno ime je Artemizija Đentileski, slikarska princeza baroka. Ovo je omaž o heroini u muškom svetu isprepletanom korovima predrasuda. Sedela je, napuštena od svih, dok su joj se dve harpije približavale da izrovare po njenoj unutrašnjosti, njenom svetom mestu. Na licitaciji, bila je njena nevinost. Izložena je pogledima osuđivačkim poput pokusnog kunića, koga su čerečili. […]
Koncept revizije istorije umetnosti se odnosio na protokolarne i proceduralne pristupe istoriji slikarstva modernog doba: od renesanse preko do modernizama.
Civilizacija, Kenet Klark Sećam se da je nekada, mislim sedamdesetih godina, na TV išla serija BBC-a koja je imala izuzetnu popularnost. Zvala se Civilizacija i stvorio ju je briitanski istoričar umetnosti Kenet Klark. On je kasnije napisao i knjigu istog naslova. Civilizacija je u stvari knjiga na temu istorije umetnosti zapadne Evrope, ali […]
Ruski konstruktivizam je pokret nastao u SSSR-u i koji je ostavio je neizbrisiv trag na arhitektonskoj sceni, ali i u obrazovanju i stručnom oblikovanju više generacija. Od svih avangardnih pokreta koji su se u prvoj polovini 20. veka pojavili u Evropi, o ruskom konstruktivizmu je najmanje pisano u domaćoj literaturi i publicistici. Internacionalna moderna je po svom arhitektonskom izrazu, od […]
Pjesma ljudi i djece „Deca“ „Ako imate nešto da kažete, jednostavno recite! Ko pjeva?“, rekli bi mrzitelji opere i ne baš pretjerano osjećajni ljudi. Bez uvrede. Ali šta ako postoje misli koje je nemoguće reći naglas, ne samo uputiti drugome, nego uopšte izustiti zbog težine njihove istine. Šta ako se radi o djeci. Pokvarenoj, uplakanoj, […]
Морамо да говоримо о потреби за крајем уметности, посебно ако сте читали Фишерову збирку огледa О потреби уметности? (Минерва, Суботица – Београд, 1966.) У њој су, између осталих, и огледи: Функција уметности, Постанак уметности, Уметност и капитализам, Садржина и форма и Изгубљена и откривена стварност. Темом, издваја се оглед о „губљењу стварности“, о којој је, […]