Desilo se, eto, da su se mojih prvih dvadeset godina života poklopilo sa poslednjih dvadeset, ličnosti koja se zvala Josip Broz Tito, vladar socijalističke Jugoslavije. Ne, priznajem to, nisam verovao u tim svojim ranim godinama, da je on smrtan čovek. Kada se pokazalo da to ipak jeste, pre tačno 41. godine, sva ona žalost i sve iskreno isplakane suze za njim kao da su bile anticipacija onoga što se desilo ranih devedesetih. To su bile unapred oplakane žrtve.
Možda je ideja Jugoslavije bila plemenita ideja koju nije imao ko da sprovede, koja nije uspela ni kao kraljevina ni kao republika (cinično bih primetio da je ta republika bila isto monarhija ali u drugom ideološkom ruhu), ali čini mi se da smo cenu njegove vladavine, svih tih naizgled divnih i bezbrižnih godina na kraju platili svi mi…i oni koji su se borili za te ideale, mi koji smo rasli u jednoj utopističkoj zemlji koja je opstajala na njegovom balansiranju između dva svetska bloka, ali i sva, u tim godinama, još nerođena deca.
Čovek krajnje misteriozne prošlosti, agent Kominterne, komunistički apartčik, koji je došao na vlast boreći se protiv okupatora ali i sa krvlju na rukama desetine hiljade ideoloških protivnika na svim stranama, živeo je život ispijajući vodke sa Staljinom, Hruščovom i Brežnjevom, viski sa Čerčilom, Kenedijem, Niksonom i Karterom, Če Gevarom i Fidelom Kastrom, putujući svetom i kreirajući svetsku politiku dok su mu u sopstvenoj zemlji pucali šavovi na svim stranama i pripremali se akteri i scenografija, budućih a sada prošlih, tragičnih događanja.
Dakle oplakali smo ga tada svi…svet i cela Jugoslavija koja se desetak godina kasnije krvavo zaigrala u najiskrenijoj bratskoj mržnji sa računima iz prošlosti koje je samo Tito mogao, za života, držati po strani. Da li je sve to trebalo biti tako? Prelako je i brzopleto reći da se sve to moglo izbeći, ali se, ipak desilo. Desilo se i gorak osećaj će nam ostati u dušama još dugo vremena. I zato, i posle Tita Tito.
za P.U.L.S.E : Boban Savković
Tekstovi o istoriji na portalu P.U.L.S.E
Tito – posledice jedne iluzije added by Boban Savković on
View all posts by Boban Savković →
Tako.
Naklon za tekst.
Mnogo duže sam živela u Titovo vreme nego generacije šezdesetih – koje su u ono vreme stasale do mladosti da im budem profesor u srednjoj školi
Priče o Titu u kojima – svi sve znaju o njemu – baš i ne gotivim a složenost i tragičnost propadanja bivše nam zajedničke države možda se može i jednostavnije sagledati – ali – jedno je izvesno – da ta naša zajednička zemlja – država Jugoslavija nije bila živa – ne bi toliko krvi se prolilo njenim raspadom
Za ovo danas – no comment – jer – nemam ništa novo da dodam