Upotreba Šopenhauera u dnevnom životu (I)

Epizoda: Kragujevčanka na Menhetnu

Upoznala sam je ne tako davno, isprva fascinirana njenom paperjastom lakoćom postojanja, a dežmekastom građom, promatrala sam je izbliza uz neizostavnu kombinaciju kiselog rozea i domaće rakije, naglo, prirasla mi je srcu. Doživeh je kao simbol beznađa zamenjen usplahiranom nadom. Gledajući je, pred očima mi se odvijala ekranizacija Iksionovog točka, u režiji nesigurne, drhtave, studentske ruke.

Maestralna  podela uloga! Njeni labilni životni principi su neodoljivo asocirali na neokapitalističku verziju grandiozne nezahvalnosti ovog negativnog junaka. Neizostavno, čast originalnog muzičkog skora bi pripala panonskom kantautoru, sigurno bi on valjano uspeo da istakne lajtmotiv njenog bezpoštednog truda da se uklopi u veliki sivi grad. I ako je lepota, kako mesari s delikatesa primećuju, otelotvorenje duhovnog u objektivizaciji, onda joj je gorka sudba. Zaista sam je gledala… To je biće iz Aristofanovih komedija…

Ona redovno čita horoskop, pravi mini-val u kućnoj radinosti iznajmljenog stana bez roletni i gleda reprize o seksualnom životu sredovečne, samoprozvane blogerke iz Njujorka, maštajući o Menhetnu. Ne voli istorijske drame i muziku s gitarskim solom. Posećuje isključivo pet friendly kafiće, iako mrzi kućne ljubimce i stalno se pita šta će ljudima takva povezanost s nečim, što ona naglas, smatra nepotrebnim, ali uklapa se iz sve snage u režime asfaltirane džungle. Naime pročitala je u ženskom dodatku tabloidnog lista, da su muškarci s kučićima skloniji braku…

Ona štedi svoju iznadprosečnu platu, koju je mukotrpnim nepotizmom stekla u državnoj službi, jer će jednom dići kredit za stan, a traži isključivo useljivog muškarca uza se i poda se. Ne voli knjige, jer skupljaju prašinu. Nameštaj joj je beo, jer je svest obojila ovom nebojom, ona je novopečena Beograđanka i to je ono što će svojoj deci ostaviti u amanet…

Okružuje se isključivo intelektualcima i starosedeocima glavnog grada, ne pije pivo, i sprema hranu na tefalu bez kapi ulja. Sanja o Menhetnu, i san joj se ostvaruje ! S pasošem u džepu i snu o žar ptici, ona je opredmećenje Volje! Ona traži duplu kesu za Ajfon, jer ne veruje u bacanje para na suvenire, a čula je da se « ćesa » ne plaća.

Ne posećuje svoje najmilije, nju ne zanimaju njihove palanačke teme i ideje, ne sprema svoju slavu, ona dolazi na svoju slavu kao počasni beogradski gost, i koluta očima na primitivni kult mrtve svinje. Ne libi se da bude sa oženjenim muškarcem, kako kaže « To  nije njen problem ! ». Ona podseća na moju pokojnu babu sa Romanije. Ona je jedno od tih predivnih stvorenja… Ona je Beograđanka !

Za P.U.L.S.E Sandra Lokas

Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Priče, Priče, poezija, putopisi, putopisi, Sandra Lokas