Боже, пожали оног у ком више нема шта да умре… На почетку поглавља о Носталгији Тарковски пише да је, када је први пут погледао снимке “[…]био запрепашћен открићем да је то једноличан призор меланхолије. Грађа је била хомогена. Грађа је била потпуно хомогена, како у раположењу тако и у стању ума […] ”[1] иако сам […]
Сталкер – анђео или губавац После снимања Носталгије а пре последњег филма, Жртва, Андреј Тарковски у свом вероватно најсадржајнијем интервјуу[1] вели да човеку овај свет није дат да би био срећан у њему, a да је можда највећи изазов спознати себе. Сви филмови Андреја Тарковског од Ивановог детињства па до последњег филма снимљеног у шведској […]
Црњански: Син Дон Кихотов Лудило у доба Дон Кихота Витез Тужног Лица јесте једна утвара, сабласт која се у Дневнику неочекивано појављује на многим местима у различитим видовима и под различитим маскама. Пред крај, кад Чарнојевић осећа да умире, док игра карте у „једној собици пуној огледала“, у собу улази „ Шаљапин, на […]
Христов пољубац или Достојевски у доба фејсбука Ако желим да напишем нешто о класику светске литературе, какав је Достојевски, а класик је по дефиницији она књижевна појава која се свакој генерацији обраћа као да је њој намењена, онда доводим себе у искушење да понављам закључке и судове оних тумача који читају писца већ сто педесет […]
Бернардијева соба Слободана Тишме Већ на првој страници овог романа, у поднаслову, прогласивши ово прозно дело „музичком композицијом“ : за глас (контратенор) и оркестар, аутор нас при првом контакту са текстом асоцира на „музичку“ позадину овог невеликог романа. Ово наглашавам на почетку, будући да је критика указивала на нестабилну композицију овог Тишминог дела (додуше не […]
Борхес и постмодерни проблем ауторства Написати нешто о Борхесу, значи, на неки начин, прокоментарисати његово дело, оставити белешку на маргини. Такав посао чини се јако захтевним, па и незахвалним, с обзиром да Борхес у већини својих дела узима улогу приповедача који је књижевни критичар, историчар књижевности, пасионирани читалац. Коју год од ових маски ставио, Борхесов […]
Чар Чарнојевићевог суматраизма – поезија и религиозност Писати о класику једне националне књижевности који се у историји те исте књижевности реципира као парадигматичан, а притом су о њему написане хиљаде научних, критичких и теоријских радова представља захтеван подухват за аутора, ма како његове компетенције биле високе. Овај рад, у складу са својом функцијом и нашим […]