Baltazar – Darel (Aleksandrijski kvartet)

Baltazar – Lorens Darel (Drugi deo Aleksandrijskog kvarteta)

Nisam sigurna da bi o svakoj od četiri knjige Kvarteta trebalo pisati pojedinačno, ili tek na kraju, kad se završi četvoroknjižje, pošto se književni junaci provlače od prve do četvrte knjige, i pošto je u sve četiri dominantna samo jedna tema – Justina i Nesim, i njihov čudni brak, u kome ljubavi ima i nema, u kome prevara ima opravdanje, jer mora da probudi ljubomoru i da dovede do raspada istog. Nije čudo što Darel za moto romana uzima De Sadovu misao o dobrom i lošem ogledalu koje sagledava istog čoveka na dva načina, kao dobrog i zlog. Poenta je u razotkrivenoj istini koju Darel postupno servira, iz jedne knjige u drugu. Već gotovu priču o sebi, Nesimu, Justini, Klei, Persevordenu, Skobiju (“shvatljiv kao dijagram, običan kao nacionalna himna” ), Baltazaru, Darel poentilistički razbacuje na mnogim stranicama. U prvoj knjizi je samo potka celokupne priče, dobro i sigurno razvučene niti na kojima će se u nastavku dograđivati, uplitati, čvoriti i popunjavati sitnim pojedinostima.

Ono što je u knjizi o Baltazaru uočljivo, jesu fino razdvojene celine. Jedna pripada Skobiju i njegovom noćnom prerušavanju u ženu, njegovim seksualnim sklonostima. U drugoj je reč o Nesimu i njegovom bratu Naruzu nagrđenom zečjom usnom; ta celina od jedno stotinak strana je prekrasna slika Aleksandrije i okoline. Nesim se zaputio bratu da nekako sazna šta se desilo sa Justininom devojčicom koja je nestala dok se igrala na obali jezera. Opis njihovog putovanja do majčine kuće, prašnjavog puta, jezera i kanala, plodnog zemljišta koje osvaja deo po deo pustinje, biljaka na obodu pustinje – metljika, rogač, vinova loza, bugenvilije, palme, bagrem, javor, maslina, pistaći, breskva, kajsija, i njihova patrijarhalna majka, sa kobrom kao kućnim ljubimcem, sve to istanji dušu za osetljivost svake vrste, za egzotiku i adrenalin i sliku Aleksandrije kroz filozofiju introspekcije, u kojoj se “svaka krajnost rase i običaja može sresti i venčati”. Na pojedinim mestima sve zvuči od daira, doboša, viola, nubijskog karnevala, šarenih zastava, kuća od kartona, veselih prostitutki.

I naravno, opet se razgovara o ljubavi, seksu, putenim vezama. Razgovaraju svi koji su upleteni u ljubavnu intimu, kao najveći stručnjaci. I svi o svakoj vezi moraju da se izjasne, kao da se to ne sme propustiti, ta važna činjenica kako jedna veza izgleda ljudima sa strane:

Ali seks je tako moćan na ovoj vrućini….

Ljubavna veza je katalog zavaravanja.

Etiologoja ljubavi i ludila je identična,

Ne razumem, sem ako voleti ne znači biti omamljen,

Ništa osim čina fizičke ljubavi ne govori važnu istinu o ukusu one druge ličnosti,

Ljubav je kao rovovski rat, ne možeš da vidiš neprijatelja, ali znaš da je tamo, i da je pametnije da spustiš glavu.

Ljubomora je opasna kad nema ventil.

Ona me jeste oplemenila, ali samo da uništi Melisu.

U ovom gradu na ženu gledaju kao na tanjir ovčetine.

Zanimljivost koju treba istaći jeste Darelov postupak u građenju priče. Njegov Persvedon, koga će Justina odabrati kao istinskog ljubavnika, pisac trilogije, ima svoj rukopis, a čita i Darelov. Problem koji postavlja povodom Darelovog jeste: jesu li oni što su ovde opisani stvarne osobe ili likovi? Je li cilj samog Darela poezija ili stvarne činjenice? A Baltazar je važan jer ima svoje beleške, svoje viđenje onih odnosa koje Darel izlaže (“Tako sam rekonstruisao iz beležaka koje mi je Baltazar ostavio”). Moguće je da zbog toga ova knjiga nosi naslov po njemu – građa može da se proveri u njegovim beleškama!

Izdavač je Kosmos, pevod sa engleskog Olja Petronić.

za P.U.L.S.E Dana Ćirić

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

Aleksandrijski kvartet, Baltazar, Dana Ćirić, Književnost, Lorens Darel