U okeanu portala svakojakih sadržaja, koji često pokvare dan i probude neprijatne osjećaje, postoji internet adresa koja može da vam stabilizuje srčani ritam. Portal pulse.rs napuni dušu ljubavlju, nahrani mozak, izliječi od stvarnosti. Njegov osnivač i glodur, arhitekta i urbanista Boban Savković, izgradio je tvrđavu koja opstaje u inat senzacionalizmu, dezinformacijama, dnevnoj politici.

Neprofitno utočište za umjetnost i kulturu nastalo 2009. godine, broji hiljade tekstova o filmu, muzici književnosti, slikarstvu, stripu, filozofiji, psihologiji, sociologiji, religiji, istoriji, itd. na srpskom, engleskom i francuskom jeziku.

Po struci arhitekta i urbanista, Savković je učestvovao u izradi mnogih urbanističkih i regulacionih planova, uključujući i Generalni plan Prištine i Regulacioni plan centra Prištine. Bio je član rukovodstva Salona urbanizma Srbije. Autor je nekoliko projekata i izvedenih objekata, osvajač brojnih nagrada.

Ovom prilikom odajemo mu priznanje za lavirint od riječi i ljepote kojim hodamo 15 godina, a vas pozivamo da pročitate kako je zavrtio našu pitalicu. Garantujemo da ćete uživati!

Film

Film koji Vas čini srećnim?

– Uvek mi je bilo interesantno kako se, u razgovorima o najboljim filmovima koje sam imao, više puta, naravno u šali, kao najbolji 11. naslov na svim listama pojavljivalo, ne toliko poznato ostvarenje, sada već sa kraja prošlog veka, „Midnight Run“ (Martin Brest, 1988). Takozvani „road movie“ koji počinje na Istočnoj obali i, preko aviona, putničkih vozova, autobusa, automobila, teretnih vozova preko indijanskih rezervata, vodi nas do Zapadne obale u svojevrsnoj trci sa vremenom. Film bez pretenzija da bude velik, delikatnim humorom uspeva da bude antidot „film tableta“ puna seratonina, endorfina i dopamina. I zaista se može biti sretan, makar „just one day“.

Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera? 

– Frensisa Forda Kopolu zbog trećeg dela trilogije „The Godfather“. Priča o Majklu Korleonu briljantno je završena u drugom, a Kopola je dodatno želeo da ga kazni, pa je snimio film u kome Majkl više nije bio onaj Majkl; gde nema Toma Hejgena (Robert Duval); gde je umešao masonske lože i afere Vatikanske banke da bi, možda sa teretom lične porodične tragedije, istu nemetnuo i Majklu, ostavivši ga, u poslednjem preuređenju, da živi što duže da bi duže i patio. Potpuno nepotreban nastavak koji je mogao da funkcioniše kao samostalan film.

Film koji uopšte nijeste skapirali?

– „Inland Empire“ (Dejvid Linč, 2006).

Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu?

– Suočavanje sa ratnom prošlošću u kojem neće svi drugi biti krivci a „mi“ nevini.

Omiljeni filmski rivali? 

– Mišel Lonsdejl i Edvard Foks u filmu „The Day of the Jackal“ (Fred Cineman, 1973).

Upečatljiva filmska scena sa nekom životinjom?

– Suočavanje Entonija Hopkinsa sa medvedom u filmu „The Edge“ (Li Tamahori, 1997). Takođe, i scene sa psom (mislim da je za svoju „ulogu“ dobio i nagradu u Kanu) u filmu „Anatomy of a Fall“ (Žustin Trije, 2023). Za psa verujem da je bio ubica, dajući sebi pravo koje nam je dato epilogom filma, da se opredelimo u skladu sa svojim uverenjima.

Posebno drag citat iz domaćeg filma?

– „Pitaj učiteljicu.“ („Lepa sela lepo gore“, Srđan Dragojević, 1996).

Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije? 

– Patak Dača.

Prvi film koji ste gledali u bioskopu? 

– „Butch Cassidy and the Sundance Kid“ (Džordž Roj Hil. 1969). Bilo je to nešto poput „prvi put s ocem na jutrenje“, neke 1969-1970. godine. Večito sam ostao zahvalan režiseru što je zamrznuo poslednji kadar, pa i dan-danas verujem da su njih dvojica ostali živi.

Soundtrack kog filma bi mogao ili biste voljeli da prati Vaš život?

– „Goodfellas“ (Martin Skorseze, 1990). Neverovatno je koliko je u tom filmu značajnih pesama.

Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja?

– U Mongoliju posle filma „Urga“ (Nikita Mihalkov, 1991).

Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod. U koju kafanu i na koje piće?

– Skorseze, Kopola i Linč. Uz mineralnu vodu u „Srpskoj kafani“, Martina bih pitao kako je uspeo da snimi scenu kokainske zavisnosti Henrija Hila u segmentu sa helikopterom, kao i ulazak u Kopakabana bar u „Goodfellas“; Kopolu kako je uspeo da u sedam-osam godina tokom sedamdesetih snimi četiri remek-dela filmske umetnosti a posle toga četiri decenije ništa vredno… a Linča da mi jednom zauvek objasni šta se dešava u „Lost Highway“ (1997).

Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu?

– Pretpostavljam da bi se bolje upoznao o svim događajima tokom proteklih vekova na Balkanu i da bi, posle toga, shvatio da ni on ne može dočarati toliko brutalnosti, krvi, uvrnutosti i budalaština, te bi odustao.

Muzika

Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice?

– „Wish You Were Here“, Pink Floyd.

Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta?

– „A Whiter Shade of Pale“, Procol Harum.

Pjesma koja je himna slobode/hedonizma? 

– „Freedom! ’90“, Džordž Majkl.

Jedna od najljepših pjesama s imenom u nazivu?

– „Eleanor Rigby“, The Beatles.

Vaša pjesma za karaoke?

– „More Than This“, Roxy Music. Verovatno zbog Bila Mareja i filma „Lost in Translation“ (2003).

Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali?

– The Beatles. Podigli su letvicu suviše visoko za sve druge. Često govorim da je verodostojna misija umetnika da nateraju ljude da bar malo cene što su živi. A kada me pitaju da li znam nekog umetnika koji je to izveo, odgovaram: „Bitlsi su to uradili“.

Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen?

– Većina njih.

Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila?

– Džona Lenona. Njegova smrt je faktički značila i „smrt“ rok muzike i onoga što je ona značila šezdesetih i sedamdesetih godina. Ostali su njeni derivati koji su sada dovedeni do ivice neslušljivosti.

Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je?

– Nemam pojma.

Poster koje muzičke zvijezde ste držali na zidu u srednjoj školi?

– Džima Morisona.

Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti?

– Prvo neka nadživi Mika Džegera

TV

Serija idealna za kišni vikend?

– „Magpie Murders“.

Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo?

– „Peyton Place“ – Gradić Pejton. Pa po toj seriji davani su nazivi kvartovima u gradovima Jugoslavije.

Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku?

– „Better Call Saul“. Kao spin-off serije „Breaking Bad“ uspela je nezamislivo… da u mnogim segmentima nadmaši prethodnika.

Serija koju nikada nijeste završili?

– „Twin Peaks“. Proteklih decenija više puta sam pokušavao da je odgledam i uvek sam odustajao posle nekoliko epizoda. Nije toliko zbog Linča, s obzirom na to da neke njegove filmove smatram izuzetnim („Eraserhead“, 1977; „The Elephant Man“, 1980; „The Straight Story“, 1999) nego, jednostavno, nije mi išlo. I da… pamtim uvodnu muziku Anđela Badalamentija.

Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu? 

– Sve serije koje su meni odlične imale su i odlične završetke.

Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije?

– Bio je to RV kamper koji se, koliko se sećam, zvao „The Krystal Ship“ u seriji „Breaking Bad“. Plavi met not included.

Najdraži par iz serije? 

– Elizabet (Nadežda) i Filip (Miša) iz „The Americans“. Na silu spojeni, u stvarnom braku i sa decom u tuđoj zemlji, na kraju su se, ipak, zaljubili jedno u drugo.

Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?

– Kancelarije u potkrovlju, Anri, Mari-Žan, Marina, Mag, Siseron i Gijom Debajie na poslu špijunaže u najboljoj seriji koju sam gledao – francuskom „Birou“ („The Bureau“, „Le bureau des légendes“). Ne zbog špijunaže koliko zbog socijalne inteligencije, posvećenosti, prilagodljivosti i sposobnosti preživljavanja u svetu čija su iskušenja uvek bila manje-više ista, nevezano za epohu.

Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija? 

– Za Toma, naravno.

Milena Čavić

Izvor: Pobjeda

  33 obrtaja, Boban Savković, Društvo, Film, Milena Čavić, Muzika, Pobjeda, Tv serije