Vreme mereno satom naspram proživljenog vremena. Anri Bergson i Albert Ajnštajn su se suštinski razišli oko prirode vremena i načina na koje se ono može meriti. Ko je bio u pravu? Uveče 6. aprila 1922. godine, tokom predavanja u Parizu, filozof Anri Bergson i fizičar Albert Ajnštajn sukobili su se oko prirode vremena u jednoj […]
Bezvremenski univerzum je teško zamisliti, ali ne zato što je vreme tehnički složen ili filozofski neuhvatljiv koncept. Postoji više strukturalni razlog: zamišljanje bezvremenosti zahteva vreme da prođe. Čak i kada pokušate da zamislite njegovo odsustvo, osećate da se kreće dok se vaše misli pomeraju, vaše srce pumpa krv u mozak, a slike, zvuci i mirisi […]
Zaostavština Alberta Ajnštajna Većina Ajnštajnovih biografa zanemaruje poslednjih 30 godina njegovog života, smatrajući ih gotovo uvredljivo nedostojnim genija, mrljom u njegovoj blistavoj biografiji. Ipak, razvoj nauke u poslednjih nekoliko decenija pruža jedan sasvim drugačiji pogled na njegovu zaostavštinu. Budući da je njegov rad bio suštinski važan, te da je menjao osnove ljudskog saznanja, Ajnštajnov uticaj […]
Не можете замислити савременог озбиљног писца који није читао Гетеа и Толстоја, филозофа који није изучавао Расела и Платона, сликара који није видео дела Далија и Кандинског, музичара који није слушао Брамса и Чајковског. Међутим, немојте бити изненађени да неки физичари нису прочитали Ајнштајна, Њутна или Фајнмана. Иако нису читали неко дело Ајнштајна или Њутна […]
Jednom rečju – univerzum koji dozvoljava naše postojanje, ili koji samog sebe ispoljava kroz nas na najoptimalniji način.
Humanizirana „Šredingerova mačka“ – Svijet zna biti zaista čudesno mjesto, znamo to iz vlastitog iskustva. Ladislav Babić
“Čarobni breg” Tomasa Mana i teorija relativiteta U Einsteinu slavi radikalna moć mišljenja (…) jedan Trijumf (…)! Vrijeme: nije više apsolutna, neovisna komponenta našeg razumijevanja svijeta, nego jedna funkcija prostora, koja je zapravo ovisna o tački gledišta deskriptivnog posmatrača. (Arnold Zweig) Thomas Mann – Prostor bezvremenosti Specijalna teorija relativiteta Alberta Einsteina potiče iz 1905 […]
Tesla, Ajnštajn i gospod Bog Albert Ajnštajn je mislio da Tesla nije nikakav naučnik, nego prosti pronalazač. Nikola Tesla je smatrao da je Ajnštajn u suštini činovnik, jer je u mladosti bio službenik švajcarskog patentnog zavoda. Planeta Zemlja bila je isuviše tesna za dva takva genija, njima je bio potreban sopstveni svemir da bi mogli […]