Konfliktologija seksualnosti – Privlačnost je psihički opasna. Privlačnost sa jedne strane govori da nas ta osoba, koja nam je neminovno privukla pažnju, savršeno dobro poznaje, da nas čita i da uviđa našu iskrenu prirodu i našu strast. Sa druge strane privlačnost nam i govori da ta osoba zna naše slabe tačke i da može da […]
Ljudska radilica i potiskivanje kao simbol napretka u post-patrijarhalnom društvu “Neuroze i psihoze načini su izražavanja ljudskih bića koja su izgubila hrabrost. Svako ko je toliko shvatio, ubuduće će se suzdržati da sa osobama u takvom stanju obeshrabrenosti krene na zamorne izlete u tajnovite predele psihe.” .– Alfred Adler Uopšte je nebitno iz kog momenta […]
Intimnost i izgubljenost modernog čoveka – Vrhunac umeća za modernog čoveka je jednak potpunom prepuštanju bezdanu pozitivnog olakšanja, uprkos činjenici da taj isti čovek uglavnom zna da je to samo privremeno blaženstvo koje će samo momenalno ostaviti našu ličnost u nasilnom sadašnjem trenutku. Ali kako se takvo umeće i dalje ceni kao značajno na društvenom […]
Glorifikovana lenjost u svetu bez posvećenosti – Sukobljavanje svrhe i prolaznosti kod lepote modernog. Individualno i kolektivno su oduvek bili u svađi jedno sa drugim. Čak je i književnost imala svoje brojne izlete u stvarnost pojedinca i stvarnost drugih – to čuveno i nekada ozloglašeno „zajedničko“ tumačenje drugih. Možda su ponovo najinteresantniji primerci bili romani […]
Kultura parova i egzistencijalni strahovi predodređenosti Razmatranja koja su ispred svog vremena, ona koja razotkrivaju i demistifikuju zastarele ideologije za koje se čovek drži, da li zbog kolektivne uslovljenosti ili zbog nedostatka samopouzdanja u sopstveni dar i talenat, često ako protumačimo prividnu komplikovanost njene konstrukcije – otkrijemo i jednostavnost logike koju previđamo i koja prouzrokuje […]
Društveni mitovi radničke klase i funkcionalnosti njene zastarelosti „Sećaš li se onog viljuškara i mećave? Čitav dan smo se mučili i uspeli smo sve ne vreme da završimo! Do kraja su svi bili mrtvi umorni ali niko više nije pravio greške. E to je bio posao!“ „Tri dana smo radili na smene, niko nije spavao! […]
Nestvarni objekat požude – U odnosu na relevantnost estetike nečijeg tela i držanje istog, ljudsko biće instinktivno zaključuje da mu se ta osoba sviđa i instinktivno utvrđuje mogući sveopšti potencijal tog prezentovanog bića. Kada se progovore prve reči sledi nastavak priče ili sledi razočarenje jer okvir ne odgovara ramu slike u našoj glavi, slika je […]
Evolucija fatalizma postmodernog cinika – Dodirnuti iskrenost u samopreispitivanju: govor lica krene da odaje emociju pomirenja sa neposrednom istinom, um prihvata da je grešio i kaže „Tu sam sada i sada znam zašto…“ Otisak ovakve prirode sme biti napisan u srazmernoj emociji preko koje se očitava trag spoznaje, ali doći do nje zahteva prolaz kroz proces transformacije […]