Čovek je biće koje egzistira – Filozofija egzistencije, ili egzistencijalizam, je pravac u savremenoj filozofiji koji pitanje i problem ljudske egzistencije postavlja u centar pažnje (lat. existentia – postojanje, egzistencija). Pojam egzistencije ovde podrazumeva subjektivnu, čovekovu egzistenciju. Odnosno, lični položaj čoveka, njegovu ličnu situaciju. Ovde se termini “položaj” i “situacija” uzimaju u što širem značenju. […]
Šta znači biti egzistencijalista? – Prošao je gotovo čitav vek misli pre nego što je egzistencijalizam izrastao kao popularni pokret – gotovo pomama – u posleratnoj Francuskoj tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. To je bilo vreme njegovog najvećeg uticaja, ne samo na filozofiju, već i na književnost, pozorište i film, uticaja koji se […]
Teleološka suspenzija etičkog kod Kjerkegora Istorija nije jednom za svagda data činjenica, ljudsko tisućljetnje iskustvo zapisano, sačuvano od zuba vremena, petrificirano i sačuvano kao amanet, zaostavština za buduća neka pokoljenja. Još manje je objektivirani duh prošlih vremena, slovo u koje moramo slijepo vjerovati, izvor ili snaga autoriteta u koji se ne smije posumnjati. Velika je […]
Позитивизам и Историзам (између сличности и разлика) Друштвене промене настале након Француске револуције означиле су почетак новог дискурса и на пољу науке. Промене на научном пољу, свакако су биле видљиве и раније, али оно што је нарочито карактеристично јесте, да почетак XIX века означава прекретницу у експанзији раније започете специјализације науке. Из области социјалне филозофије […]
Tolstoj, Vitgenštajn i Kjerkegor Tri spisa su grofa Tolstoja dovela u sukob s Ruskom pravoslavnom crkvom. To su Ispovijed (1880-1882.), Kršćanska nauka i Evanđelje (1881-1883.). Ruska pravoslavna crkva pokazala je veliko strpljenje s Tolstojem. Izopćila ga je tek na svetom Sinodu 1901. Kroz analizu Kristovog evanđelja Tolstoj govori o vlastitom traženju istine o životu. S […]
Niče i Kjerkegard kao pioniri egzistencijalizma Briljantni i nestabilni Nemac, Fridrih Vilhem Niče (1844-1900), profesor u Bazelu, izrazio je mnoga najšokantnija razmišljanja doba u kojem je živeo. Jednom prilikom, opisao je filozofa kao „štapin dinamita“ a u ostalim svojim delima „Tako je govorio Zaratustra“, „Geneologija morala“, „Sumrak bogova“ i „Volja za moć“ nastavio je sa […]