Japan i psihologija: Ikigai – reč koja možda sadrži ključ za sreću u životu i radu Za japanske radnike u velikim gradovima, tipični radni dan počinje stanjem zvanim suši-zume, što je izraz koji putnike na posao stešnjene u natrpanom vagonu voza poredi sa tesno spakovanim zrncima pirinča u sušiju. Stres tu ne prestaje. Ozloglašena radna […]
Психологија зла Наслов је, мора се признати, “помало” помпезан. Објашњење појма зла, у психолошком смислу, било би практично објашњење свог зла везаног за људе, дакле не рачунајући “вишу силу”, * коју многи или не рачунају у појам зла, нити им је то прва или друга асоцијација. Треба бити обазрив са појмовима, у филозофском смислу, јер рећи, […]
Фројдова антропологија и психолошка анализа корена, природе и функције религије Фројдово антрополошко схватање У доба настанка психоанализе, крајем 19. века, доминантна је била просветитељска и рационалистичка антрополошка теорија, према којој је људско биће свесно, рационално и слободно биће. Фројд (Freud) је својим изучавањима болесних и нормалних психичких појава, неуроза и снова уздрмао ову […]
Neznanje i samopouzdanje utječu na intuitivno razmišljanje U novo objavljenoj studiji, istraživači tvrde da Dunning-Kruger efekt kod ljudi s nižim sposobnostima može uzrokovati da isti precjenjuju svoje prosudbe tijekom intuitivnog procesa odlučivanja. Prema studiji objavljenoj u časopisu Frontiers in Psychology 8. travnja 2021., istraživači su otkrili da su osobe s najvećim brojem pogrešaka pokazale najviši stupanj pogrešne […]
Pažnja U svakodnevnom govoru često koristimo pojam pažnja: roditelji upozoravaju djecu da budu pažljiva u školi; nastavnici govore učenicima: “Obratite pažnju na …”; sudarimo li se s prolaznikom na ulici, čut ćemo: “Pazite kud hodate!” Što je pažnja i koliko je ona važna za naš život? Iscrpljuje li se smisao i važnost ove naizgled svima poznate […]
Zen budizam i psihoanaliza 3 – Erih From V. NAČELA ZEN-BUDIZMA Na prethodnim, stranicama dao sam kratak prikaz frojdističke psihoanalize i njenog nastavka u humanističke psihoanalize. Razmatrao sam čovekovo postojanje i pitanje koje ono postavlja; prirodu blagostanja definisanog kao savladavanje otuđenosti i odvojenosti; specifični metod kojim psihoanaliza pokušava da ostvari svoj cilj, naime: […]
Tokom svog kratkog života, Kits je patio od surovih napada depresije, od koje je spas tražio u kreativnom radu. „Život mora da se izdrži“, napisao je svom najbližem prijatelju, „a sigurno je da me teši pomisao da napišem još jednu ili dve pesme pre nego što se završi.“