Kрајем августа, Дурмитор умјесто да утоне у љетњи  дремеж, оживи и фантасмогорично подигне завјесе. Плато испред Црног језера постаје антички театар. Шума се отвара као галеријски простор, а звуци природе помијешани са звуком акустичне гитаре указују да човјек и природа могу да функционишу у савршеном складу и да се надопуњују, причињавајући радост за сва чула.

Овакав амбијент је прикладан за савременог човјека, уморног од градског живота, оптерећног неизвјесношћу и убрзањем времена. Сигурно је да он често пожели да се телепортује  на мјесто у којем у се не би осјетио неприлагођен и неприхваћен ту предахне и размисли, а затим окријепљен настави даље.

Трећу годину за редом у Националном парку Дурмитор реализује се умјетничка замисао Оливере Зорић  и Ане Зарубице. Ове двије умјетнице су удружиле своја стваралачка прегнућа и створиле веома оригиналан концепт, овог пута фестивалског типа.  Два фестивалска дана 20. и 21. августа 2013.године окупиће изнова бројне учеснике, али и посматраче.

Данас када  фестивал постаје високофреквентна ријеч, те да би избјегли предрасуде, посебно ћемо се остврнути на суштину идеје коју овај фестивал садржи. Ради се поступку повратка човјека природи кроз умјетнички чин.

Арт Eко, како прејудицира и његов назив, првенствено је умјетничког карактера, али не смијемо занемарити ни његов еколошки аспект.

Под фестивалским окриљем нашли су мјеста различити видови умјетности. Сусрећу се остварења из области ликовног стваралаштва, примијењене, концептуалне, филмске, позоришне и сценске умјетности. Постоје и креативне радионице за дјецу, у којим дјеца нису само посматрачи него и учесници.

Еколошка димензија овог фестивала се тиче замисли да ствараоци својим радом обнављају , санирају, реконструјишу сам град и околину  Жабљака, али и да едукују, промовишу екологију као једини вид борбе за очување и унапређење животне средине и здравог начина живота.

Умјетничком рециклажом, обједињују се оба термина (Арт и Еко), помоћу ње појединац користи одбачени материјал, заодјевајући га у фантастично рухо које одговара његовој машти и замисли, постајући предметом дивљења оног истог  човјека који га је претходно одбацио.

Ови талентовани ствараоци заједно са ауторкама овог пројекта, истински  заљубљеници у љепоту, допринијели су да Дурмитор, престоница Еколошке државе Црне Горе, постане и центар савременог стваралаштва.

На крају, осврнувши се на садржај и крајњу сврху оваг фестивала, закључићемо да стваралачка ријека као да човјека, умјетника, судбински везује за свој извор, а потом отиче из људског, коначног и претаче се у божанско, надвремено, чинећи умјетност вриједнијом  од живота.

За “”P.U.L.S.E”: Марија Поповић

Tekstovi o umetnosti na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Umetnost