Šerlok Holms – filmska i književna zvezda

Možda je danas pravi dan da pogledate neki film sa Šerlokom Holmsom, najvećim detektivom svih vremena.

Naravno, može to da bude bilo koji od ovih novijih, modernijih adaptacija – Britanci pažljivo čuvaju i prilagođavaju novim vremenima vlastite junake, pa makar i one fiktivne – ali filmovi o Holmsu se prave već više od 100 godina.

Šerlok se čita još od 1887. godine, a ozbiljno se gleda od 1939. godine. Tada je, u martu mesecu, dakle pre 82 godine, započet serijal od 14 filmova po delima Artura Konana Dojla.

Plan je bio ambiciozan: Foks je proizveo prva dva filma (Baskervilski pas i Avanture Šerloka Holmsa) sa velikim budžetima i poznatim glumcima – Bejzil Retbon je igrao detektiva, dok je za Votsonov lik bio zadužen Najdžel Brus.

Foks je zamislio mnogo toga, ali je od cele priče odustao već posle drugog filma – počeo je rat, a zapelo je i u pregovorima sa Dojlovim naslednicima. Studiju Univerzal nije bilo potrebno mnogo, pa je serijal nastavljen već 1942. Budžeti su se istopili, rat je nametnuo neke drugačije zaplete, ali su Retbon i Brus ostali nosioci glavnih uloga. U naredne četiri godine, oni su stvorili još 12 dugometražnih, crno-belih filmova (neki su kasnije kolorizovani). Bili su to klasični holivudski B-filmovi, ali pozicija Šerloka Holmsa u istoriji kinematografije je tek otpočela. Budžeti nikada više nisu predstavljali ozbiljan problem.

Tako da… izaberite sami. Proverite da li su ovi filmovi izdržali test vremena. Dojlovi romani i priče svakako jesu. Šerlok i Votson, nema sumnje, opstaju u svakoj epohi.

Artur Konan Dojl nije bio pisac koji je stvorio prvog detektiva u literarnoj fikciji – ova počast pripada Edgaru Alanu Pou koji je svog Ogista Dupena po prvi put predstavio još 1841. godine pričom Ubistva u ulici Morg. U vreme kada je Konan Dojl počinjao da piše o Šerloku, priče o gospodinu Lekoku iz pera Emila Gaborioa su tekođe bile neverovatno popularne. Uostalom, već u prvoj priči, na samom početku, Dojlovi Holms i Votson komentarišu Dupena i Lekoka.

Prva inkarnacija slavnog detektiva nije prošla sjajno, ali matrica je uspostavljena. Po je podario književnosti novi žanr i nove konvencije. Jedna od njih je bila i ta da o glavnom junaku govori njegov ne tako harizmatični prijatelj, poznanik ili partner, uglavnom neka osrednja figura zadivljena glavnim protagonistom. Bila je to ogromna revolucija, koja je stvorila i mnoge imitatore – Dikensa, Čestertona, Stivensona i Konana Dojla.

Takođe, Po je uspostavio i neka druga pravila. Logika je bila njegov glavni metod istrage, a upravo je Artur Konan Dojl bio taj koji je to usavršio i raspalio maštu čitave planete.

Dojl je dosledno poštovao sve obrasce – Holms je privatno lice, a ne policajac (pravi policajci će se u krimi literaturi pojaviti tek kasnije), ima odanog, iako ne previše bistrog pomoćnika (Votson) i slično. Engleze je tada pre svega zanimala čista, detektivska analiza, bez ikakvih avanturističkih momenata. Bez obzira što se obe ove grane detektivske proze, i analitička i avanturistička, u to vreme nisu previše volele, one su imale i mnoge zajedničke crte.

Najproverenije obrasce žanra je čuvalo britansko udruženje detektivskih pisaca zvano Klub detekcije. U njemu se polaže i zakletva:

Zaklinjete li se da nikada nećete sakriti ključni dokaz od čitalaca?

Da li obećavate da ćete se pristojno i umereno držati upotrebe bandi, zavera, smrtonosnih zraka, duhova, hipnoze, skrivenih vrata, Kineza…i da ćete se potpuno i zauvek odreći tajnih otrova nepoznatih nauci?

Čistoj fikciji ovde nije bilo mesta. Ostala je samo intelektualna zagonetka. Logički koraci, a ne krvoproliće.

Kasnije će se stvari promeniti, pomešati i razmnožiti, pojaviće se triler, saspens i noar, ali na tom samom početku imali smo detektive koji su bili uglađena gospoda i koji su imali neverovatno znanje iz prirodnih i društvenih nauka, kao i socijalnih konvencija. Bili su radoznali i načitani. U takvom svetu, Šerlok Holms je bio apsolutni šampion.

A ako se malo izmestimo iz ovog literarnog konteksta, Holmsa pronalazimo, kako sam Dojl tvrdi, u Džozefu Belu, hirurgu iz Edinburga i ser Henriju Litldžonu, još jednom lekaru iz Škotske. Obojica su, poput Holmsa, imali tu moć dedukcije koja će inspirisati Dojla da stvori najvećeg detektiva na svetu.

„Grimizna studija” je bio roman u kojem se prvi put pojavio Šerlok Holms. Holms ima na desetine hiljada pojavljivanja u raznim publikacijama, pozorišnim adaptacijama, filmovima i serijama, radio dramama, crtaćima i video igrama. Stekao je i reputaciju koju mu je podarila čuvena Ginisova knjiga rekorda po kojoj je on literarni lik sa ubedljivo najviše pojavljivanja u istoriji filma i televizije. Ipak, najveće fanove njegovog lika i dela je ponekada teško ubediti da on nije stvaran lik.

Uostalom, zar u Londonu ne postoji i ulica u kojoj je Šerlok Holms živeo?

U njoj je stanovao i jedan Herbert Džordž Vels, Epl butik Bitlsa je tu bio smešten krajem 60-tih, tu se odigrala i čuvena pljačka Lojds banke 1971, a zašto ne pomenuti i centralu Marks i Spensera, kao i Dasti Springfild koja se ovim svojim komšilukom šetkala tokom 60-ih godina.

Da je ostala tamo i tokom 70-tih, verovatno bi u svom vokmenu (da je postojao) tada slušala samo Gerija Rafertija i njegov interplanetarni hit Baker Street. A u broju 221B, živeo je Šerlok Holms. Njegov prvi komšija, baš u broju 221, stan B, bio je doktor Haus, poznat po dedukciji primenjenoj na pacijentima u TV bolnici u Prinstonu. Još bliži komšija mu je bio Veliki mišji detektiv Bejzil, koji je stanovao u broju 221 i po, praktično u mišjoj rupi u Šerlokovom stanu. U poštanskom stubu pored broja 221B stanovao je Dejndžer Maus, crtani lik zaljubljen u Džejmsa Bonda, nikako u Šerloka. La Forž iz Zvezdanih staza, barem prema svedočenju Date, takođe je mogao da se nađe na, gle čuda, broju 221B. Veliki Ijan Mekelen, maskiran u Holmsa, tvrdi da je ovu adresu izmislio sam Votson, ne bi li zavarao trag.

Ali Šerlok je, čini se, ipak bio tu negde, u ulici Bejker, i gledao kroz svoj prozor ko sve dolazi na lažnu adresu. Postoje i neke teorije zavere koje tvrde da u ulici Bejker tada uopšte nije postojao broj 221, a kamoli ulaz B. Navodno, tek je kasnije niklo neko zdanje na tom broju, u produžetku ulice. Kao i u svim sličnim teorijama i ovde vlada pravi haos. Prvo je tu bila neka građevinska firma, pa zatim i muzej Šerloku. Koji se u stvari nalazi na broju 237-241. Prava misterija. No, bez obzira na sve, ono što danas znamo je to da je žena koja se brinula o broju 221B i C, dakle Šerlokova gazdarica, bila izvesna gospođa Hadson. Znate je iz priča i filmova. Obično Holmsu donosi telegrame sa pozivima u pomoć. Verovatno je Škotlanđanka i nije bog zna kakva kuvarica, barem to misli Šerlok.

Ali ni Konan Dojl nije od najdoslednijih: postoje priče u kojima Marta Luiz Hadson (koju greškom u drugom romanu zove gospođom Tarner) priprema spektakularne doručke. Ko bi ga znao. Najbitnije je da je kirija plaćana na vreme. Sve što je ser Konan Dojl napisao o Šerloku Holmsu stalo je u četiri romana i 56 kratkih priča. Tako imamo ukupno 60 priča koje čine srž „kanona Šerloka Holmsa” ili zvanične bibliografije detektiva.

Sve počinje još 1887. romanom Grimizna studija, a završava se Knjigom slučaja Šerloka Holmsa iz 1927. u kojoj su sabrane poslednje priče Konana Dojla.

Popularnost Holmsa je inspirisala brojne autore da stvaraju dela u kojim je glavni junak, sa određenim varijacijama, niko drugi do Šerlok lično. Prvi takav pastiš je, još 1893. godine, pod nazivom Pokojni Šerlok Holms, stvorio Dojlov blizak prijatelj Džej Em Beri. Da, onaj Beri koji je napisao Petra Pana. Entoni Burdžis, Nil Gejman, Stiven King, Tanit Li…svi su oni pisali Šerlok Holms pastiše. Dojlov savremenik Moris Leblan je spojio sopstvenog junaka Arsena Lupena sa Holmsom, iako je kasnije zbog autorskih prava morao da ga preimenuje u Herloka Šolmsa. Čuveni Džon Dikson Kar je sa Dojlovim sinom, Adrijanom, 1954. godine, dodatno eksploatisao lik Holmsa u sopstvenoj kolekciji.

Procenjuje se da je Holms najplodniji lik u istoriji filma. Prvi film o njemu (Zbunjeni Šerlok Holms) je trajao samo jedan minut, možda i nešto kraće. Početkom 20. veka, stvoreni su mnogi filmovi, uglavnom u Danskoj. Igrao ga je Vigo Larsen. Sačuvan je samo jedan od ovih 13 filmova.

Glumili su ga brojni glumci, na desetine njih samo u filmovima. Džon Barimor, Rejmond Mesi, Redžinald Oven, Bejzil Retbon (14 filmova), Piter Kašing, Kristofer Li, Džon Nevil, Kristofer Plamer, Majkl Kejn, Robert Dauni Džunior, Ian Mekelen, Džoni Dep, Vil Ferel, Henri Kavil. I to su samo oni najpoznatiji. Sve u svemu, oko 40 dugometražnih filmova. Ukupno, sa TV serijama, oko 250 komada. Ukusi variraju, ali pažnju ipak treba obratiti na seriju filmova koja je počela da se emituje 1939, sa Bejzilom Retbonom.

Naravno, kad se povede razgovor o glumcima, uvek ostaje i ta večita dilema najzagriženijih fanova – Retbon ili Džeremi Bret koji je Holmsa igrao u fantastičnoj Granadinoj seriji iz 80-tih. Svi ostali su odavno otpali iz te trke za najvećeg Šerloka svih vremena). Pa na film Bilija Vajldera iz 1970, sa ser Robertom Stivensom. U ovom filmu Holms ne uspeva da do kraja reši slučaj, ali sve se oprašta Vajlderu zbog romantičnog pristupa liku detektiva. Ledeni Majkroft je u ovom filmu senzacionalni Kristofer Li.

Pa zatim oni Šerloci sa Robertom Daunijem. Džud Lo je Votson, Gaj Riči reditelj. Pored zarade od po pola milijarde dolara po filmu i Zlatnog globusa, ovi filmovi su imali i dve nominacije za Oskara.

Granadina mini-serija (četiri sezone) je apsolutno za pamćenje. Emitovana između 1984. i 1994, sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi. Kažu da je Bret bio opsednut Dojlovim romanima koje je više puta iščitao i stvorio lik koji je nepogrešivo oslikavao detektiva onako kako ga je autor i zamislio. Do detalja.

Benedikt Kamberbač. U nagrađivanoj BBC seriji ovaj glumac je prosto fantastičan. Čak i onima koje njegova pojava nervira. Hladan, neustrašiv, genijalan. Serija Elementary. Kao i kod Ričija, i ovde se sve dešava u sadašnjosti. Holmsovi čistunci su bili preneraženi ovom serijom. Svi drugi su bili oduševljeni. Holms ovde tesno sarađuje sa njujorškom policijom.

Šerlok Holms je vladar i u drugim medijima. Na radiju je, tokom 30-tih godina prošlog veka, Edit Majser bila odgovorna za to što su američke uši bile pune njegovih priča. Njene Avanture Šerloka Holmsa na NBC mreži su bile ne samo adaptacije Dojlovih priča, već i njene avanture. Ove radio drame su bile izuzetno popularne.

Čuvena je i adaptacija iz 1938, u kojoj je Orson Vels u ulozi Holmsa. A koliko je radio bio moćan medij u to vreme, govori i serija radio drama u kojima je Holmsa glumio niko drugi do Bejzil Retbon i to posle filmske adaptacije Baskervilskog psa. Na radiju je i Džon Gilgud igrao ovu ulogu. Krajem 19. veka Šerlok je vladao i brodvejskim repertoarom. Glumio ga je Vilijam Džilet u čak sedam različitih produkcija.

Mjuzikli o Holmsu su premijerno prikazani 60-ih godina prošlog veka, a bio je tu i jedan balet. Video i kompjuterske igre o Holmsu idu u kategoriju pastiša, osim one koja se bavi Baskervilskim psom, ali i tu zaplet ide u smeru natprirodnog.

U svetu stripa, Holms uglavnom služi kao još jedan DC-jev borac protiv nepravde i kriminala. Ipak, u Ligi izuzetnih džentlmena Alana Mura, Holms se pojavljuje u flešbek sekvenci koja prikazuje klimaks sa čuvenog vodopada. Ne bi trebalo zaboraviti ni popularne novinske stripove iz američke štampe koje su bile objavljivane tokom 30-ih godina. Ima još mnogo strip izdanja, a bogami postoji i manga adaptacija BBC serije Šerlok.

BBC je sa Šerlokom prodro i na internet sa pet kratkih priča na svom Kalt vebsajtu u vidu audio priča. Dokaz da neke lepe stvari ostaju u porodici jeste da Lea Mur, ćerka poznatog strip scenariste, piše stripove o Šerloku Holmsu koje objavljuje izdavačka kuća Dajnamajt.

Ima li Šerloka na Balkanu?

Izdvačka kuća Veseli četvrtak objavila je tri albuma Četvorke iz ulice Bejker, stripa o londonskim siročićima koje Holms angažuje kao agente na slučajevima. Domaći ljubitelji devete umetnosti upoznati su sa francuskim strip serijalom o Šerloku Holmsu scenariste Silvana Kordurija. Zanimljivo je da je za crtež zadužen Nišlija Vladimir Krstić Laci. Tri Holmsove avanture, raspoređene u šest albuma, Londonski vampiri, Nekronomikon i Vremenski putnici, na ovim prostorima je objavila hrvatska izdavačka kuća Libelus. Međutim, Laci nije jedini Nišlija koji je londonskom detektivu podario nove avanture. Šerlok Holms je protagonista tri romana niškog pisca Miloša Petkovića (Tajna stare vodenice, Poljubac princeze Ildiko i Teslin vremeplov).

Netfliks postao je još jedno mesto za širenje Holmsovog univerzuma. Tako je u septembru 2020. godine na ovom striming servisu objavljen film Enola Holms, koji prati avanture Šerlokove mlađe sestre, koju glumi Mili Bobi Braun, poznata po ulozi u još jednom Netfliksovom hit naslovu – Stranger Things. Šerlok se ovde pojavljuje kao sporedan lik, a tumači ga Henri Kavil, koga je publika zavolela kao Supermena u filmovima Zeka Snajdera.

Ipak, najnoviji naslov iz Netfliksove kuhinje, stvoren za okorele šerlokovce, stigao je krajem marta ove godine u vidu serije The Irregulars. Serija prati grupu mladih ljudi bez doma, koji pomažu Holmsu i Votsonu u rešavanju slučajeva. Slično kao i u Četvorki iz ulice Bejker, samo su slučajevi dosta mračniji, čak i nadrealni.

Nema kraja ovome, zar ne?

Imamo i lutkarske predstave, društvene igre, muzički igrokaz na kontrabasu i konceptualne prog-rok albume. Jedan je Šerlok Holms. U trećem smo veku kako se Holms čita ili gleda, ali neke stvari nikada nećemo razrešiti.

Zašto Šerlok stalno nosi onaj kačket, a da ga Konan Dojl nikada nije ni pomenuo u svojim pričama? Da li se Šerlok prvobitno zaista zvao Šerinford? Da li je osnovni metod slavnog detektiva bio dedukcija ili abdukcija? Da li se Šerlok zaista drogirao? Kokain i opijum? Koji su bili legalni u to vreme? Da li je njegov stariji brat Majkroft zaista pametniji i od njega samog?

Da li je istina da je Fridrih Niče bio model po kojem su nastali likovi i Šerloka i Morijartija? Da li je moguće da je Šerlok u svim Dojlovim delima samo dva puta pucao iz pištolja? Da li je Šerlok ultimativni kralj prerušavanja? Od čega je napravljena njegova lula i da li je zaista duvan krio u svojim papučama? Da li je stvarno bio nepobediv u borbi pesnicama? Da li je imao nadljudsku snagu?

I konačno, zašto je Konan Dojl ubio svog Šerloka 1893. godine? Da li je istina da je na hiljade stanovnika Londona tih dana nosilo crninu? Naravno, svi odgovori su tačni. Jer Šerlok odavno nije više ni Dojlov, ni britanski. Šerloka danas može svako da piše, igra, crta ili tumači, jer on odavno pripada svima. To je uvek sudbina onih najvećih i to je valjda i ta elementarna istina.