Glas tihih žena – The Iwano Project – Japanski umetnik Shin-t’ao (1630-1707), oživeo je svojevremeno tušem na papiru bezvremenu scenu. U prvom planu je usamljena grana bambusa. U daljini se nazire vrh planine. Većina površine papira netaknuta je četkicom. Naziremo tek poneku trsku povijenu na vetru i naznaku talasa na površini vode, tu i tamo. Okružen prazninom, u brodiću stvara Slikar-ribar. On sedi u miru, kao monah, zaboravivši sve probleme.

Za japanske slikare često je upravo nepopunjeni deo kompozicije nosilac vrhunske poruke. Francuski filozof i književni kritičar, Rolan Bart (1915-1980), tvrdio je da nije samo po sebi razumljivo da pismo služi za komunikaciju. Neretko upravo čist prostor belog papira prenosi smisao. Ručno pravljeni tradicionalni japanski papir za slikanje, širi kroz prostor i vreme poruku o kreativnoj snazi praznine. Jedno nežno, ali odvažno, porodično umetničko stablo, niklo je iz takvog dragocenog semena koje je nekim slučajem dospelo i do ovih prostora.

Gospodin Aleksandar Pedović okuplja umetnike specifičnog senzibiliteta iz celog sveta, već skoro pune dve decenije, još od 1999. U izdvojenoj vili “Stanković”, u Čortanovcima pored Novog Sada, gospodin Pedović za prispele kreativne goste, tokom leta nastoji da ostvari uslove za meditativnu prazninu u kojoj stvaraju slikari-ribari. Riba za ishranu je već obezbeđena, kao i naš tradicionalni derivat istine – vino. Daleko bitnije – pribavljen je prazan papir. Umetnici mogu da sede u miru, zaboravivši sve probleme. I tako iz godine u godinu – kad, koliko i ukoliko raspoloživa sredstva dozvole.

Umetnici-učesnici The Iwano Project radionica dobro znaju da su, osim mira i osame neopodnih za stvaralaštvo, garantovani i dobar provod i druženje, bilo da se radi o uživanju u pripremi zajedničke hrane ili o pesmi uz gitaru, uveče oko vatre. Najnovija stvaralačka sezona nosi naziv Silent Woman. Ovog puta, reč dobijaju kreativne tihe žene iz našeg okruženja. Cilj ovogodišnjeg ciklusa je da žene-stvaraoce koje se bave vizuelnim umetnostima van društvenog fokusa, “iščupa” iz duboke socijalne pozadine i doprinese njihovoj pozitivnoj promociji. Sa već dvodecenijskim iskustvom i samopouzdanjem, projekat hrabro zadire sve dublje u društvene zone sumraka, noseći blistavo svetlo umetničkih postignuća.

Organizator još uvek nije pošteđen mnogih, često čak egzistencijalnih problema. Gospodin Pedović nije samo dobar domaćin, već je i umetnik koji neretko i sam aktivno učestvuje u stvaralačkom procesu u okviru kolonije, ali i osnivač i direktor Iwano projekta. Veliki japanski kulturni misionar, pisac i prevodilac, Kakuzo Okakura (1862-1913), sumnjao je da sebe isuviše otkrivamo u malim stvarima, zato što imamo tako malo velikog da sakrijemo. Danas živimo ispod patetičnog pokrova – zatrpani trivijalnostima, tricama i sitnicama koje sistem neprekidno servira. Obnevideli smo. Valjda zbog toga uspevamo u nemogućem – da sakrijemo tako mnogo bitnih događaja koji neprimetno prolaze pored nas. The Iwano Project, zasigurno je jedna od takvih, velikih i dragocenih stvari.

Gospodin Pedović, ispunjen nepokolebivim entuzijazmom, gaji “čudnu” ideju da originalan umetnički projekat nije samo povod da se i na ovim prostorima popularizuje duh Istoka, već je i savršena prilika da se ovdašnja kultura promoviše na Zapadu. Uvidevši da smo, kao društvo, zaglibili u nekakvom permanentnom procesu tranzicije, kojem se ne nazire (pozitivno) razrešenje, preuzeo je inicijativu u svim oblastima u kojima smatra da može da doprinese pozitivnoj slici naše kulture u svetu. Tih oblasti nije malo. Front je širok i sveobuhvatan. Osim već pomenutih uloga domaćina, umetnika i organizatora, gospodin Pedović je na sebe preuzeo i aktivnu promociju projekta.

Rukovodilac Iwano projekta ne psuje svoju publiku, niti joj zahvaljuje što ne dolazi. On uspešno primenjuje nove tehnologije u razvoju i edukaciji svog ciljanog auditorijuma. Kao predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV), januara 2000-te osnovao je Sekciju za web dizajn i multimediju – prvo od svih stručnih Udruženja tog tipa u Evropi. Prošle godine je osvojio prvu nagradu za vizuelne umetnosti na Mixer Festu u Beogradu, za unikatni koncept korišćenja novih tehnologija u vizuelnim umetnostima. Svoje zavidno znanje, veštinu i iskustvo, gospodin Pedović koristi da informiše zainteresovane, bilo putem konferencije (Comnet udruženje elektronskih medija), bilo slanjem relevantnih informacija ciljanim glasilima mail-om ili preko društvenih mreža. Ovog puta, za Silent Woman ciklus, priprema i optimizovan globalni info po svetskim standardima, namenjen važnim medijskim centrima.

Takav angažman nije ostao neprimećen. Nakon devetnaest godina postojanja, The Iwano Project ima čime da se diči. Preko 300 renomiranih svetskih umetnika, iz preko 25 država sveta, aktivno je učestvovalo u koloniji. Projekat je tematskim opredeljenjem i suštinskim pristupom stvaralaštvu, jedinstven ne samo na ovim prostorima, već i u svetskim okvirima. To je potvrdilo i učešće preko 20 stranih ambasadora i atašea za kulturu koji su otvarali izložbe ostvarenih radova nakon pojedinačnih ciklusa.

Ciklusi su tematski, pri čemu se selekcija učesnika vrši po više osnova, ali je preovlađujući faktor uklapanje u specifičan stvaralački koncept koji se pažljivo neguje u okviru projekta. U doba prezasićenosti štampanom industrijskom papirnom ambalažom, reklamnim materijalom i konfekcijom, Japan još uvek neguje ceo milenijum dugu tradiciju ručne izrade papira. Gospodin Heizaburo Iwano je autentični autoritet na tom polju u savremenom Japanu. Njegove tradicionalne zanatske radionice opskrbljuju umetnike koji imaju privilegiju da slikaju na čuvenom japanskom ručno pravljenom papiru „WASHI – Kumohada Mashi“.

Pišući o estetici praznine u kulturama Istoka, italijanski publicista Đanđorđo Paskvaloto, zaključuje da znak nije jednostavno “stavljen na” prazan papir, već je konstruisan uz pomoć ove prazne površine, “proizveden” belim papirom. Lepota same strukture ručno sečenih, pletenih i glačanih niti kore drveta (p)ostaje sastavni deo estetskog doživljaja slike. Pridržavajući se u većoj ili manjoj meri discipline praznine, i ovogodišnje učesnice umetničke radionice Silent Woman, ostvaruju vredna umetnička dela u skladu sa konceptom projekta.

Imajući u vizuri, pre svega umetnost i odnos između publike i umetničkog dela, projekat odbija etikete populizma i socijalnog programa, iako aktivno daje podršku ženskom stvaralaštvu. Kao društvenoj grupi koja je još uvek u drugom planu, u okviru projekta se planira dugoročna podrška učesnicama, što se odnosi i na umetnice sa invaliditetom. Otvoren prijem i spontan pristup stvaralaštvu, široko je prepoznat kao autentičan čin, pa ne iznenađuje odličan odziv čak i utišanih žena. U ovogodišnjoj radionici učestvuje 36 renomiranih akademskih umetnica iz 17 različitih država i sa tri kontinenta, od kojih je većina stvarala uživo u Workshop-ovima, u vili „Stanković“.

Paskvaloto dodaje da praznina nipošto nije nešto što je izvan punog, još manje nešto što mu se opire. Vrhunska umetnost se sastoji u tome da se praznina uvede u samo srce punog. The Iwano Project je još uvek u potrazi za tim krajnjim dometom. Na koji način, tišinu koju komunicira žena-umetnica, sa papira preneti u vrevu i buku savremenog tranzicionog društva? Gospodin Pedović se ovog puta odlučio na zaista hrabar korak. Završna izložba je planirana u periodu 29.10 – 4.11. 2018. godine u Beogradu – Galerija Progres, Knez Mihajlova – Zmaj Jovina 8-12. U planu je i dalja promocija iste izložbe, u Nordland-u u Norveškoj, a pregovore vodi i Baltic Art Center – Wisbi u Švedskoj, što je izuzetan potencijalan doprinos pozitivnoj promociji našeg kulturnog prostora na severu Evrope.

Planovi su veliki. Nisu sakriveni. Mogućnosti, uz odgovarajuću potporu, još su veće. Uprkos svemu, u našem kulturnom prostoru nema ozbiljne dugoročne strategije a privatni donatori  praktično ne postoje. Projekat je proteklih godina preživljavao zahvaljujući pojedinim i privremenim donatorima, u koje se, između ostalih, ubrajaju: Sekretarijat za kulturu Vojvodine (do pre par godina), Grad Novi Sad – Uprava za kulturu, Ambasada Švajcarske, ProHelvetia Swiss, itd.

Ostaje da vidimo kako će se sve okončati ovog puta. Neće nas začuditi ni ako se umesto katapulta ka društvenom fokusu, projekat pretvori u bumerang koji će ionako tihe žene sasvim ućutkati i odbaciti još dalje ka društvenoj margini. Povetarac oko slikara-ribara uvek može da se pretvori u oluju koja će prevrnuti krhki čamac. Svim učesnicima, umetnicama i organizatorima, ipak – želim mirnu vodu, a ako vetar i ubrza, neka im napuni jedra za tihi put kroz prazninu, ka zacrtanom cilju.

Za P.U.L.S.E Jovan Pavlović

Tekstovi o slikarstvu na portalu P.U.L.S.E

  Jovan Veljković, radionica, Šitao, Slikarstvo, The Iwano Project, Umetnost