Da li ubistvom možemo pokazati da je ubistvo nemoralan čin? Da li je ispravnije biti čovek koji je usmrtio bliskog člana porodice ili pak ostati upamćen kao sin koji je zažmurio pred nepravdom ne osvetivši smrt svoga oca? Da li se spavanjem zaista svrši srca bol?
U književnosti važi mišljenje da je dobro delo ono koje postavlja pitanja, a ne ono koje na njih daje odgovore. Hamlet je, kako prema toj teoriji tako i prema mnogim drugim, jedan od najsjajnijih bisera svetske književnosti, čak i danas, četiri veka od njegovog nastanka. Srazmerno tome, Hamletova dilema još uvek muči mnoge mislioce, filozofe, pisce i čitaoce. Ono što ovu dilemu čini univerzalnom jeste ta vanvremenska nit koja se kroz nju prožima i svojim neograničenim trajanjem joj obezbeđuje komadić večnosti. Njena univerzalnost se nalazi u tom momentu identifikacije – svi smo mi ponekad bili Hamlet, ne sa istim problemom, ali sa istom dozom neodlučnosti.
Postoji to drevno čovekovo prokletstvo da večito žudi za lepotom, pravdom i istinom, ali se nekako čini da su baš ti ideali ostali nedodirljivi. Kako dosegnuti do suštinskih vrednosti kada nam one u današnjem svetu izgledaju još dalje i nedostižnije nego što su bile Hamletu?
Da li je Hamlet lud? Zašto okleva? U bezdanu zbunjenosti ono što je sigurno jeste to da je Hamlet veliki intelektualac razočaran u majku, strica i porodične odnose, uzdrman izdajama koje su uzrok nepoverenja koje se vremenom usadilo u njegovo srce i um. Hamlet je taj koji je vođen osećanjima, ali ne i impulsima. Na svojim ramenima nosi teret misli o osveti i odsustvu morala pri ubistvu člana porodice, ali je svestan da ovo nije situacija u kojoj se može zažmuriti pred nepravdom. Kritičar Jan Kot smatra da se srž Hamletove dileme nalazi upravo u nepostojanju ispravne odluke. Naime, Hamletov izbor je ograničen na dve nezahvalne mogućnosti i one ga obe čine pogodnim za osudu od strane društva. Percepcija Hamleta je uslovljena izborom koji će on doneti: postaće sin koji nije osvetio svog oca ili ubica svog strica. Da li ovo momenat u kome je potrebno od dva zla izabrati ono manje?
Srž ovog književnog dela se nalazi u čuvenom, prepoznatljivom monologu koji započinje rečima Biti ili ne biti, pitanje je sad. Upravo tom rečenicom Hamlet ukazuje na važno pitanje: da li je bolje biti živ i uhvatiti se u koštac sa svojim problemima ili umreti i na taj način se osloboditi istih? Da li je ispravnije svakodnevno primati udarce nemilosrdne sudbine ili zamahati belom zastavom i zauvek otputovati u nepovrat? Bol je neizbežan i izvestan poput smrti, ali ono što je individualno jeste način koji biramo da sa bolom izađemo na kraj.
Mi smo ti koji neprekidno u duši trpimo praćke i strele sudbine obesne, a tek ponekad pomislimo šta bi bilo kada bi se digli protiv mora beda i borbom učinili im kraj. Ali, da li se spavanjem zaista svrši srca bol? Sasvim je sigurno da se mnogi od nas iznova i iznova pitaju da li je borba uzaludna, ali ono što ohrabruje jeste vera u to da smrt nikada nije rešenje. Svaka dilema našeg srca je opravdana upravo zato što ništa na ovom svetu nije ni potpuno ispravno ni potpuno pogrešno, jer čak i sat koji ne radi dva puta dnevno bude tačan. Zašto je to tako? Zato što, kako Šekspir kaže: ništa nije ni dobro ni zlo, nego ga takvim čine naša uverenja.
Ana Vlašković
Izvor: Džabaletan
Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E
Hamletova dilema – ubistvo kao čin napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →