Pankrti: U drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka, SFRJ je spokojno dremala uljuljkana u predstavu o sopstvenoj moći i ugledu, svi politički i klasni neprijatelji i protivnici bili su, činilo se, odavno pobedjeni, politička emigracija zavadjena, pobijena i desetkovana, Drug Tito je još uvek jahao na čelu kolone radnih ljudi i gradjana a omladina, omladina je bila primerna i u pravom smeru sledila tekovine NOB-a i posleratne socijalističke izgradnje. Stepen subverzivnosti u muzici merio se golim ženskim grudima ili zadnjicom na omotima ploča Bijelog Dugmeta a tekstovi baš onakvi kakvi bi trebali biti – sterilni i isprazni… Legenda dalje kaže da je 18. oktobra 1977. godine najveći sin naših naroda i narodnosti bio u poseti Portugalu a član CK SKJ i predsednik CK SK Slovenije France Popit je u  Domžalama  održao jako zanimljiv govor gde je zaključio kako “direktni proizvodjač još uvek nije odlučujući faktor u ukupnom procesu donošenja odluka.”

U tom i takvom okruženju i mentalnoj žabokrečini,širom cele države Južnih Slovena,pomenutog dana je, u fiskulturnoj sali jedne gimnazije u Ljubljani (Mosti), nekoliko kratko podšišanih momaka odvrnulo pojačala i gnevno poručilo:

“Ne me fukat, ne ga srat, zk, zk, zk, zk pank!!!”
(ZK – Zveza Komunistov – Savez Komunista).

Ručno ispisani plakati A3 formata privukli su nekoliko stotina mladih ljudi te večeri koji nisu bili ni svesni,baš kao ni sami izvodjači, da prisustvuju početku  rada najboljeg jugoslovenskog punk rock benda koji će iz korena prodrmati i promeniti celokupnu domaću r’n’r scenu. Ime tog benda bilo je Pankrti (Kopilad). Nakon te večeri, stvari počinju da se odvijaju kao na filmskoj traci. U Rijeci se pojavljuje bend po imenu Paraf, u Zagrebu Prljavo Kazalište, Branimir Džoni Štulić u svom prvom hitu (Balkan) poručuje:

Brijem bradu, brkove, da ličim na Pankrte…

A u Beogradu se dotadašnji hipi bendovi brzo prestrojavaju pod strujnim udarom iz Ljubljane i radja se punk scena…

Toliku količinu istine bačene u lice politički establišment jednostavno nije mogao da proguta. Pankrti se nisu mogli pojaviti na TV Ljubljana (a u sali u kojoj su održali prvi koncert deset godina nakon toga nije bilo moguće svirati) niti snimiti ploču, tako da prvi singl snimaju u Italiji a izdavač je ljubljanski ŠKUC. Pa ipak, zabrane su bile kratkog daha i dale su kontraefekat. Momci počinju da sviraju van Ljubljane i Slovenije, redom počinju da padaju Zagreb, Beograd, svi veći centri u SFRJ… Energija, kvalitet i nastup ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Jugoslavija je, u to vreme, a govorimo još uvek o periodu 1977./78./79. bila jedna od retkih zemalja u Evropi van engleskog govornog područja koja je imala autentičan punk-rock odgovor i kvalitetnu scenu.

Zaslugu za nastanak Pankrta pre svih imaju Gregor Grega Tomc i Pero Lovšin. Tomc je u početku svirao u bendu a kasnije je postao neoficijalni menadžer Pankrta. Zajedno je, sa Perom Lovšinom, napisao većinu tekstova pesama i bio je, takoreći, glavni “ideolog” benda. Takodje treba istaći i veliku podršku jednog od najznačajnijih promotera alternativne subkulture u to doba u SFRJ, Igora Vidmara, koji je zbog svojih slobodarskih stavova, potpuno suprotnih tadašnjem režimu, bio isključen iz Saveza Komunista i isteran sa posla.

Prvi album, (“Dolgcajt”) Pankrti objavljuju 1980.g. To je, bez sumnje, najbolji i najznačajniji jugoslovenski punk-rock album. Na sam dan pojavljivanja, jedna prodavnica ploča u Ljubljani je bila gotovo demolirana zbog gužve i nestrpljenja kupaca da dodju do ploče… “Dolgcajt” je bio povod da Pankrti  dobiju tada prestižnu društvenu nagradu “Sedam sekretara SKOJ-a”, iako sami nikada nisu bili članovi SK. Dodela nagrade je bila svojevrsni okidač za lavinu napada koja se sručila od strane rigidnih branitelja sistema koji nisu bili bezazleni jer su dolazili od strane same vlasti i JNA. Vojno – politički “Informator”, glasilo komunista u vojsci je tada grmeo i kritikovao protiv dodele nagrade, omiljeno je bilo “seciranje” stihova i “tumačenje” istih (npr.”Nema više nade, zgazio ju je tenk / Šta drugo da radimo nego da šibamo pank!”) uz neizbežni zaključak da se “takvima” ne sme dozvoliti da truju socijalistički duh omladine sa pozicija “gradjanske desnice i anarho-liberala” (nosioci takvih “titula” imali su tih godina sve sem mirnog života). Nisu zaostajali u kritici ni vodeći politički nedeljnici ni dnevni listovi, a sve se u suštini svodilo na isto – protivnici ne smeju proći!

Prošli su. Tito je umro a zemlja je polako počinjala da tone u krizu. U svakodnevnom životu započinju redukcije struje, nestašice, javno se iznose podaci o tome koliko dugujemo inostranim kreditorima… Gorka spoznaja o tome da se krediti daju zbog toga da bi se vraćali, sa kamatom, polako kuca na vrata…

Nakon sjajnih kritika u svim muzičkim časopisima,momci odlaze u vojsku i po povratku, 1981.g. objavljuju dvostruki singl pod nazivom “Namesto tebe”. Bolje najave za naredni album jednostavno nije moglo biti. Nije trebalo dugo čekati, 1982.g. pojavljuje se drugi album pod nazivom “Državni ljubimci”. Otvara ga proročanska minijatura, jedna od najboljih i najupečatljivijih ikada snimljenih kod nas, pod nazivom “Leta sredinskih odklonov”:

Probudim se jednom, plavo nebo,
Sunce greje, sve je lepo.
Lepa su brda, lep je taj gaj,
Godine srednjih odstupanja započinju, znaj…

Na albumu se nalaze i tekstovi pesama na slovenačkom i njihovi prevodi na srpskohrvatskom jeziku tako da je samo slušanje bilo mnogo lakše i pristupačnije. Dule Žiberna, gitarista Pankrta, u jednom intervjuu kaže kako je sam naziv ploče aluzija na njihovu nagradu, tačnije:

” To je više jedna aluzija na nagradu (“Sedam sekretara SKOJ-a”). Mi smo to priznanje više prihvatili kao nekakvu potvrdu rada, u smislu da budemo manje izloženi napadu kritike, novina… da se manje “pljuje” po tom punku…”

A napada je bilo, još kakvih. U to vreme je, recimo, širena orkestrirana kampanja protiv punk pokreta, kao takvog, od par grafita sa kukastim krstovima koje je nekoliko nezrelih tinejdžera nacrtalo napravljen je čitav “Četvrti Rajh”, čak se i nekakva Muzička Omladina Jugoslavije oglasila saopštenjem kako muzičari ne bi smeli da šire neonacističke ideje (još samo da su naveli o kojim je muzičarima reč), a policija, mediji i političari su jedva dočekali kako bi “prokažene” satanizovali i čitav punk  i alternativni pokret proglasili bezmalo državnim neprijateljima… U takvoj atmosferi su nastali “Državni ljubimci” i proglašeni za album godine od strane celokupne muzičke kritike. Album je puno ritmičniji, sa dosta reggae uticaja, produkcija je mekša u odnosu na prvi album i mnogo više bliža tada široko raspostranjenom new wave uticaju ali je sam kvalitet, tekstovi i ideja celokupnog albuma ostala protestna i buntovna, baš kao i sve što su pre toga uradili. Ako je i bilo sumnji u kojem će pravcu dalja karijera benda ići, živi album “Svoboda 82” je to najodlučnije demantovao (inače, čitava turneja se zvala “Manevri ’82” ali su cenzori odradili svoj posao pa se album morao nazvati drugačije), istinski dokument o snazi i energiji Pankrta sažet u 30-ak minuta eksplozivnog nastupa zabeležen je i na video izdanju pa se taj snimak pojavio i na državnoj televiziji. Nezvanično, njihovo pojavljivanje na tv-u je bilo uglavnom zabranjeno tako da su, recimo, na TV Beograd (današnjem RTS-u) bili ne više od pet puta za čitavih deset godina postojanja…

Orvelova 1984. godina donosi nam “Rdeči album” i povratak na bazični zvuk. Pravoverni branioci socijalizma su zatečeni: otkud sada “Crveni album” sa unutrašnjim omotom na kome su radnici koji ulaze na fabričku kapiju pa još i “Bandiera Rossa”!?! Za nju će Pero Lovšin kasnije reći kako je bila previše “tvrda” da bi bila više prihvaćena u široj javnosti ali da su je želeli snimiti baš takvu. Inače, od punk perjanica sa početka ove priče, niko više nije ostao veran zvuku i idejama koje su tada zastupali. Mnogi su prešli u mainstream, tj. prodali se, neki su se raspali a neki otišli u nekom sasvim drugom pravcu. Pankrti nisu. Bunt, energija, sjajni tekstovi sa konkretnim idejama i porukom, ostali su i dalje njihov zaštitni znak. Proročanski zvuče “Volkovi” sa tog albuma i gotovo da lede krv u žilama:

Čovek je postao čoveku vuk
Krv, krik, i onda muk…

Rigidni branioci sistema nastavljaju da jašu, celokupan program im je parola “I posle Tita – Tito!” a pojavljuje se i  “Bijela knjiga” Stipe Šuvara u kojoj su pobrojani svi “neprijatelji” na kulturnoj i javnoj sceni… Pankrti su imali i svoj društveni angažman, zalagali se za ukidanje  zloglasnog člana 133. Krivičnog zakona (tzv. verbalni delikt) po kome su mnogi bili proganjani, za ukidanje depozita na izlazak iz zemlje i bili začetnici celokupnog alternativnog pokreta u Sloveniji ali i šire. Ukidanje idolopoklonstva (čuveno i simbolično sečenje balvana umesto nošenja štafete), uvođenje civilnog služenja vojnog roka, otvaranje medija za prezentaciju novih  programa i ideja, su tek neka podsećanja na ideje koje su u to vreme dolazile iz Slovenije…

Te godine se pojavljuje i neka vrsta manifesta koju su Grega Tomc i Pero Lovšin sastavili pod nazivom “U službi Njenog Veličanstva”. Objavljuje je beogradska “Književna Reč”. Znak vremena koji ni do današnjih dana nije izbledeo već je, naprotiv, pun protestnog duha i želje za promenom i prelomom u društvu…

“Pesmi sprave” izlaze 1985. godine sa tada nosećim hitom “Osmi dan”. Stilski se ne razlikuju puno od prethodnika a sadrže i neke, uslovno laganije teme tekstova (“Umazane igre” ,”Zvečer v mestu”). Jedan od najsjajnijih bisera njihove karijere, “Sistem Svobode” (pesma posvećena Josipu Brozu), zatvara prvu stranu albuma. Pomirenje levih i desnih, prestanak progona i ideološke torture provejava  kao vezivna nit albuma.

Umesto pomirenja, dobijamo mržnju i nerazumevanje, svakodnevno, za doručak, ručak i večeru. Godina je 1987. i Pankrti objavljuju svoj poslednji album “Sexpok”. Otvara ga pesma koja je, u neku ruku, oproštaj od  SFRJ, pod nazivom “Trije Bogovi”. Igra trobojki, baš kao na zastavi Francuske (Sloboda, Jednakost, Bratstvo) ali i Jugoslavije, dobija svoju oproštajnu odu:

Bog slobode, na branicima ropstva
Bog jednakosti u borbi za vlast
Bog bratstva u tudjim rukama…

Poslednju turneju po SFRJ završavaju trijumfalnim koncertom pod nazivom “Zadnji pogo v Ljubljani”,  10.decembra 1987. godine u hali Tivoli i odlaze u legendu. Hrabri i časni slovenski sinovi.

Nekoliko godina kasnije, 1991. g., u krvi i nacionalističkom ludilu, da se nikada više ne sastavi, raspala se i Jugoslavija…

Za P.U.L.S.E: Saša Mijatović

Tekstovi o muzici na portalu Pulsa

  Muzika, Pank, Pankrti, Saša Mijatović, SFRJ