Isak Baševis Singer i pitanje pravde

Čovek se moli za milost, ali nije spreman da je pruži i proširi i na druge.

Isak Baševis Singer je rođen 14. jula 1904. godine u Radziminu, malom gradiću u Poljskoj. Isak je poticao iz rabinske porodice, te je stekao jevrejsko obrazovanje i postao rabin. Međutim Singer, ugledajući se na svog brata, Izraela Jošuu Singera koji je bio uspešan jidiš pisac, i sam Isak odlučuje da se otisne u vode pisane reči.

Na konkursu jednog varšavskog lista Isak osvaja prvu nagradu, te od tog trenutka aktivno piše priče, novele i bio je dopisnik jidiš časopisa. S obzirom na to da se opredelio da bude pisac, Isak je negovao svoju kulturu te je iz tog razloga pisao na jidišu. Kada je 1935.godine nacizam počeo da nadire Singer je otišao sa svojim bratom u Ameriku.

Bio sam naravno oduševljen što sam dobio, moglo bi se tako reći, privilegiju da živim, što sam umakao Hitlerovim dželatima. Ipak istovremeno sam pomislio: To ti je čovek. Njegov život i njegova smrt zavise od jednog parčeta papira, od jednog potpisa i njegovog ćefa, bilo da je to konzul, starosta, sudija ili komesar. Kada sam napustio konzulovu kancelariju, prošao sam kroz hodnik u kojem su čekali mnogi slični meni.

Činilo se da njihove oči pitaju: Da li je dobio vizu ili su ga odbili? I, kakva će biti moja sudbina? Tog pretprolećnog dana osećao sam više nego ikada čovekovu zavisnost, njegovu bespomoćnost. Zavideo sam kamenju u uličnoj kaldrmi kojem nisu bili potrebni pasoši, vize, romani, usluge. Nisam ja taj koji je živ, a ono mrtvo, rekao sam sebi. Sasvim suprotno. Kamenje je živo a ja sam mrtav.

Odlomak iz romana „Izgubljen u Americi“

Tematika u delima Isaka Singera; motivi, inspiracija:

U romanu „Izgubljen u Americi“, možda je na najbolji način opisan život ovog pisca kao i njegovi stavovi ka određenim aspektima života. S obzirom na to da je na početku imao mali broj čitalaca zbog jezika na kojem je pisao o Isaku se saznalo više kad su mu dela prevedena na ostale jezike.

Činjenica je da sve materjalno može biti oduzeto, možete biti osuđeni zbog onoga što govorite ali ako negujete na istinski ispravan način kulturu i znanje od kojeg ne strepite, ono opstaje, nalazi put do onih koji odolevaju jednoličnosti mase. Znanje i talenat koji opstaju jesu jedino što nikakva sila na ovom svetu ne može uništiti.

Isak je pisao o patnjama jevrejskog naroda ali isto tako i o porodičnim odnosima i događajima koji su činili svakodnemnicu života Jevreja.

Sedeo sam kraj prozora, gledajući u neprozirni mrak, a s vremena na vreme bacio bih pogled na zvezde. Njih nisam napuštao. Vaseljena je putovala sa mnom. Prepoznavao sam oblike sazvežđa. Možda nas vasiona prati na putu u večnost onda kada se okonča taj mali incident koji nazivamo životom?

Pružio sam se na sedištu i povremeno opipavao pasoš u unutrašnjem džepu.

Tamo gore, nema granica, nema pasoša“, brbljao je brbljivac u meni. Nema nacista. Može li zvezda biti nacista? Tamo gore ne nedostaje životni prostor. Tamo gore – nadajmo se – ne moraš da se boriš za sopstveno postojanje ako postojiš.

Odlomak iz romana „Izgubljen u Americi“

Čitajući Singerove knjige često se postavlja pitanje pravde, svemira, nekog mističnog mesta gde sve prevare i mržnja nestaju dok istinu obasja svetlo koje je dugo spavalo.

„Sunce je kao i u svim drugim inkvizicijama ostalo neutralno.“

Kada će Sunčev sjaj nesebično da pruži zrake pravdi? Kada? Gde?

Čitajući Singerove knjige među mnoštvom drugih motiva, porodičnih odnosa, ljudske dvoličnosti, prevrtljivosti, istajnosti, stiče se utisak da je ipak ovo pitanje dominantno, životno, uvek prisutno.

Najpoznatija dela:

• Autobiografsko delo: „U sudnici moga oca“
• „Ludak“
• „Rob“
• „Sotana u Goraju“
• „Mađioničar iz Lubna“
• „Neprijatelji“
• „Senke na Hadsonu“
• „Izgubljen u Americi“
• „Metuzalemova smrt i druge priče“

Zanimljivosti o životu pisca; vegetarijanstvo kao način života

Jedna od zanimljivosti u vezi života ovog velikog pisca je ta da je bio vegetarijanac, kada su ga pitali zašto je odabrao takav način ishrane, odgovorio je:

„Nikako ne mogu da se složim sa nedoslednošću i nepravdom. Pa čak ni ukoliko potiču od Boga. Ukoliko bi se začuo Božji glas koji kaže: ”Ja sam protiv vegetarijanstva!”, rekao bih: ”E pa, ja sam za njega!” Toliko je snažno i sigurno moje osećanje u vezi sa tim pitanjem.

Kada čovek zbog jela ubija životinju, on zanemaruje svoju sopstvenu žudnju za pravdom. Čovek se moli za milost, ali nije spreman da je pruži i proširi i na druge.“

Dobijanjem Nobelove nagrade za književnost, 1978. godine , Isak Singer je stekao svetsku reputaciju.

Negde u svemiru istina mora izaći na videlo. U jedno sam siguran – ovde na zemlji, pravda i istina su zauvek i potpuno van našeg domašaja.

Odlomak iz eseja „Tužitelj i optuženi“

Za P.U.L.S.E Milošević Slavica

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Isak Baševis Singer, Književnost