Ispod žita viri… Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir – leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Ja, Vojislav Radojković, popio sam pola litre rakije i više ne znam da li sam čovek ili svinja. Reč rakija u prevodu sa arapskog znači “znoj”. I znojim se kao svinja. Destilaciju i proizvodnju tog žestog pića su nam doneli Turci (zamislite). Brzo se proširilo Evropom, i taj alkoholni destilat bio je nazvan “Voda života”. Em što, kao muslimani, ne jedu svinjetinu, ne piju alkohol i još su nas ubedili da je “to” životno važno. Navukli su nas.

Razlika između Čuang-cua i mene je, što je on “opijen” lepotom, ja pijani kreten. Pod dejstvom alkohola vređamo jedni druge, neretko vadimo noževe, besni smo, euforični… ma to svi znamo. Mi, sa ovih prostora, toliko smo opaljeni, da je uopšte nismo standardizovali. Svako ima neku svoju šljivovicu, uvek je nabavljena od proverenog čoveka, stara bar pet godina. Uglavnom je brlja, koja posle treće čašice postane odlična. Prava “Voda života”. No, ujutru smo mamurni, izvinjavamo se svima redom, ne sećamo se šta smo radili i pričali…. Tako se lako, pijani, ogrešimo jedni o druge, a to se teško ili nikako posle ne ispravlja. Evo vam primer. Antonio Salijeri je bio veliki kompozitor, pisao je opere na tri jezika, bio je direktor italijanske opere, ON je učio Šuberta, Betovena, Lista. ON je razvio mnogo stvari u “kompozicijskom” rečniku… I onda se pojavio jedan film, “Amadeus”, gde je prikazan kao netalentovan, zavidan i kraj. Ni ceo Dunav ga zauvek više ne može oprati. Miloš Forman je verovatno bio pijan, kada ga je tako upropastio.

Još sad i ova korona. Potrošnja alkohola je skočila (skoro) duplo u celoj Evropi, kod nas ne postoje podaci, jer se naša “Šljiva” prodaje uglavnom “ispod žita”. Ispod žita, zato što smo baš od gore pomenutih Turaka, krili oružje, novac u ambarima, pa je trebalo prekopati puno toga da bi se otkrilo. Problem vidim u tome što se, hajde pre svega zbog situacije, pojedinačno i kolektivno svi ponašamo kao da smo pijani.

Primera koliko hoćete. Hajde da krenem globalno. Bil Gejts, lik, sotona, hoće da istrebi ljudsku vrstu? Čovek koji daje više para Svetskoj zdravstenoj organizaciji, nego cela Amerika. Hoće da nas sve čipuje preko vakcina. Ili pobije? Ili čipuje, pa pobije? Dobro, ajd živeli. 5G mreža ubija i to nam se nameće dok komuniciramo preko 4G mreže. Kao da me neko ubeđuje da je “Golf 4”, bolji od “Golfa 5”. Globalno pijanstvo.

Ima još, nego hajde sad lokalno. Sad ste zapeli da menjate nazive ulicama? Kao Hrvati i ostali, izabacili naše toponime, pa hajde da im vratimo? Pa to što su oni pijani, ajde da budemo i mi? Hik!!! Koliko je to u stvari nebitno, aha, zaboravljam, svi smo pijani. Kada si pijan, sve ti je bitno. Pa još, sada davati ime ulice po čoveku koji je pucao na Antu Pavelića? Ne ulazim u to da li on treba da dobije ulicu ili ne. Teško mogu da poverujem da to nije samo pijano guranje prsta u oko Hrvatima. Kao šta? Odgovor na proslavu “Oluje”?

Balkanska krčma radi punom parom, kame stoje zadenute za pojas. Ajde sad malo čisto naša posla. Ipak su najpijaniji oni što tvrde da je Zemlja ravna ploča. Lično? Udaljili smo se, gledamo se ispod oka, dišemo ubrzano kroz maske. To vam je onaj stadijum, kada smo u kafani nadrkani i samo čekamo da poleti prva flaša…

A Čuang-ce, tripuje da je leptir ili je leptir koji tripuje da je čovek. Ja Vojislav, sipam sebi petu čašicu. Sve više se osećam kao čarobna svinja. Još jednu pa idem do auta, čeka me ekipa, idem da zajedno grokćemo. Samo da pazim kada stignem gde ću parkirati. Dragi sugrađani grada Beograda, pazite, “snima se”. Aj, živeli!

Autor kolumne:  Vojislav Radojković    

Izvor: Fokus vesti

  Društvo, Fokus vesti, Sociologija, Vojislav Radojković