U knjizi „Uticaj kulture na ponašanje“, Rebert Sepel polazi od teze da su naši kulturni obrasci  u direktnoj vezi sa socijalnom i fizičkom sredinom iz koje proističe motivacija (ako je uopšte imamo) i saznanje (ako ga želimo) i tako dolazimo do našeg ponašanjа. A ono nije ništa drugo do izbori koje pravimo.

Kada izgovorimo „izbori“, uglavnom većina nas pomisli na glasanje i politiku. A suština je da, maltene, svakodnevno donosimo odluke. Ljubavne raskrsnice, poslovne šanse, duhovne dileme… Stalno nam se nameće neko odabiranje. Problem nastaje kada osećamo da „nemamo izbora“. Jevreji imaju poslovicu koja glasi (parafaziram):

,,Svaki put kada se osetite sateranim u ćošak, budite svesni da postoje četiri izlaza (izbora)“. 

Da se dotaknem političkih izbora. Problem je naš privid da nešto odlučujemo. Jedan glas, u sedam miliona, od kojih većina živi po drugačijem kulturnom obrascu. Zatim izbor od lošeg, preko goreg do tragi-komičnog. Pa ti sad glasaj. Biraj ko će od kretena besnim limuzinama, da proleće kroz zaustavljeni saobraćaj (dok čekaš u gradskom autobusu). Odluči ko će se ugnezditi na Dedinju… Opet Linkoln je rekao (parafraziram) :

„ Ako se oglušiš o izbore, okreneš leđa toj vatri, budi spreman da posle, sediš na zadnjici punoj plikova.“

Upravo je prošao izbor za Ninovu“ nagradu. Ja kao mali, beznačajni pisac, pucam od jeda što nisam izbor poštovanog žirija. Novi problem nastaje kada vas niko neće (ne ceni). Neće da vas odabere zgodna komšinica, propadate na konkursu sa posao, „Izbor za mis“ može da vam ostavi trajne traume ako vas ne odaberu da prošetate u kupaćem kostimu… i tako redom.

Zbog tih trauma (nisam prošao na izboru za mis), počeo sam da tripujem kako više volim da biram, nego da budem biran.

Uglavnom, fokusiran sam na moje „mikro“ izbore; šta ću da naručim u kafani, s kim ću sedeti za stolom, koju knjigu da pročitam? Evo jedne male preporuke. „Smrt je mučan posao“, od Halida Halife. Sirijac, genije, moj izbor. „Uticaj kulture na ponašanje“, čitao sam baš davno, ali, ostavila je utisak. Iz čiste zavisti, izbegavam dobitnike nagrada, ali (na sreću) prelomio sam pa pročitao „Umoran od života i smrti“. Napisao ga je Mo Jen. Dobio je Nobelovu nagradu, prema kojoj imam odnos kao prema „Oskaru“. Bljuc. No, svako, pa i ja, često se zajebe, ako pomisli da su svi glupi (sem njega). Tako su me valjda vaspitali roditelji, moje prvo i osnovno socijalno i fizičko okruženje. „Ne veruj i u sve sumnjaj“, k‘o da čujem pokojnog oca. Moj ćale, je spakovao i poslao ceo komplet knjiga Dobrice Ćosića,  Dobrici Ćosiću kada se uhvatio politike. Napomena, Bora Ćosić nije Dobrica Ćosić.

Moja (naša) motivacija? Ako već nisam lep (odjebali me na izboru za mis), ‘ajde da glumim da sam pametan. Došao sam do saznanja, posle pedeset godina mukotrpnog čitanja da sam „džabe krečio“, pa se zato ponašam (ponašamo) ko nervozni poštar (zvonim tri, umesto pristojno, dva puta).

Uglavnom, napravio sam krug i došao do moje kulture. E što sam nadrkan, pa nabeđen, a tek  umišljen… u suštini sam mali Voja iz Petrovca na Mlavi.

Zašto vam se uopšte obraćam? Prvo, ima par naivnih urednika portala, koji me objavljuju, a drugo, nemojte biti kao ja.

Birajte paživo novog(starog) predsednika države (da ne sedite na dupetu punom plikova), možda nam svima bude bolje ako dobro odaberete. Poštujte tuđi izbor, jer ako nećete (ne možete iz principa, tj. vaspitanja), kako da očekujete da neko poštuje vaš? Čitajte šta vam srce želi, bila to i „autobigrafija Ace Lukasa“. Ups, da napomenem, oduševljen sam odlukom žirija „Ninove“ nagrade. Odabrali ste k‘o da ste mene pitali. Obožavam poeziju Milene Marković. Roman nisam čitao, imam „bljuc“ odnos prema nagradama(zavist), ali zajebao sam se jednom sa Mo Jenom (genije), voleo da se i sad isto tako prevarim pa se dohvatim.

Na kraju, želim da vam pšenica dobro rodi (u okolini Loznice), da se ne kurčite (ako niste Novak Đoković),  da Vam ova nova godina bude najbolja… i nemojte samo da budete kao „mali Voja iz Petrovca na Mlavi“

Autor kolumne: Vojislav Radojković

Izvor: Fokus vesti

  Društvo, Fokus vesti, Izbori, Vojislav Radojković