Judy Garland – Himna sredovečnih i pijanih

Emigracija, sever Evrope i decembar nisu baš srećna kombinacija. Na stranu svi razlozi…prosto se teško navići na 20 sati mraka. Ustaneš – mrak, kreneš na predavanja – mrak, izađeš sa predavanja – opet mrak; kao da živiš u metrou. Valjda su zato u Stokholmu prihvatili Luciju, kraljicu svetla za nacionalni praznik: parade, sveće i horovi da malo oboje potmuli decembar. Za nas, emigrante, Lucija je nosila neku posebnu melanholiju; svetla u prozorima nisu naša; iza zavesa teče život koji nam ne pripada; sve je bilo tako normalno, ali ne za nas. Ljudi su pripremali poklone za Božić, grad je blistao nad kanalima,a mi smo ostajali nemi posmatrači dobrih dana.

Nisam imao ni kome da kupim poklon. Zato sam kupio sebi. Kaseta – sećate se toga? Nekakva jazz kompilacija sastavljena bez kriterijuma, smušena smooth jazz kolekcija skrpljena za božićne rasprodaje ali ok, još uvek bolja od sile dečijih horova Santa Lucije. Jedan klik kasetaša i

Please stay with me,
til’after the holidays
that’s when I need you so…

Usamljenici se prepoznaju na mah: stih o nedostajanju i praznicima sam uhvatio u letu i prepustio se tom napuklom glasu koji zadrhti dok propada u

just say you’ll wait
til’after the holidays
then I can let you go

Šta sam ja o tome tada mogao da znam, tek punoletan? Šta sam mogao da znam o stranputicama sredovečnih čiju sam himnu upravo otkrivao? Ali negde sam osećao da to nije samo još jedna pesma, da je kod Džonija Karsona tada gostovala jedna  autoironična ali iza granice bola otkopčana Džudi Garland i da više nije važno što se studijskog snimka te pesme više niko i ne seća:

Don’t make me face this Christmas alone
After each wonderful Christmas we’ve known

Won’t you be kind and let me believe
You’re mine on New Years Eve…

Ona zvuči pijano, ali elegantno, poraženo, ali otmeno, gorko ali hrabro, zapitana nad spiralom svog života od duge do amfetamina…

Just stay with me til’after the holidays
I know it’s hard, but try…try to pretend til’New Year
Then we can say goodbye

Niko nikada nije uradio cover za Til’after the holidays. Nije dovoljno sasuti u sebe burbon, hemiju i prerano ostariti: uz sve se mora biti i Džudi Garland. Predaleko za dobaciti.

Pa ipak, prava priča je malo drugačija. Autor pesme je John Meyer – on je zapravo bio taj koji je čekao i pisao za ženu koju voli. Budi dobra i dozvoli da poverujem da si moja makar za Novu Godinu…tako mi  je lako da zamislim mladog Džona, slepog od ljubavi i čekanja na Džudi:

I thought all I had to do was love her. And then just apply Common Sense. It wasn’t enough…

Da, nije bilo dovoljno da bi zadržalo Džudi, ali dovoljno da mladog kompozitora slomljenog srca inspiriše da iza te lude ljubavi ostavi klasike poput It’s all for you, I’d like to hate myself in the morning, Til’after the holidays i knjigu Heartbreaker iz 1983. Prva ljubav, huh…

John Meyer čekao je godinama i nije dočekao da se Džudi uda za njega. Pratio je na nastupima, pisao za nju, molio za nju, jednostavno, držao joj je glavu iznad vode i čekao spasonosni brod da ih oboje odvede na kopno. U stvari, jednostavna priča, jedna od milion sličnih.

Kada sam prvi put čuo Til’after the holidays, imao sam 24…sada sam blizu 46…da li je sada razumem bolje ili sam je bolje razumeo posmatrajući luciju u prozorima tuđih kuća? Da li sam konačno prešao sa one strane svetla i ostavio decembar nekim drugim apsolutnim početnicima?

Meyer je nastavio da živi sa svojim snom i kad je ostao samo gorak ukus. Džudi ga je ostavila, udala se za nebitnog pratećeg muzičara Mikija Dinsa i posle godinu dana predozirala barbituratima. Fanovi i danas optužuju Dinsa, kao i gej komune koje su prihvatale Džudi u dramatičnim fazama zavisnosti, da snose deo odgovornosti za njen tragičan kraj. Pored nje, više nije bilo dobrog pastira da je sačuva od same sebe i demona koje je tako pažljivo negovala. Zaronila je u u preduboko plavetnilo.

On nikada nije dočekao da postane njegova…ili zapravo jeste? Dočekao je da vidi kako kod Karsona peva It’s all for you i Til’after the holidays; još uvek je živ i još uvek je voli; i još uvek veruje da je pevala samo njemu:

I could still believe she was singing to me…

za P.U.L.S.E: Vladimir Alimpić

  aprilprica, garland, judy, Muzika, Vladimir Alimpić