Film “One Plus One” je neka vrste travestije pesme “Sympathy for the Devil”, jer se u ofu čuje prodoran glas koji čita iz pornografskog romana, čiji su glavni likovi istorijski velikani. A u toj priči čak i papa upražnjava seks, beleži u knjizi “Žan-Lik Godar permanentni revolucionar” Bert Rebhandl.
Velikan sedme umetnosti, još uvek aktivan na pragu 92. rođendana, Žan-Lik Godar figura je na granici između biografije i dela, između istorije i pisanja istorije, između subjektivnosti i politike, između moderne umetnosti i digitalnog doba. Taj stav iznosi Bert Rebhandl u knjizi „Žan-Lik Godar permanentni revolucionar“, koja je nedavno objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije i izdavačke kuće „Ultimatum“.
Posredi je biografija Godara kroz filmove. Vezujući se za ostvarenja reditelja naslova kakvi su „Do poslednjeg daha“, „Mali vojnik“, „Živeti svoj život“ ili „Prezir“, Rebhandl beleži najbitnije segmente karijere francusko-švajcarskog sineaste. Ali, obogaćuje ih i nepoznatim ili manje znanim kontekstima u kojima su nastajali.
A jedan manje znan delić biografije reditelja vezan je i za pop kulturu, tačnije za rokenrol. Rebhandl u knjizi, čije delove donosimo ljubaznošću Filmskog centra Srbije, beleži da je ta 1968. godina za Godara bila hektična, jer su mu iz celog sveta stizali pozivi i ponude.
Ali, obrevši se u Londonu francusko-švajcarski reditelj imao je, pak, jednu ogromnu želju – da radi s Bitlsima ili Rolingstonsima.
“To je bilo omogućeno, jer su Stonsi (tada još s Brajanom Džonsom, gitaristom koji je umro mlad) tokom juna 1986. godine bili u Olimpik studiju u Londonu, gde su snimali svoj novi album `Beggars Banquer`. Godar je mogao da posmatra nastajanje pesme `Sympathy for the Devil`: važan pop-istorijski dokument, koji detaljno prati kako se sloj po sloj slaže, kako kompleksni zvuk udaraljki postepeno biva ojačan instrumentima, dok Mik Džeger radi na intonaciji, u međuvremenu legendarnih stihova o subverzivnom delovanju đavola”, piše Bert Rebhandl u knjizi “Žan-Lik Godar permanentni revolucionar”.
Autor u delu navodi da “Sympathy for the Devil” sadrži i istorijsku sliku s kojom je Godar znao da radi. Jer, perspektiva “đavolski” impregnirane svetske istorije nije bila ortodoksna u marksističkom smislu, ali se uklapala u dekonstrukciju građanske ideologije napretka i Godarovu latentnu apokaliptiku:
“Narednih meseci je Godar dopunio taj materijal dodatnim blokovima i napravio film, koji se na kraju zvao `One Plus One`: jednostavno dopunjavanje, koje bi aludiralo na naslov, nije bilo dovoljno. Uz Rolingstonse su dodata dva prominentna predstavnika Crnih pantera, Eldridž Kliver i Amiri Baraka (ranije LeRoi Jones), prikazanih na deponiji đubreta, kao nastavak motiva iz filma `Vikend`. Oni nedvosmislenim rečima govore o krađi crnačke muzike od strane belih pop zvezda, implicitno pominju i `Sympathy for the Devil`, i da bez oslanjanja na bluz ne bi bilo ni Rolingstonsa. Jedan od najvažnijih aspekata filma `One Plus One` je konačno neka vrste travestije pesme `Sympathy for the Devil`”.
Ako se neko pita zašto, Rebhandl u knjizi nudi odgovor – u ofu se čuje prodoran glas koji čita iz pornografskog romana, čiji su glavni likovi istorijski velikani. A u toj priči čak i papa upražnjava seks!
“`Ti si moj tip, Pepita`, kaže papa Pavle dok leži na travi. `Ali nije moj manir da uzimam žene na silu`. `Caballero`, odgovara ona, `ti si budala. Zar veruješ da bi me imao, a da ja to nisam htela?` Pavle joj se približio i ugurao svoje prljave prste pod Venecuelankin lep kišni pončo”.
I premijera na Londonskom filmskom festivalu novembra 1968. godine pretvorila se u skandal, jer je producent film premontirao i dao mu nov (prikladniji) naslov: “Sympathy for the Devil”.
“Dok je Godaru, pre svega, bilo stalo da samo nastajanje pesme ne vodi do poznatog rezultata, glumac Ijan Kvarijer je dodao završnu verziju pesme kao ploču `Sympathy for the Devil`, kao deo sešna. Godar je bio užasnut i učinio je sve da spreči projekciju. `Fašisti`, bila je njegova optužba, koja je pogađala i publiku koja se solidarisala s producentima”, navodi Bert Rebhandl u knjizi.
Žan-Lik Godar je zapravo bio toliko besan da je, kako je zabeleženo u analima pop kulture, producenta i glumca Ijana Kvarijera “dobrano” ispesničio…
Izvor: Nova S
Kako je Godar skandalizovao svet napisao/la P.U.L.S.E dana
Pregled tekstova autora – P.U.L.S.E →