Kratka lekcija iz istorije: Ohi dan

Uloga Grčke u II svetskom ratu nije bila naročito velika, ali ima verovatno veći značaj nego što joj se obično pripisuje. Ipak, za Grke je i ta mala uloga jedna od najbitnijih stvari u savremenom nacionalnom identitetu.

Naime, u jesen 1940. godine, suočen sa Musolinijevim ultimatumom da omogući Italiji da pozicionira svoje trupe na tlu Grčke ili da se pripremi na rat, grčki premijer Janis Metaksas je po legendi odgovorio samo sa “όχι” – “ne”! (Istini za volju, pravi odgovor je bio malo drugačiji, ali ništa manje lakonski i sa istom porukom: “Alors, c’est la guerre!” – “Dakle, to je rat!”)

Odgovor je upućen italijanskom ambasadoru 28. oktobra u tri časa posle ponoći, a ujutro su Grci izašli na ulice vičući “όχι, όχι” i spremajući se, dakle, za rat… Usledio je napad italijanske vojske preko Albanije, koji su Grci brzo odbili i tako postigli prvu savezničku pobedu u II svetskom ratu, nakon čega su morali da intervenišu i Nemci, koji su u aprilu 1941. okupirali Grčku i Krit (usput pregazivši i Jugoslaviju).

Međutim, ono što je bitno jeste da je Nemačka zbog ofanzive na Grčku odložila planiranu operaciju “Barbarosa” za nekoliko meseci i tako umesto na leto napala Rusiju pred zimu, što je uslovilo katastrofalne gubitke i sigurno značajno usporilo tok rata. Ali, najveći deo grčke ratne priče tada je već bio završen…

U današnjoj Grčkoj ne slave se Dan pobede ili Dan oslobođenja. Umesto toga, svake godine 28. oktobra Grci pozatvaraju radnje, doteraju se i sa zastavicama u rukama izlaze na ulice da posmatraju paradu omladinaca obučenih u nacionalne boje i uz zvuke veselih koračnica obeleže dan kad su rekli “ne” silama Osovine.

Posle verskih praznika, Ohi dan je verovatno najznačajniji datum u nacionalnom kalendaru Grka širom sveta.

I Grci su u ratu imali više sopstvenih paravojnih opcija. Imali su na vlasti komuniste, imali su monarhiste, imali su demokrate. Imali su krvavi građanski rat i posleratne progone političkih neistomišljenika. Imali su period ateizma i ponovni uspon religije.

Ali, Grcima nije bitno ko je dobio rat, ko je proglašen gubitnikom a ko izdajnikom. Njima je najvažnije da su, suočeni sa izborom između Dobra i Zla, odabrali pravu stranu. Ostalo su sve nijanse sive.

Kao što reče jedan zlatiborski pesnik (koji doduše nema nikakve veze sa Grčkom i Grcima), “Domovina se brani životom i lepim vaspitanjem”, a lepo vaspitanje je kad ceo narod održava sećanje na trenutak kad je pronašao svoju ličnost u jedno strašno vreme, i kad svi zajedno ponosno mašu tim papirnim zastavicama, nebitno da li su pre mnogo godina mahali krstom ili crvenom petokrakom…

Zaključke i paralele izvucite sami.