Krugovi na vodi – Divna Vuksanović

Ukazao mu se gotovo nestvarni prizor – devojka, udaljena svega nekoliko desetina metara  od jezera pokušavala je da održi ravnotežu na dasci za surfovanje. Zapravo, vežbala je jogu nasred tamne vode.

Glatko telo klizilo je po dasci pretapajući se iz kobre u mačku, pa u psa; i najzad, u sveću ili most. Tokom izvođenja jedne od složenijih asana, svetlosno biće pojavilo joj se tik iznad glave.

 „Vidi, tata!“ prenuo ga je glasić s obale. „Onu svetlost, tamo! Ima mač, kao onaj naš!“

Osim mališana, još nekoliko radoznalaca posmatralo je susret svetlosti s devojkom na jezeru. Isprva se činilo da će joj biće, u šali, iseći mašnice na kupaćem kostimu. Jer, prilazilo joj je sa svih strana, približavalo se i kružilo oko nje zamahujući svetlosnim mačem. Bio je to, najverovatnije, pokušaj komuniciranja koji devojka, obuzeta svojim mislima i položajima na dasci, nije primetila.

„Kakav flow!“ komentarisali su poznavaoci joge s obale, pomno prateći odnos disanja i vežbanja.

„Tata, to je onaj naš. Sa bakinog regala. Onaj Mihajlo!“ zadivljeno je nastavio dečak bacajući kamenčiće u jezero.

Kada su krugovi u vodi stigli do jogine, jezero se ustalasalo, svetlost se prikazala u sjajnom oklopu, zamahujući mačem oko devojke još jače i odsečnije. Nevidljive niti kao da su bile presečene. Pošto je spustio mač u vodu, arhanđel se izgubio u svetlosnom kovitlacu iza planine.

Ptice su zlokobno kružile nad jezerom.      

Ležala je nepomično na dasci; u šavasani, položaju mrtvaca.

Posvećeno mami Mimici i tati Puru…

za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović

Priče i poezija na portalu P.U.L.S.E

  Divna Vuksanović, Društvo, joga, Priče, Priče poezija putopisi, putopisi