Kružni tok – Divna Vuksanović

 Posvećeno mojim roditeljima…

Desna prednja, shvatio je, naglo zakočivši nedaleko od malenog kružnog toka sa kućicom za ptice. Guma se raspala, a točak gotovo otpao s automobila. U kontrasvetlu, ugledao je sunčev oreol, ali i prikazu u mantiji s kapuljačom,  pored kućice. Šaka ga je bolela, a u grudima mu je lupalo.

Ovo je sigurno neki umbrijski seljak. Zamoliću ga da mi pomogne da namestim novu gumu. Posle mogu da ga odvezem do sela, ukoliko živi negde u blizini. A šta ako primeti moju anarhističku majicu i krvavu šaku? Ne izgledam ni izbliza kao neko ko je učestvovao na Međunarodnom kongresu antipsihijatrije.

Poput likova sa Đotovih fresaka, seljak je delovao nekako ukočeno, ali i dobroćudno. Činilo se da se tiho obraća pticama.

Ne bih da narušavam idilu i da ga prekidam. Ali neko mora da mi namesti točak i gumu, pa makar to bio lično Franja Asiški.

Na tu pomisao, seljak se, zajedno s oreolom, pomerio ulevo, tako da su se našli jedan naspram drugog. Trebalo je nekako započeti razgovor. Uostalom, i Franja je svojevremeno bio „kralj gozbi i zabava”, borio se na strani naroda protiv feudalaca, lečio gubavce, valjda mu neće zameriti povrede od tuče i poderanu majicu. Usput, o čemu li je razgovarao s pticama – o raskalašnosti, bogatstvu, lakomislenosti? Teško da će ptice išta razumeti, mogao bi u te svoje teorije da ih ubeđuje do Sudnjeg dana.

A da proba s „Internacionalom“? Ako je mantijaš za siromašne, možda će prepoznati uvodne taktove pesme. Ali šta ako je desničar?

Naslonio se na kameni zid pored puta otkinuvšu lozovu grančicu. Zatrebaće mu za onaj šuplji zub. Počeo je da zvižduće „Internacionalu“. Obožavao je da provocira svece; pa neka ostane i bez gume, ali da se zna ko je ko.

Netremice su se gledali. Oreol je zgasnuo nad kućicom za ptice. Točak se zavrteo. 

za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović              

  Divna Vuksanović, Društvo, Priče, Priče poezija putopisi, putopisi