Masdar, naučno-fantastični grad – Abu Dabi

Već je ranije pisano o Masdaru, gradu-projektu u Arapskoj pustinji, prvom mestu na planeti koje će poštovati sve principe održivosti. U njemu se građani voze u električnim automobilima bez vozača po ulicama koje hladi ogromna vetrenjača koja u isto vreme stoji kao opomena ili informacija koliko energije trenutno grad koristi.

Prva faza projekta je završena i univerzitetski kamp MIT (Massachusetts Institute of Technology) sa 167 studenata i 43 profesora iz celog sveta danas živi i radi u Masdaru. Solarni klima uređaji i fabrike za desalinizaciju vode se testiraju, kao i korišćenje termalne energije i solarnih elektrana koje uz pomoć ogledala koncentrišu sunčeve zrake i zagrevaju vodu radi generisanja struje.

Druga faza, čiji je završetak planiran do kraja ove godine, planira izgradnju još 222 stana (ukupno 323), novih ulica i prodavnica. Do 2015.godine u gradu Masdaru će živeti 7.000 ljudi i očekuje se da će još 12.000 ljudi iz Abu Dabija tu dolaziti na posao.

Monitori koji prate svaki korak, svaku akciju stanovnika koja kao rezultat ima potrošnju energije bude osećaj života u gradu čiji je gradonačelnik Veliki Brat, kaže Lora Stupin, mlada inženjerka. Svako otvaranje vrata frižidera ili uključivanje šporeta se beleži, senzori pale i gase svetla u stanu, tuševi se sami gase posle nekoliko minuta, temperatura i potrošnja vode se kontrolišu centralno.

Međutim, naučnici tvrde da je ovaj grad laboratorija za budućnost, mesto koje je samo po sebi eksperiment u kome se vidi tačna potrošnja svakog stana,  u kome zgrade troše upola manje energije od običnih zgrada, u kome studenti imaju iskustvo principa potpune održivosti kog brojni ljudi, pa i ja, samo mogu da zagovaraju, ali ne i da dožive.

Da, studenti se žale jer su navikli da uključe klime na 16^oC, međutim, u gradu je idealna temperatura od 24^oC i centralna kontrola ne dozvoljava njihovo korišćenje.

httpv://www.youtube.com/watch?v=o2E5PMk28p4

Otkad su napravljeni glavni planovi za Masdar, desila se ekonomska kriza pa su i oni morali da se menjaju. Ipak, ciljevi su ostali isti.

Vizija Normana Fostera, čoveka koji je osmislio ovaj projekat, da ceo grad bude pešačka zona dok bi vozila bez vozača išla po optičkim kablovima i magnetima se pokazala kao preskupa. Grad će ipak biti sagrađen na jednom nivou, što će uštedeti milione dolara, a ljudi će se voziti u kolima nalik na bagije za golf terene.

Ideja da se svi krovovi pokriju solarnim panelima se ispostavila kao skuplja u odnosu na centralizovanu soalrnu elektranu. Podzemna voda se ne desalinizuje uz pomoć solarne energije već dolazi iz fabrike za desalinizaciju iz Abu Dabija koju pokreće gas.

Ako se uspešno prenebregnu svi finansijski i tehnološki problemi, ostaje još samo jedan. Psihološki. Ljudi će morati da se naviknu da žive u prelepom i čudnom gradskom okruženju i sa pogledom sa prozora na prašinu i pesak sve do horizonta. Kao što kaže Lora Stupin, život u Masdaru je nalik na život u naučno fantastičnom romanu.

za P.U.L.S.E Željko Stanković

Tekstovi o arhitekturi na portalu P.U.L.S.E

  Arhitektura, Društvo, Masdar