Ljudi tendenciozno pamte velikane misli koji svojim sistematičnim, i naizgled skoro savršenim delima, unose sveopštu revoluciju misli u naš svet. One koji uvode nov način poimanja stvari i pojava i koji donose nove pristupe u rešavanju postojećih problema. No, njih tako savršenih ne bi ni bilo bez ljudi iza ove svetske pozornice zbivanja. Onih koji nisu dolazili u prvi plan javnosti, jer ih je njihov pionirski rad previše konzumirao i neretko dovodio do sopstvenih limita, pa i preko praga tolerancije sopstvenih umova. Do tačke pucanja i nervnih slomova koji su ih volšebno zaustavljali.  Kao u slučaju sudbine Fridriha Ničea. Baš ti umovi iz senke svetske pozornice utabali su put onima koje kasnije pamtimo i svrstavamo u blistave i najveće. To je slučaj i s delom jednog Alberta Ajnšatajna, koji je posledica revolucije misli koju je načeo neko o kome se danas malo zna, a još manje govori. Čoveka koji je osetio potrebu za matematičkom revolucijom, koja se takvim intenzitetom nije desila duže od dva milenijuma.

Bernhard Riman

Bernhard Riman (Georg Friedrich Bernhard Riemann) bio je nemački matematičar čiji je doprinos matematičkoj analizi, teoriji brojeva i geometriji danas gotovo nesaglediv, jer je svojim pristupima preoblikovao temelje ove nauke sveopšteg postanja i projektovao prvu, i najvažniju, stepenicu u kasnijoj izgradnji kompleksne Opšte teorije relativnosti, koja bez njegovog rada ne bi bila moguća, a koja je iz korena promenila čitavu našu civilizaciju i percpeciju sveta uvodeći ljude u novu eru nikada bržeg i sofisticiranijeg razvoja nauke i tehnike.

Ključni Ajnštajnov domet bio je taj što je iskoristio četvrtu dimenziju da nastavi započeti put objedinjavanja zakona prirode, uvodeći dva nova koncepta: prostor-vreme i materiju-energiju. No obojici je falio po deo slagalice da bi kompletirali sliku sveta. Riman je svakako posedovao neophodni matematički apart, ali ne i fizički princip po kojem bi ga u potpunosti primenio. Dok se Ajnštajnov nedostatak ogledao u nedostatku strogog i dovoljno moćnog matematičkog formalizma kojim bi potvrdio fizički princip do kojeg je došao.

”Grosmane, moraš mi pomoći inače ću poludeti.” – vapi Albert Ajnštajn u očajničkom pismu svom prijatelju i matematičaru Marselu Grosmanu.

Matematika prostora

Ali pođimo redom.

Bernhard Riman je potekao iz siromašne porodice, kao sin luterijanskog pastora i majke koja je  umrla pre nego što je on odrastao. Pokazivao je izuzetne mentalne sposobnosti još od rane mladosti, ali je stasao u izuzetno stidljivog i povučenog mladića čiji je kasniji život biti ispresecan višestrukim nervnim slomovima. Zbog te urođene stidljivosti i povučenosti konstantno se uzdržavao od javnog nastupa i izlaganja, iako je za to imao mnogo povoda tokom života. Zbog toga se u javnosti tog vremena verovalo da je Riman poslednja osoba od koje bi se očekivalo nešto revolucionarno, kao što je udaranje temelja nove matematike. Patio je takođe i od muka za koje je veruje da su bile česte kod mnogih umnih ljudi davnih vremena i da skoro uvek idu ruku pod ruku – siromaštvo i tuberkuloza. Obe su jedna drugom uslovljene što je dovodilo do toga da ti veliki ljudi i ne požive dovoljno duge, zdrave i u punoj meri produktivne živote. Njegov biograf je zabeležio da je krhko zdravlje i prerana smrt većine dece Rimanovih upravo bila uzrokovana neuhranjenošću.

Još jedno ime koje se jednostavno mora pomenuti, a koje je doživelo maltene istu sudbinu usled teških životnih okolnosti i koje je nazivano blistavom supernovom matematike, rasvetlivši namaračnije i najdublje kutke matematike bio je Srinivasa Ramanudžan (Srinivasa Iyengar Ramanujan). Najčudniji čovek u istoriji matematike kojeg je takođe pokosila tuberkoloza, u 32. godini života. Za života je radio potpuno izolovan od glavnih naučnih tokova, te je samostalno izveo skoro sva stogodišnja dostignuća zapadne matematike.  Samo rad tokom njegove poslednje godine života često je upoređivan sa onim što bi drugi veliki matematičari postizali tokom svog čitavog radnog veka. Njegova opsesija brojem 24 dovela je do uspostavljanja Ramadudžanove funkcije i udario je temelje kasnijem naučnom stanovištu o 26-dimenzionalnom prostoru.

Često se i danas kaže da mnoge matematičke nerazjašnjene misterije imaju svoj odgovor među Ramanudžanovim izgubljenim beleškama koje broje 4000 formula na 400 gusto ispisanih stranica. Srinivasa svakako zaslužuju poseban i detaljan osvrt na svoj kratki ali život prepun uvida, na kakav se retko nailazi…

No vratimo se Rimanovom odrastanju i sazrevanju.

U svojim srednjoškolskim bio je opsednut ”Biblijom” i njenim temeljnim proučavanjem u želji da matematički dokaže ispravnost teksta Postanja (Berešit, בראשית) u njoj. Njegov strogi analitički um je od rane mladosti neraskidivo bio povezan s matematičkim gledištem na svet i celokupni kosmos. Znanjen i tada još uvek dečačkim intelektom vrlo je lako nadmašivao svoje nastavnike, koji su često morali da ga zaokupe mnogo težim matematičkim izazovima ne bi li mu održali pažnju koja je stalno tragala za težim izazovima među brojevima i jednačinama. Tako je i dobio delo koje je na njega ostavilo snažan utisak, ”Teoriju brojeva” (Essai sur la Théorie des Nombres, 1797-8)’’ Adrijana-Marija Ležandra (Adrien-Marie Legendre), remek-delo na 859 strana, koje je u to vreme predstavljalo najnapredniji spis o složenoj teoriji brojeva. Tu knjigu Riman je progutao za nepunih nedelju dana.

Zapravo Jevrejska ”Biblija” (TaNaH, תנ”ך) i Euklidovi ”Elementi (Stoiheia, Στοιχεῖα)” verovatno su bile dve najuticajnije knjige svih vremena. U rasponu od čitava dva milenijuma najprodorniji naučni umovi divili su se eleganciji i lepoti Euklidove geometrije. Njenim korišćenjem nastalo je na hiljade najlepših katedrala u Evropi i svetu, a sve do jedne na osnovama i principima euklidske geometrije. Samim tim, zbog sveprisutnosti u umetnosti, filozofiji, arhitekturi i slikarstvu tokom dugog vremenskog perioda, ovo delo poprimilo je gotovo religijski epitet i svako ko bi se usudio da mu se usprotivi bivao je viđen za heretika…

Ovde je dostupan tekst u celosti:

arsmagine.com/objavljivani-tekstovi/matematicka-revolucija/

Za P.U.L.S.E / Dražen Pekušić

  Bernhard Riman, Dražen Pekušić, geometrija, Matematika, Nauka

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.