Mauntoliv – Lorens Darel (Treća od četiri knjige “Aleksandrijskog kvarteta”)
.
U pravu su oni koji u “Mauntolivu” vide slabiji deo Kvarteta, pošto se Darel u dobrom delu knjige udaljio od svojih junaka iz “Justine” i “Baltazara”, i fokusirao se na diplomatu Mauntoliva, koji će, da bi stigao do ambasadorskog mesta u Kairu, morati da prođe dugačak put, od nižerangiranih mesta u raznim ambasadama, do onog najnepoželjnijeg, u Moskvi. (Nepoželjno zbog političke klime, ili zbog snežnih zima koje ne nude ni blizu onoga što mu je u mladosti ponudio Egipat). Uglavnom, Mauntoliv stiže u Kairo, pa u Aleksandriju. Ranije pomenuta braća Hosnani, stari su njegovi prijatelji, a njihova majka, u jednom ograničenom trenutku, čak i ljubavnica. Veliki broj stranica posvećen je diplomatiji, zavrzlamama i podmetanjima unutar “esnafa”, sumnjama, izdaji, podrazumevanim reakcijama, čak i kad je prijateljstvo u pitanju, jer Nesim je, izgleda, trgovac oružjem. U tom trenutku otvara se pitanje Palestine, formiranja izraelske države i balansiranje između interesa velikih sila i interesa samih Kopta u Egiptu.
.
.
Zato sam jedva čekala da završim knjigu, koja mi jeste pružila beletristička saznanja o problemu, međutim, na samom kraju Darel se vraća ljudskim licima svojih junaka, gde se izdvaja nekoliko sjajno opisanih scena, počev od samoubistva Persverdona, do Naruzove smrti. (Neka mi oproste oni koji ne vole razotkrivanje radnje, ako je to uradio Lorens Darel, još u prvoj knjizi izveštavajući o nekim smrtima, zašto bih se ja čuvala te stvari, koja po mom mišljenju uopšte nije presudna u doživljavanju jedne knjige).
.
I kao što sam u drugoj knjizi uživala u opisu obilaska imanja koptske braće, tako i u “Mauntolivu” čitav jedan korpus poetskih slika čini opis naricanja nad mrtvacem, od uobičajenog izražavanja tuge u izabranoj odeći, do međusobnog podsticanja na bol, kroz udaranje u grudi, čupanje kose i neprekidne “poezije oplakivanja”, kako Darel kaže, uz “sistematsko razbijanja predmeta u kući umrlog” .
.
A da je ljubav primarni motiv, uveriću se, verovatno u knjizi o Klei, koju je polumrtvi Nidžad dozivao u poslednjim trenucima, a ona, zbog kašnjenja skele i nemogućnosti da se preveze, nije došla. A nije ga ni volela.
.
“Kada ste zaljubljeni, znate da je ljubav prosjak, besramna kao prosjak, a odgovori u vidu čisto ljudskog sažaljenja, tamo gde nema ljubavi, mogu da uteše čoveka parodijom zamišljene sreće.”
.
Izdavač je Kosmos, prevod sa engleskog Olja Petronić.
.
Završih sa Aleksandrijskim kvartetom, prođoše kroz moje ruke “Justina” , “Baltazar” , “Mauntoliv” i “Klea”. Šta reći nego da se samo “Justina” može čitati samostalno, a da se ne mora dalje.
.
Dakle, šta se može uočiti u “Klei”, koje dominantne teme
.
Aleksandrija, ljubav, čežnja, lepota. Grad u proleće, jesen, leto i zimu. Piščevo oduševljene i zanos, kao da je grad njegov!.
Drugi svetski rat. Bombardovanje i bombarderi u luci. Nova uloga Nesimova. Taj propali bankar i zaverenik kome se sudilo, sad kamionetom raščišćava luku. Negde tamo on ima Justinu, ali kao da su u kućnom pritvoru. A rat se ne oseti, da nije tragičnog trenutka kad francuski bojni brod puca na jedrilicu koja se približila. Diplomatski skandal i jedna smrt. I da u pustinji nije raskomadanih tela kamila koje ne znaju za nagazne mine..
Umetnost. Neprekidno Darel raspravlja o umetnosti, pogotovu što je jedan od njegovih junaka, Persevorden, i sam pisac. Ostavio je romane, beleške, pisma. I bezbroj reči o umetnosti. Tu je i Darli, u kome sam povremeno videla Darela. Darli koji se tek sprema da bude pisac. I koji svoju strastvenu priču o aleksandrijskom kvartetu gradi tokom svih godina boravka u Aleksandriji. Na kraju, zahvaljujući Klei, ta se priča realizuje u ove 4 divne knjige..
Junaci. Od svih po malo, od svih ponešto u četvrtoj knjizi, posvećenoj Klei. Mora da se zaokruži priča o Mauntolivu i Lizi, o Lizi i Persevordenu, o Pombalu i Foski, o Baltazaru i nespretnoj upotrebi podvodne puške zbog čega će prelepa Klea skoro ostati bez ruke. O ritualima povodom policijsko/doušničkog sveca Skobija koji leči neplodnost..
.
Sve u svemu, divno čitalačko iskustvo. Prevod Olje Petronić je morao biti malo bolji, ili barem da se naprave korekcije u starom prevodu, da se potpiše i prevodilac i korektor.
.
Darelov stil je sav u nijansama i bojama proživljenih trenutaka, rečenica bogata, metafore i poređenja iz aleksandrijskog ambijenta, sa ukusom života iz vremena kad je još Kavafi tamo boravio. Dijalozi uvek donose novo, portreti kao sveže odgledana izložba. Mnogo toga sam podvukla i obeležila, pa smišljam šta sa tim učiniti.
.
“Čitava četvrt je ležala dremajući u ljubičastim senkama nadolazećeg sumraka. Nebo od drhtavog velura u koji je bio urezan ukočeni sjaj hiljadu električnih sijalica. Ležala je nad ulicom Tetvig ta noć, kao somotska kora. Samo su se vrhovi minareta uzdizali iznad nje na svojim vitkim nevidljivim stabljikama – činilo se da vise sa neba; lagano drhtureći od izmaglice kao da će raširiti svoje ogrtače poput kobre. “
.
Moja preporuka da se “Aleksandrijski kvartet” obavezno pročita. Kad-tad!
.
za P.U.L.S.E Dana Ćirić
.
Mauntoliv; Klea – Darel (Aleksandrijski kvartet) napisao/la Dana Ćirić dana
Pregled tekstova autora – Dana Ćirić →