Чарли Чаплин – Мит у чистом стању

„Чарли Чаплин, или Чарлс Чаплин, или Шарло, или Карл, или Чап, у зависности од земље или класе…Тај комичар, трагичар, мим, акробата, глуми свуда у исто време. Често обзнањају његову смрт. Можда је и мртав. Да ли је Енглез, Американац, Шпанац, Француз, Рус? Народи се отимају око места његовог рођења. Он је…неко попут Хомера“

– писао је о Чаплину Жан Кокто. Рођен је свега четири дана пре Хитлера. У књигу рођених уписан је као Чарлс Спенсер Чаплин Јуниор 16. априла  1889. 

Говорио је:

„У неким крајевима света, за мене су чули људи који нису чули за Исуса Христа“

Рођен је у Лондону као друго дете Лили Харви и Чарлса Чаплина. Сиромашна, анонимна породица. Касније ће највећег диктатора на планети, Хитлера, играти у чувеном Великом диктатору. Како је био болешљив, мајка га је забављала тако што му је глумом и песмом преносила шта се на улици дешава, те је заволео позориште.

„Била је бледа, мршава, увек више гладна него сита. Волела ме је оном безмеrном љубављу која вам касније даје снагу да поднесемо све“.

Мајка није ни сањала да ће њен Чарли бити први глумац који се појавио на насловној страни Магазина Тајм у јулу 1925. Очито је да је глума била генетско наслеђе. Мајка му је била осредња глумица. Када је усред тачке изгубила глас, Чарли, коме је тада било пет година, налазио се у публици, избезумљен. Видевши укочену и преплашену мајку, скочио је на бину и запевао хит Ѕек Ѕонс. Тешка публика пуна насилних момака и војника била је одушевљен, па су полетели новчићи. Дечак је умукао усред строфе, враголасто се насмејао и узвикнуо:

„Само ја да покупим паре, па ћу да наставим!“

Почео је да му се остварује сан у који је веровао – постаће најславнији глумац на свету. Пре тога, са само седам година, био је најславнији дете глумац у Енглеској. Српски песник Иван В. Лалић о њему ће написати прелудијум:

„Изгужван мали, у превеликим

И подераним ципелама, закорачио је

У узбуђено срце доба

Сејао је шарене летке смеха,

Изгужван и мали, и запенио је

Озбиљне дубине сивкастих душа

Својим танким штапом…

О, цео свет се смејао, а он је,

Изгужван и мали,

Постао близак као обичан предмет,

Постао насмејано огледало

За узбуђено срце доба…“

Како је створио луталицу

„Најмање ми верују када сам искрен“, тврдио је.

Једном је освојио треће место на избору за особу која највише личи на Чарлија Чаплина. Но, свако детињство има своју сенку. Код Чарлијеве мајке су брзо почели да се појављују знаци душевног обољења. Крила је храну. Имала је непрекидан страх од беде и глади. Чула је гласове. Осим полубрата и раскошног талента, Чарли већи део живота није имао никога на свету. Америка је постала његов сан и одлучио је да тамо остане. Америка је била заборав. Анестетик. Џез у пола пет ујутру. Сан. Земља одбачених, усамљених, нежељених, оних који би да забораве и да се прославе. Шанса је дошла изненада: филмски продуцент Мек Сенет  1913. видео је наступ трупе Карно и ангажовао је Чаплина у свом студију Кејстон. Прва улога била је у комедији Зарадити за живот и приказана је фебруара 1914. Ко је тада могао претпоставити да ће га једном Краљица Елизабета Друга прогласити витезом?

У студију Кејстон Чарли је научио занат и снимио прве филмове кроз које је развио лик шармантне, неспретне, доброћудне скитнице, а који му је донео славу прве звезде филма. Скитница је представљена публици у истоименом филму 1915.

„Ево како сам створио луталицу…Желео сам да све буде контрадикторно: широке панталоне, а капут узан, шешир премали, а ципеле превелике. Сенет је очекивао старијег човека, па сам ставио брчиће који су додали године без да сакрију израз лица“,

објашњавао је Чаплин. Нико није могао да наслути да ће творац скитнице, постати најплаћенија особа на планети. Скитницу су обожавали сви. Песникиња Елза ласкер Шилер трчала је право са железничке станице у биоскоп да види његове филмове. Сандрар се сећао времена када је у енглеском Мјузик холу тада непознати Чарли Чаплин примао ударце ногом у задњицу. Исти Чарли, са којим је Сандрар делио собу, преко дана је читао Шопенхауера. Малог, сиромашног Јеврејина, Чаплина, обожавали су и Гертруда Стајн и Пикасо, који су трчали у циркус Медрано да улове тачку где кловн имитира неодољиву „малу скитницу“. Чаплиновац је била и кћерка Џемса Џојс, Луција, која је као чланица женске плесне групе Шесторка ритма и боје, с одговарајућим оделом и штапом, опонашала Чаплиновог Скитницу и његов ход. Упознала га је кад је на њега налетела на Шанзелизеу. Са групом деце посматрао је задубљено луткарску представу.

Чаплин оснива сопствену филмску дружину у којој је била Една Первајанс, његова муза и љубавница. Чаплин је касније говорио да је време у Мјучуалу било најлепше које је проживео. Можда због чињенице да је био млад, заљубљен и успешан, а са 10.000 долара недељно, постао је најплаћенији глумац и, по свој прилици, најплаћенија особа на планети. Беху то дани среће са Едном Первајнс. Читавог живота ће веома волети жене. Имао је једанаесторо деце са четири супруге. Његов најмлађи син рођен је када је имао 73 године.

Имао је и таленат и способност да у правом моменту сними филм који публика жуди да види. За Јунајтед је снимио Жене Париза, Златну грозницу, Циркус (иначе филм у којем се први пут чује Чаплинов глас у песмици коју је сам осмислио). Ремек-дела: Светлости велеграда (1931) и Модерна времена (1936) настали су после проналаска звучног филма. Премијери Светлости велеграда у Њујорку претходила је премијера филма пред затвореницима у Синг Сингу. Једна од статискиња у филму касније је постала чувена Џин Харлоу. На премијеру у Лос Анђелесу Чарли је стигао у друштву Алберта Ајнштајна и његове супруге. Ајнштајн је шапнуо Чаплину:

„Ау, што сам депресиван…“,

„А, тек ја“, додао је Чаплин, “ комичари имају највећи проценат самоубистава међу уметницима…после песника. Пишеш ли песме, Алберте?“

Речи су небитне

Први филмови са дијалозима били су Велики диктатор (1940), Господин Верду (1947) и Светлости позорнице (1952). Протеривању са америчког тла претходило је кратко суђење каква су била уобичајена за време Макартијево ере. С обзиром на то да нису имали никакав доказ да је комуниста, једино што је власти остало је да му забрани повратак у земљу када је отпутовао на у Лондон премијеру  Светлости позорнице. Поручио им је:

“Немам више никакве користи од Америке. Не бих се тамо вратио ни да је Исус Христ председник!“

Након тога је отишао да живи у Вевеју, у Швајцарској. Последњи брак је био најсрећнији. Ожењен је Уном О’Нил, кћерком Јуџина О’Нила, лауреата Нобелове награде за књижевност. Венчали су се 1943. када је њему било 54, а њој 18 година, а због те љубави с оцем никада није проговорила. И због Чаплина је оставила младог и згодног Селинџера. „Ловац у ражи“ тада је био мобилисан. Уна и Чарлс живели су складно, стварајући у међувремену осморо потомака: три сина (Кристофер, Јуџин, Мајкл) и пет кћери (Џералдина, Џозефина, Џејн, Викторија, Анета). Живот у Швајцарској донео му је мир. Андре Малро описује како је  „у чистом стању Чарлија видео у Персији“:

„Видео сам у Персији филм који не постоји, а који се зове Живот Шарла. Персијски биоскопи су под ведрим небом, на зидовима који су окруживали глумце седеле су црне мачке и гледале. Јерменски приказивачи направили су злобно монтажни склоп свих Шарлових филмова, а резултат, један веома дугачак играни филм, био је чудесан: Мит се појављивао у чистом стању“

Фернандо Леже направио је сценарио за анимирани филм где би Шарло, између осталог, ушао у Лувр, оставио штап у гардероби, загледао би се у Мона Лизу, она би се заљубила у њега, кренула за њим са рамом под руку, исказала му љубавни план, а он би дунуо да га угаси…Први и последњи пут после забране, Чаплин је отишао у Сједињене Државе 1972. да прими Оскара за музику у Светлости позорнице и почасног Оскара за допринос филму. Уз реченицу: “Речи су небитне“, повукао се са бине праћен заглушујућим овацијама, најдужим у историји америчког филма. Колико га је баш било брига за ову престишну награду, објаснио је његов син – статуу коју је добио за филм Циркус 1929. године користио је као подупирач за врата.

Сања Домазет

Текст је објављен у културном додатку дневног листа „Политика“ 27. Априла 2019. године

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Čarli Čaplin, Film, Sanja Domazet, skitnica