Muzika u kuhinji (dve minijature) – Divna Vuksanović

Gejzir 

“Prvi sloj odmah ide u pećnicu. Smanjiću temperaturu. Ili da ga premažem filom i vratim da se dopeče? Mmm, krem je odličan!“

uzviknula je kao da priželjkuje da je neko čuje.

Odvrnula je radio; Čajkovski, violinski koncert. Pomislila je da nevidljive sile vode ruku virtuoza. Prvi sloj kompozicije odgovarao je ovom u pećnici – melodija se tek naslućivala iz tonova đavoljeg gudala.

Pokuljao je dim; zaneta slušanjem drugog muzičkog plana, zaboravila je da izvadi kolač iz pećnice. Podloga je bila ugljenisana. Nestalo je svetlo. Nastavila je da sluša u mraku. Zapravo, ne ona, već njeno telo.

Ređala je u mislima sloj po sloj kolača, udubljujući se u pozadinski zvuk orkestra. Šteta što plavi demoni ne vole kolačiće kraljice Marije.

Ono što je poslednje čula bio je zvuk koji je, poput gejzira, izbio iz zadnjeg plana dela. Izgleda da su nahrupili mrtvi u pokušaju da ožive. Preostalo je samo da se žuti fil umuti.

Nebesko vitlo

„Tasiću, ne zabušavaj!“ dobacila je Vera. „Opet si ostavio masne šoljice… A tek sudopera! Mnogo si aljkav…“

Prenuo se. Vera ga je i posle toliko godina opominjala. Uvek prisutna, spremna da pomogne kad zatreba.

Čuvala je dom. Noću je zalivala cveće, nečujno. Sve se okretalo oko nje. U životu, a i posle smrti…

Vera je volela da pleše. Često se vrtela po kući, brisala prašinu i plesala. Tvrdila je da to čini u ritmu muzike sfera… Ko bi joj poverovao?

No, jedno je bilo sigurno. Ako posuđe ne bi bilo oprano kako valja – dok tanjir „ne zaškripi“, kako bi rekla Vera – nebesko vitlo bi se zaustavilo, muzika bi prestala, a Mojre bi presudile u korist smrti.

Iznenada, pao je okliznuvši se o vlažni pod. Tanjir se zavrteo…

za P.U.L.S.E: Divna Vuksanović

  Divna Vuksanović, Priče poezija putopisi