Iako obojica Mađari, malo je verovatno da su se Šandor Ferenci i Reže Šereš ikada sreli. Čak i činjenice da su i jedan i drugi poreklom Jevreji i da su između dva velika rata živeli u Budimpešti ništa ne menja. Ipak, njih dvojicu  nešto povezuje – povezuju ih nedelje, sumorne nedelje.

Dr Šandor Ferenci (1873-1933), lekar psihijatar, pripadnik prvog Frojdovog kruga psihoanalitičara, u svom teorijskom opusu napisao je i jedan kratak rad o osećanju uznemirenosti, neraspoloženja, bezvoljnosti, suvišnosti, besmisla, depresiji i anksioznosti koja se javlja kod jednog broja ljudi vikendom, a već u ponedeljak, prvog radnog dana, nestaje. To mučno stanje nazvao je “neuroza nedelje”.

Za razliku od svog učenog zemljaka, Reže Šereš (1899-1968) je čovek bez formalnog obrazovanja, čiju profesiju je teško odrediti. Još kao golobradi dečak zaljubio se u razgolićenu artiskinju na trapezu i sa cirkusom napustio svoju porodicu i rodnu varošicu Komaron.  Hteo je da i on postane akrobata. Putujući sa cirkusom po zabitim mađarskim varošicama i selima marljivo je vežbao, ali pred svoj prvi nastup je pao sa trapeza i iz cirkuske šatre je iznesen na na nosilima. Kosti je polomio, ali duh nije.

Upisuje školu glume u Budimpešti odlučan da postane komičar. Čitavu deceniju živi u bedi i besparici glumeći po trećerazrednim peštanskim kabareima. Nije uspeo ni kao komičar, ali je u jednom od kabarea pronašao stari raštimovani klavir i rešio da postane muzičar. Nikad nije naučio note, a ni da svira klavir sa dve ruke. Desnom je prebirao dirke, a levom, samo jednim prstom, udarao ritam. To, međutim, nimalo nije smetalo njegovoj publici – rabadžijama, prostitutkama, noćobdijama i pijancima, stalnim gostima “Male lule”, neuglednog bircuza na peštanskoj periferiji.

U tom bircuzu je, tridesetih godina prošlog veka,  samopromovisani pijanista Reže svake noći svirao klavir i, uz obaveznu cigaretu u uglu usana, pevao napuklim glasom sve do ranih jutarnjih časova. Noću je svirao, a danju komponovao. U svom skučenom stanu, na kuhinjskom stolu imao je nacrtane klavijaturu, prelazio je prstima preko nje i zviždukajući komponovao.

Na taj način je svoja osećanja i raspoloženja pretakao u nove pesme, koje bi iste noći u “Maloj luli” doživljavale svoju premijeru. Godine su prolazaile Reže je komponovao, svirao i pevao, maštajući da će postati poznat kao slavni zemljak Franc List, ali nikada nije uspeo da stvori bilo šta vredno. A, onda, jednog dana sve se iznenada promenilo.

Laslo Javor, pesnik i  jedan od stalnih gostiju “Male lule”, napisao je pesmu “Szomorú vasárnap” (Tužna je nedelja) i predložio Režeu da uz reči pesme napiše muziku. U pesmi Laslo opisuje svoju tugu za devojkom koju voli, a koja ga je napustila. Pišući muziku Reže je u pesmu uspeo da utisne i Laslovu tugu, sumorna raspoloženja svog ispraznog života i svu melanholiju mađarske puste.

Da se devojka, na koju su se stihovi pesme odnosili nije ubila – pronađena je mrtva a u ruci joj je umesto oproštajnog pisma bila ceduljica sa naslovom pesme – i da to ondašnja peštanska štampa nije prenela, šansonu “Sumorna nedelja” čuli bi samo gosti bircuza “Mala lula” u peštanskom predgrađu. Međutim, uskoro ju je slušao čitav svet.

Svetsku slavu stiče kada  je, u engleskom prepevu (Gloomy Sunday) 1936.g, šansonu snimila crna kraljica bluza, Bili Holidej. Gotovo preko noći sastav gostiju u “Maloj luli” se promenio.  Inače, u tom bircuzu u jednom uglu je bila ogromna furuna koja je zimi brektala i dimila, a u suprrotnom uglu pijanino iza koga se jedva video pijanista Reže Šereš (bio je visok svega 155 cm), a između furune i pijanina, u zadimljenom bircuzu tiskali su se od tada, zajedno sa peštanskim polusvetom, princ od Velsa, iranski šah Reza Pahlavi, Džon Štajnbek, Arturo Toskanini, Lui Armstrong, Jehudi Menjuhin, Lukino Viskonti, Spenser Tresi i mnogi drugi.

Pored svetske popularnosti “Sumorna nedelja”, prema legendi, postala je zaštitni znak i svojevrsna himna samoubica. Evropska bulevarska štampa iz tog vremena beleži mnoge slučajeve suicida počinjene uz melanholičnu tonove  Šerežove pesme. Za verme Drugog svetskog rata BBC je zabranio izvođenje “Sumorne nedelje”, jer je navodno, pogubno delovala na moral vojnika. Iz istog razloga komanda Wermachta  je zabranila njeno izvođenje u Budimpešti.

Ipak, “po kafanama su je izvodili tajno, samo po narudžbini bogatih i uticajnih desperadosa. Kažu da su je u Pešti za vreme rata nemački oficiri naručivali nekim lozinkama i naročitom mimikom. Ljudi, možete li da zamislite tu perverziju, naručiš pesmu, ali da ti se peva šapatom, a ceo orkestar mora da svira pijanisimo, samo primaš jedva čujno nijansiranu melodiju, a ako iznenada uđe patrola, dogovor je da budu spremni da namah grunu nešto veselo”, prenosi deo legende o “Tužnoj nedelji” Danilo Kiš, a beleži Vida Ognjenović.

Tužna nedelja Šereš Režea – Društvo – Dnevni list Danas

Iako slavan, Reže Šereš se nije otisnuo u veliki svet, a i zašto bi kada je taj mondenski i bogati svet dolazio njemu na noge u Peštu. Ostao je da svira u “Maloj luli” do početka rata. Budući da je bio poreklom nemački Jevrej, (zvao se Rudolf Špicer, ali se osećao Mađarom i kao vrlo mlad je promenio i ime i prezime), deportovan je u logor. Preživeo je, verovatno zahvaljujući svojoj slavi.

Posle rata nova  mađarska vlast dozvolila mu je da ponovo nastupa u “Maloj luli”, ali ne i da napusti Budimpeštu.  Ni pre, ni posle “Sumorne nedelje” nije uspeo da komponije ni jednu iole vredniju šansonu. Život je okončao samoubistvom. Prvo se sa prozora svog stana bacio na ulicu, ali nije uspeo, kao i pri padu sa trapeza samo se polomio. Prebačen je u bolnicu, gde je 11..januara 1968.g, vešanjem dovršio svoj suicidni naum. Prethodno je, na parčetu papira ispisao stih iz Tužne nedelje:

“Moje srce i ja odlučili smo da svemu učinimo kraj…”

 

Gotovo je sigurno da Reže Šereš nikada nije čitao naučne  radove  dr Šandora Ferencija , pa ni onaj o “neurozi nedelje”. Isto tako je sigurno da ugledni lekar  Ferenci nikada nije bio gost u zadimljenoj “Maloj luli” i slušao melanholične note pijaniste Šereša. Ipak su, ova dvojica Mađara, svaki na svoj način – učeni Ferenci naučnim, a neuki Šereš muzičkim jezikom – prvi upoznali ostatak sveta sa neurozama sumornih nedelja.

za P.U.L.S.E Vojislav Stojković

  neuroza nedelje, neuroze, Reže Šereš, Šandor Ferenci, Vojislav Stojković