„Only lovers left alive“ – Naizgled film bez radnje, neki bi možda rekli i dosadan, međutim ovo remek-delo Džima Džarmuša zapravo govori mnogo više od brojnih dinamičnih filmova, ispunjenih akcijom. Upravo ovaj „vakuum“ između scena i dijaloga daje nam na vremenu, neophodnom za mozganje i traganje za dubljim značenjem. Film „Only lovers left alive“ nije samo još jedna u nizu komercijalna saga za „široke narodne mase“, on upravo svojom neobičnošću „bira“ publiku koja se sa njim povezuje nekom nevidljivom, treperavom vezom kojom nas film polako i neprimetno uvlači, dovodeći nas gotovo u stanje nekakvog transa.

Ako zaista zaboravite na svakodnevne obaveze i skoncentrisano uživate, prepuštajući se svojim čulima, nije isključena hipnotička oduševljenost. Glavni protagonisti koje tumače Tom Hidleston i Tilda Svinton su vampirski par. Simbolično nazvani Adam i Eva. Oboje žive mirnim i povučenim životom, izlazeći iz svojih domova isključivo noću po zalihe krvi. Ljude ne napadaju, plašeći se njihove kontaminiranosti, izbegavaju ih gotovo sa gađenjem. Osećaju se neugodno u svetu u kojem žive, pokušavajući se da se prilagode. Adam se bavi pisanjem pesama i svira, u potpunosti je otuđen i mrzovoljan sa suicidnim idejama u trenucima depresije. Eva je nešto vedrija, ona je zaljubljenica u knjige.

Jedina zabava su im duge i besciljne noćne vožnje. Izgledaju suvo i ispijeno, umorno od svega. Ako ih uporedimo sa nama, modernim ljudima, dolazimo do  istog zaključka- oni su prezasićeni. Međutim oni su živeli vekovima unazad u raznim epohama, videli su sve, pročitali, proputovali. Slično je i sa mladim čovekom koji je pretrpan raznim sadržajima, koje kada iskusi postaje nezadovoljan tražeći nešto novo.

Adam i Eva su ovde prikazani kao „druga bića“– vampiri, ali u toj njihovoj egzistencijalističkoj borbi, u traganju za nekakvim smislom, ta „druga bića“ prikazana su kao dva intelektualca koja uživaju u knjigama i igranju šaha.

Muzika je ovde odigrala značajnu ulogu i upravo je ona ta koja nas odseca od realnosti i hipnotiše, izazivajući neizmerno zadovoljstvo. Muzičku podlogu obezbedio je sam Džarmuš sa svojim bendom Squrl i Danac Jozef van Wissem. U jednom trenutku Adam i Eva se stapaju u jedno plešući. Oni se zapravo razlikuju od ljudi samo zato što imaju viševekovno iskustvo zahvaljujući kome znaju šta su prave vrednosti u kojima neizmerno uživaju. Čitav film odiše nekom gustom melanholijom koja mu daje baš tu posebnu čar.

Oni su zapravo slika današnje umetničke duše, pesnika, muzičara, književnika koji je usamljen i izopšten i u potpunosti neshvaćen od ostatka sveta. „Only lovers left alive“ je film o čovekovoj izgubljenosti u vremenu i prostoru, o melanholiji i čamotinji koja se rađa iz prezasićenosti.

Bez obzira na ovako sivu, gotovo crnu atmosferu filma, na kraju se pojavljuje rečenica koja menja čitav karakter i daje mu drugu dimenziju:

Kada odvojiš upletenu česticu i razdvojiš oba dela, čak i da su na suprotnim krajevima svemira, ako izmeniš ili izvršiš uticaj na jednu česticu, druga će identično da se promeni.

.

Priznaćete da ova rečenica tera na razmišljanje. Ona je uspela da integriše česticu i kosmos, zrno peska i pustinju. Film se završava tako što ljubavnici opstaju. Iako usporen i gotovo uspavljujuće nežan, on šalje poruku koja nije ni bljutava, ni sladunjava već u maniru čitavog filma romantično-melanholična. Džarmuš nam saopštava da je samo ljubav večna.

Za P.U.L.S.E Ana Kršljanin

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Ana Kršljanin, Film, Only Lovers Left Alive