U jednom čudesnom istorijskom trenutku, kako to već legenda kaže, izgledalo je da će rokenrol i andergraund pokret svojim revolucionarnim poletom i ritmom totalno izmeniti sve(t), odvodeći zapadnu civilizaciju ka novoj evolutivnoj fazi. Osoben umetnički zanos i društveno politička previranja izvirali su iz katakombi podzemlja na videlo dana, šireći svoj uticaj ka svim segmentima društva.

Roger Keith Barrett, student londonske Camberwell school of art, bio je među prvima koji su shvatali da se dešava nešto veliko. Svestrano talentovan i kreativan, kao student slikarstva i gitarista, nastupao je već tokom 1963 – 1965. u bendovima Geoff mott and the motors i Hollering blues, te potom i u duetu sa prijateljem iz rodnog Kembridža – vrsnim gitaristom koji je tih godina takođe tražio svoj put i lutao svetom, Daveom Gilmourom u klubu The Mill. U isto vreme, na arhitektonskom fakultetu u Londonu, trojica studenata i prijatelja (takođe iz Kembridža – čuvenog univerzitetskog mesta, poznatog i po mnogobrojnim ekscentricima Engleske, između ostalog) : George Roger Waters, Nicholas Berkeley Mason i Richard William Wright, osnivaju bend Sigma 6 sa nekolicinom prijatelja, tražeći vremenom prava personalna rešenja i vlastiti zvuk i muzički izraz. Nakon niza promena (bilo je to doba eksperimentisanja u svakom pogledu ) bend napokon dobija svoj konačni izgled ( nakon što ga napušta originalni gitarista Bob Close) : postavi se priključuje prijatelj iz Kembridža – Sid Beret, kao solo gitarista i pevač, Voters prelazi na bas, klavijaturista ostaje Ričard Rajt a bubnjar Nik Mejsn. Po Beretovoj ideji bend dobija novo ime – PINK FLOYD, na osnovu naziva albuma dvojice bluz legendi – Pinka Andersona i Floyda Councila.

Dana 27. februara 1967. Floydi snimaju debitantski singl : Arnold Lane – Candy a currant bun, impresivne psihodelične numere Syda Barretta. Pesma Arnold Lane, priča o perverznom travestitu, kradljivcu ženskog rublja (legenda kaže da su majke Bereta i Votersa, radi potreba povećanja kućnog budžeta i školovanja sinova izdavale sobe studentkinjama, kojima je neko vreme nestajao donji veš okačen u dvorištu nakon pranja radi sušenja, a da je izvesni mladić, kome je krađa ženskog rublja bio fetiš upravo poslužio kao inspiracija za prvi Pink Floyd singl), ponudila je sasvim nova umetnička rešenja koja će postati zaštitnim znakom rane faze grupe Pink Floyd i jednog jedinstvenog muzičkog pravca. Sid Beret, veoma kompleksna i kreativna ličnost, svojim je originalnim muzičkim izrazom pod uticajem halucinogena LSD postao predvodnik i jedan od simbola psihodelične umetnosti Britanije. On je komponovao izuzetno gusto aranžirane i strukturisane pesme (čudesne vizije njegovog unutrašnjeg, detinjeg sveta bajki, sveta međuplanetarnog misticizma i nadrealnih vizionarskih opsesija), da bi potom naizgled davao sve od sebe da uništi ono što je stvorio, razvlačeći ih u bilo kom pravcu koji bi mu se u datom momentu ukazao. Godina 1966. i deo 1967. bile su njegovo eksplozivno, neverovatno kreativno razdoblje, pre no što su droge i neki, nikad razjašnjeni unutarnji problemi doveli do njegove krajnje izolacije, kreativne krize i napadne ekscentričnosti, totalne blokade i neupotrebljivosti. Dok je stvarao, Beret je stare rokenrol riffove razvijao na nestandardan način, stilom čije korene možemo tražiti negde između Bo Didlija, Henka Marvina i Pita Tausenda. Taj više nego autentičan stil predstavljao je kombinaciju pulsirajućeg ritma sa nizovima akorda koji menjaju oblik i prerastaju u napete sklopove, prodorno visokih tonova. Čudesnu tehniku pratili su isto tako čudesni tekstovi, proizašli iz haotičnog i tajnovitog unutarnjeg sveta Sida Bereta – sveta nadrealnih vizija i duhovnih lomova čoveka koji je odbijao svet odraslih.

Arnold Lejn imao je čudan hobi
Sakupljanje odeće
Mesečina, Žica sa sušenje
Fino mu je stajalo
Veliko ogledalo je visilo na zidu
Iskrivljen pogled, dok gleda kroz beblje plavu

Oh, Arnold Lejne
To nije isto,potrebno je dvoje da znaš
Dva da znaš,dva da znaš
Zašto ne možeš videti?
Arnold Lejn,Arnold Lejn,
Arnold Lejn,Arnold Lejn

Sada je našao – prilično gadnu osobu
Dali su mu vremena
Udarac vrata – lančana banda – on mrzi to…

Sid je bio kontraverzna ličnost, čovek kojeg su stalni unutrašnji lomovi i dileme odveli u samoizolaciju i napuštanje Floyda. Godinama ispred svog vremena, kreativan i nedokučivo inovativan, kretao se oštrom ivicom između genijalnosti i ludila koja je Floydima u ranoj fazi donosila prepoznatljivost i originalnost, prodornost u pionirskoj fazi stvaralaštva. Niko pre Sida nije uspeo da na takav način izrazi slike unutarnjeg sveta i šizofrenu krizu koja raspršuje njegove ideale . Stihovi : Strašno je pažljivo od vas, zato što mislite da sam ovde, a ja sam obavezan da vam razjasnim da nisam tu, i razmišljam, ko to u stvari piše ovu pesmu?, iz kompozicije Jugband blues, na očigledan način prikazuju sve mene i krize Beretove ličnosti, rascep između sveta materijalnog i spiritualnog, kao i mračne misli koje ga navode na pomisao da kroz psihodelične pop pesme rasprodaje vlastite ideale.

Crno-Zeleno strašilo kako ga svi znaju
Stajalo je s pticom na svom šeširu s slamom unaokolo.
Ono nije brinulo.
Stajalo je u polju u kom ječam raste.
Njegovom glavom nije razmišljalo
Njegove ruke se nisu pomerale,osim kada bi ih vetar rasekao
Miševi su grubo trčali unaokolo na zemlji
Ono je stajalo u polju u kom ječam raste.
Crno-Zeleno strašilo je tužnije od mene
Ali sada je ostavljeno svojoj sudbini
Jer je život neljubazan – ali se ono nije ljutilo
Stajalo je u polju u kom ječam raste.

Ne dugom potom pojavljuje se drugi Pink Floyd singl See Emily play – Scarcrow, a 5. avgusta 1967. svetlost dana ugledaće vanvremenski debi album The Piper at the gates of dawn( snimam u legendarnim londonskim Abbey road studijima u isto vreme kad i The Beatles album ’’Sergeant Pepper’s lonely hearts club band“) , apsolutni trijumf Sidovog kreativnog ludila i andergraunda šezdesetih. Pored toga što je odabrao naziv albuma – po jednom od poglavlja romana Wind in the willows , Beret se pojavljuje i kao autor 10 od ponuđenih 11 numera. Jedanaesta pesma je bila delo Rodžera Votersa – Take up thy stethoscope and walk.

Svirač na vratima praskozorja otvara jedno sasvim novo poglavlje u istoriji rokenrola – nikada pre a ni posle ovog albuma nije se našao autor ili bend sličnog senzibiliteta i kreativnih vizija. Album se pojavio niotkud i ostao kao neka vrsta monolita u nadrealnom svetu beretovske mašte.

Iz dubina andergraunda, suprotstavljenog dotadašnjim tabu temama i poželjnim slikama sveta, i na krilima višedimenzionalnosti svesti, pogleda na život sprženog halucinogenom kiselinom izranja Astronomy domine, pesma koja otvara ovaj neponovljivi i briljantni album. Krećemo beretovskim intergalaktičkim plovilom na psihodeličnu kosmičku odiseju – kako iznutra, njegovim svetom bajki, tako i spolja, na čudesni esid trip neistraženim predelima jedinstvene duše i univerzuma. Pesma donosi zloslutni nemir, zebnju, svest iscepkanu rastrojstvom čula… Praćeni pozadinskom bukom i glasovima (Peter Jenner, producent i muzički menadžer Floyda koristeći megafon čita, u pozadini zvučnog beretovskog napada Fender esquire gitarom propuštenog kroz eho efekat Binson Echorec mašine, imena planeta, zvezda i galaksija, upotpunjujući strastveni avangardni psihodelični eksperiment, napad na čula i svest slušaoca), odlazimo put sfera nesvesnog i nespoznatljivog. Lucifer Sam zlokobno podrhtava, beretovski neurotična gitara ponire i izranja trepereći visokofrekventno, pulsirajuće i uznemirujuće, dok glas nošen ehom surfa na talasima potmule Mason – Waters ritam sekcije i uzleće nošen nezemaljskim zvukom klavijatura, uranjajući u gotovo liričnu Mathilda mother, Beretovo nostalgično prisećanje na dane detinjstva, provedeno uz majku i svet knjiga, svet mašte koji će ovim albumom uobličiti u jedinstveno umetničko introspektivno delo.

Lucifer Sem, Sajamska mačka
Uvek sedi s tvoje strane
Uvek s tvoje strane
Ta mačka je nešto što ne mogu objasniti

Dženifer Nežna ti si veštica
Ti si leva strana
On je desna strana, o ne
Ta mačka je nešto što ne mogu objasniti

Lucifer ide do mora
Budi moderna maca, budi brodska maca
Negde, bilo gde
Ta mačka je nešto što ne mogu objasniti

Noć se šunja prosejavajuci pesak
Postavlja se unaokolo na zemlji
Biće pronađen kada si ti u blizini
Ta mačka je nešto što ne mogu objasniti…

Sve je u neprestanom pokretu, fluktuirajućem haosu neizvesnosti sledećeg trenutka , lomeći se na hridima beskraja kosmosa, beskraja naglašenog moćnim klavijaturama Ričarda Rajta i Beretovim vokalom. Mrak i jeza uvode nas u Flaming koja se potom naglo prelama i ponire u beretovski mistični svet bajki i čudesne mašte(sva u lirskim, simbolističkim remboovskim slikama, razigrana, prepuna životne energije i dečije radosti), prepun neuobičajene radosti, neobičnih zvukova, slika, pojava, mašinerija i strepnje. Ništa manje stravična i uznemirujuća nije ni Pow R. Toc H., koja vibrira nošena klavirskom ritmičkom podrškom i uranja u horor pasaž, iz kojeg stravično ječe Beretova gitara i Rajtove klavijature, uvek na ivici nervnog sloma i totalnog duhovnog smirenja. Kraj se iznova pretvara u horor momenat.

Sam u oblacima sve je plavo
Ležim na paperju.
Jupi! Ne možeš me videti
Ali ja tebe mogu.

Besposličarim u maglovitoj rosi
Sedim na jednorogu.
Nije fer, ne možeš me čuti
Ali ja tebe mogu.

Gledam ljutiće kako skupljaju svetlo
Spavam na maslačku.
Previše, neću te dotaći
Ali možda ću onda.

Vrištim kroz starlitno nebo
Putujem telefonom.
Hej ho, krećemo
Ikada tako visoko.

Sam u oblacima sve je plavo
Ležim na paperju.
Jupi! Ne možeš me videti
Ali ja tebe mogu…

Take up thy stethoscope and walk, Votersov autorski prvenac, tutnji i krši sve pred sobom, kakofonično, razarajuće, dovodeći atmosferu albuma do usijanja gitarskim vibracijama, kricima, zapaljivošću… uvodeći album u B stranu i ’’hit – singl“, ultimativnu, nadrealističnu Interstellar overdrive, psihodeličnu himnu, razarajući kvazistelarni izvor čiste energije, prasak supernove koji rađa novo viđenje rokenrol muzike. Bio je to brutalni zvučni napad iz svih pravaca i raspoloživih instrumenata, psihodelična improvizacija i eksperimentalno poniranje u nepoznate svetove i dimenzije, desetominutna kreativna ekspedicija Sida Bereta u samo njemu znane i dostupne sfere i tiho stvaranje embriona iz kojeg će watersovski izrasti budući rad Pink Floyd nadrealista, rad pod duhovnom palicom ništa manje neobičnog basiste i kreativca Watersa.

Intergalaktička plovidba u stilu kjubrikovske svemirske Odiseje, rastrojstvo čula, sasvim nove dimenzije, kosmički prodor i pogled iznutra, sasvim drugačijim očima … Beretova autentično napeta, pulsirajuća gitarska tehnika i avangardni Rajt koji vešto gradi atmosferu, gustu arhitektonsku strukturu za beretovsko uzletanje, razvlačenje, kidanje i poniranje u dubine onostranog čine ovaj album totalnim unikatom.

Želim da ti ispričam priču
O malom čoveku
Ako mogu
O patuljku zvanom Grimbl Grombl.
I malim patuljcima koji su ostali u svojim kućama.
Jeli, spavali, pili svoje vino.
Nosio je grimiznu bluzu,
Plavo-zelenu kapuljaču,
Izgledalo je prilično dobro.
Imao je veliku avanturu
Usred trave
Sveži vazduh naposletku.
Čašćavao je sebe vinom, večerao, ubijao svoje vreme.

I onda jednog dana – Ura!
Još jedan način za patuljke da izgovore
Ura.
Pogledaj u nebo, pogledaj u reku
Nije li dobro?
Pogledaj u nebo, pogledaj u reku
Nije li dobro?
Kružio je, pronalazio mesta za odlazak.
I onda jednog dana – Ura!

Još jedan način za patuljke da izgovore
Ura.
Ura.

Nakon uzbudljivog ’’međuzvezdanog putovanja“ Pink Floyd krstaricom, izranjamo na kraju iz kosmičkog ambisa – bio je to čisti SF rock and roll  gde su planeta Zemlja i Chuck Berryjev Johnny nestali u dubinama prostorvremenskog beskraja i tame. The Gnome unosi preko potrebno smirenje i odvodi slušaoca u čudesni svet patuljaka – bajkovit i nestvaran, tolkinovski čudestan i obojen nekom neobičnom radošću. Chapter 24 (lirski inspirisana tajnovitom kineskom knjigom promena I ching, poput pesme Bitlsa ’’ While my guitar gently weeps“)nastavlja u sličnom, gotovo lirskom raspoloženju, naglašena Watersovim bas dodirom i poniranjem, na koji se nadovezuje Barrettov specifični vokal. Tu je i neizbežni Wright koji tka strukturu pesme i okvir slike unutar koje se sve dešava. Lirsko smirenje nakon haosa putovanja i potrage za onostranim. Scarecrow je nova impresivna beretovska vizija (egzistencijalistički upitna, setna, veoma senzibilna), raspevana, ogoljena, barokni, psihodelični pop smiren i distanciran (ukrašen zvukom dvanaestožičane akustične Barrettove gitare i zvukom čela(cello) Richarda Wrighta), drugačiji, nesaznatljiv, neobjašnjiv. Na samom kraju čudesne odiseje sledi opraštajna vožnja imaginarnim biciklom – Bike, ljubav na psihodelični način, kraj spiritualnog puta svetom mašte, bajki i nadrealnog. I kada se očekuje konačno smirenje i opuštanje kraj devojke koja se uklapa u čudesni beretovski svet, vraćamo se na sam početak priče i puta, imaginarni svet prodornih i zastrašujućih zvukova i mašinerija (obogaćen zvucima konkretne muzike), satova i koječega sve ne, mesto u glavi kreativnog genija Syda Barretta – zatvorivši pun krug na mestu gde je sve zapravo i počelo… Obiđen je pun kosmički krug mašte, put u nepoznato i neizvesno – na oštroj ivici između genijalnosti i ludila.

(Prva strofa)

Svo kretanje se ostvaruje u šest faza
I sedma te vraća nazad
Sedam je broj mlade svetlosti
I formira se kada se tama poveća za jedan

(Refren)

Promena se uzvraća uspehom
Odlazim i dolazim bez greške
Dela donose sreću
Zalazak sunca

(Druga strofa)

Vreme je isto kao i mesec zimske kratkodnevnice
Kada promena treba da se desi
Oluja na drugoj strani raja
Stvari ne mogu da se unište jednom i zauvek

(Refren)

Promena se uzvraća uspehom
Odlazim i dolazim bez greške
Dela donose sreću
Zalazak sunca

(Prva strofa)

Svo kretanje se ostvaruje u šest faza
I sedma te vraća nazad
Sedam je broj mlade svetlosti
I formira se kada se tama poveća za jedan

(Refren)

Promena se uzvraća uspehom
Odlazim i dolazim bez greške
Dela donose sreću
Zalazak sunca

Stvarnost, ma kakva ona bila i ma šta pod njom podrazumevali, suprotstavljena je na ovoj briljantnoj ploči svetu beretovske mašte i ideala, materijalno je stavljeno nasuprot spiritualnom. Album je svojom inovativnošću i introvertnom magijom pokrenuo čitav talas britanske psihodelije, ostajući zauvek bar za korak ispred svih. Sjaj ludog dijamanta još uvek obasjava neistražene kreativne predele, nudeći nekim novim frikovima večnu inspiraciju i iskru koja bi iznova zapalila neko novo kreativno ludilo… Na nekom drugom međuzvezdanom putovanju.

Iako se delom uklapao u muzička i društvena stremljenja druge polovine otkačenih šezdesetih, album je svojom inovativnošću i idejama, introvertnom magijom i originalnim muzičkim rešenjima bio prilično ispred svog vremena, pokrenuvši godinama kasnije niz neinspirativnih klovnova, ali i čitav jedan britanski psihodelični talas unutar društva i umetnosti. Bio je to visoko estetizovan sjaj ludog dijamanta, trenutak večnosti uhvaćen u punom stvaralačkom naponu. Monumentalan, neizreciv, više nego autentičan, album se pojavio gotovo niotkud brzinom svetlosti i poput monolita iz Odiseje obasjao šaroliki svet andergraunda šarenilom psihodeličnih, intenzivnih boja.

Imam bicikl.
Možeš da ga voziš ako želiš.
Ima korpu, zvonce koje zvoni,
i stvari da izgleda dobro.
Dao bih ti ga kad bih mogao, ali sam ga pozajmio.

Ti si tip devojke koja se uklapa u moj svet.
Daću ti bilo šta, sve, ako želiš stvari.

Imam ogrtač, malo je smešan.
Pocepan je spreda, crven je i crn,
Imam ga mesecima.
Ako misliš da bi mogao da izgleda dobro onda pretpostavljam da bi trebalo.

Ti si tip devojke koja se uklapa u moj svet.
Daću ti bilo šta, sve, ako želiš stvari.

Poznajem miša i nema kuću.
Ne znam zašto, zovem ga Džerald.
Postaje prilično star ali je dobar miš.

Ti si tip devojke koja se uklapa u moj svet.
Daću ti bilo šta, sve, ako želiš stvari.

Imam klan medenjaka.
Ovde medenjak, tamo medenjak, puno medenjaka.
Uzmi par ako hoćeš, na tanjiru su.

Ti si tip devojke koja se uklapa u moj svet.
Daću ti bilo šta, sve, ako želiš stvari.

Znam sobu muzičkih melodija.
Neke rimuju, neke klikću, većina njih su satni mehanizam.

Hajde da uđemo u drugu sobu i učinimo ih da rade.

I dok se publika opravljala od prvobitnog šoka i pokušavala da pronikne u tajne beretovskog sveta misticizma i bajkovitosti, originilna postava Pink Floyda predvođena Barrettom izdaje svoj poslednji singl. Bio je to Apples and oranges – Paint box, krajnja Sydova kreativna bravura i labudova pesma pred odlazak u neku samo njemu znanu ravan postojanja. Svet je ostao zatečen, zauvek obasjan sjajem i kreativnom energijom neobičnog dijamanta koji je nestao zauvek preselivši se svojim stihovima i muzikom u legendu.

 Dragan Uzelac

  Dragan Uzelac, Fenomeni, Muzika, Pink Floyd, The Piper at the Gates of Dawn