Poricanje – Denial (2016)

Istoričarka Debora Lipštad bori se za istorijsku istinu pred londonskim sudom kada je poznati negator Holokausta tuži za klevetu zbog navoda u njenim knjigama, kojim ga optužuje da je lažov i revizionista. Teret dokazivanja je na tuženoj/okrivljenoj, za razliku od ostalih krivičnih dela, iz razloga što tužena mora dokazati tvrdnje koje diskredituju drugog, tj. mora dokazati da je tužilac lažov. U suprotnom, tužilac bi morao dokazivati da to nije. U ovom slučaju tužena mora dokazati da se Holokaust dogodio, kako bi potvrdila da je tužilac lažov. Njen pravni tim sačinjen od solisitora (koji sa svojim timom obavlja pripremu odbrane, ali nema pravo zastupanja pred sudskim instancama) i  baristera (koji je zastupa pred samim sudom) postupa uvek kao da napada. Bez obzira na istorijsku istinu i nepobitne dokaze, tužilac zaista veruje u suprotno. Da li ga to čini lažovom, tj. da li je zaista oklevetan?

Krivično delo klevete izmenama KZ-a iz 2012. godine više ne postoji. Gonilo se po privatnoj tužbi, za delo je bila predviđena novčana kazna. Osnovni oblik klevete činio je onaj ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu. Teži oblici postojali su ako je delo učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu ili ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog. Potrebno je da se radi o iznošenju ili pronošenju lažnih tvrđenja, što je stvar analize. Laž se definiše kao izneta (saopštena) neistina, i podrazumeva neke subjektivne i objektivne elemente. Objektivan element je činjenica da li je nešto istinito ili ne (tačno ili netačno), da li odgovara stvarnosti i činjenicama, a subjektivni element je svest učinioca o tome (da li zna) da li je nešto istina ili ne.

S obzirom na dekriminalizaciju klevete, oštećenom/oklevetanom ostaje građanskopravna zaštita u parnici, odnosno novčana naknada nematerijalne štete propisana Zakonom o obligacionim odnosima, koji propisuje da će sud dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti koje je štetnik naneo oštećenom. Takođe, članom 112 Zakona o javnom informisanju i medijima, propisano je da lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim zakonom zabranjeno, a koje zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju. Novinar i odgovorni urednik odgovoraju ako je šteta objavljivanjem informacije nastala njihovom krivicom, dok izdavač odgovora bez obzira na krivicu.

Izmenama Krivičnog zakonika RS od 2016. godine uvedeno je novo krivično delo (čl. 387, st. 5), kao jedan od oblika krivičnog dela rasne i druge diskriminacije. Ovo delo bi činio onaj ko javno odobrava i negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodnog krivičnog suda.

Krivično delo koje se čini rečima, našlo je mesto i u našem zakoniku, ali najpoznatije je u Nemačkoj, poznato pod žargonskim nazivom „Aušvic laž“. Čini ga onaj ko negira holokaust, tj. genocid nad Jevrejima. U Velikoj Britaniji, zemlji koja je bila na strani pobednika u Drugom svetskom ratu, takvo krivično delo ne postoji. Otud je i moguće postojanje Dejvida Irvinga, antagoniste iz naslovnog filma, koji ne samo da nije mogao biti krivično gonjen za svoje reči u Velikoj Britaniji, nego je on gonio protagonistkinju filma, Deboru Lipštad, za klevetu. Ipak, presudom kojom se ona oslobođa krivice, uveden je pozitivan presedan u britansku sudsku praksu.

Za P.U.L.S.E: Hajrudin Aginčić

  Film, Hajrudin Aginčić, holokaust, Poricanje