Saša Danilović – kao kesica čaja. Pre desetak godina, pojavio se ovaj tekst koji je opisao igru, za mene, jednog od trojice najboljih srpskih košarkaša, zajedno sa Kićanovićem i Bodirogom.
„Saša je kao kesica čaja“, neobičan je naslov teksta novinara uglednog sportskog nedeljnika „Guerin“ Stefana Bonage, koga je poput pravoga omaža posvetio virtuoznosti Srbina Predraga Danilovića među koševima.
Da bi ukazao na Danilovićevo velemajstorstvo, Bonaga ističe da je neophodno pribeći metodi poređenja.
„Za mene postoje samo tri igrača u istoriji basketa koji predstavljaju esenciju košarkaške igre. Isključujem Majkla Džordana, kao fenomena. Tri vanserijska košarkaša, po mojoj oceni, su Lari Bird, Saša Danilović i Tim Dankan. Da bi bilo jasnije, kad ističem esenciju, bit košarke, mislim na stvaralačku moć igrača, čistu i potpunu. Basket je prvenstveno kolektivna igra u kojoj se neprekidno trči i skače. A kada se trči i skače kontinuirano, teško je misliti. Međutim, Bird, Danilović i Dankan razmišljaju bez predaha dok igraju. I zato ih voli pobeda. Za svu trojicu pobeda je sudbina“ navodi novinar „Guerina“.
Bonaga navodi da, kada se posmatra Saša Danilović, jasno je da on nije fizički fenomen kao Bird, ali da je brži i više skače.
„Saša se neprestano kreće po terenu, i sa loptom i bez nje, i bolji je od svih ostalih igrača. A neprestano se kretati, bez lopte na terenu, znači potpuno se dati i odbrani, a ne samo napaadu“, opisuje Daanilovićevu igru Stefano Bonaga, nastavljajući sa neobičnom metaforom:
„On je kao kesica čaja. Stavi se u vodu i sve postane čaj. Stavite Sašu u ekipu, svi su bolji. Isto važi i za dva ostala američka košarkaša, ali jednostavno u Evropi nikada nikog sličnog nisam sreo. Tu karakteristiku nije imao ni Dražen Petrović, nema je ni Sabonis, ni Kukoč. Možda je imao samo Ćosić“, ocenjuje novinar sportskog nedeljnika „Guerin“.
„Danilović, kao i Bird i Dankan, uvek daje loptu i poverenje svojim kolegama. Zato odbranu ne doživljava kao žrtvovanje, poput mnogih drugih igrača, već kao satisfakciju i kao divan deo košarkaške igre. U psihološkom profilu, basket bi trebalo da ima i sledeću karakteristiku: da se više uživa u jednoj spašenoj i ponovo dobijenoj lopti nego u pogotku koji vredi tri boda“, sugeriše novinar Bonaga.
„Pre nego što postane vođa ekipe, igrač razmišlja o tome. A vođa ima korene koji su u širokogrudosti, plemenitosti i darežljivosti, a ne prepotenciji. Upravo kako to vođstvo nosi i prezentira Danilović, što je, kao ni jedan evropski košarkaš pokazao i u američkoj NBA ligi“, podseća Bonaga.
„Ne znam da li će Danilović ove sezone igrati onako kako on zna. Imao je nekoliko nezgoda i možda je teži nego što je potrebno, ali možete biti sigurni da u Evropi Sašin igrački minimum vredi bar kao maksimum svakog drugog šampiona“, zaključio je novinar italijanskog sportskog nedeljnika „Guerin“ Stefano Bonaaga.
Elem, te godine osetivši da sve nevoljnije vezuje pertle patika pripremajući se za treninge i utakmice Danilović je, slično kao nekada Kićanović, napustio košarku u svojoj tridesetoj godini. Sve ovo o čemu se piše u ovom tekstu preneo je kao predsednik i na današnji košarkaški klub koji vodi.
Predrag Saša Danilović (rođen 26. februara 1970. u Sarajevu) je bivši košarkaš Bosne, Partizana, Majamija, Dalasa i reprezentacije Jugosalavije.
Danilović je košarkom počeo da se bavi u KK Bosna. Potom je prešao u KK Partizan, koji je u to vreme trenirao Dušan Vujošević. Međutim, pošto nije dobio ispisnicu od svog bivšeg kluba, godinu dana nije mogao da igra za Partizan. U leto 1987. je upisao srednju školu u američkom gradiću Kokvil u državi Tenesi. Ovde je proveo sedam meseci, a onda se vratio u Jugoslaviju. Za Partizan je debitovao 1989. i sa njim osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom i Kup Radivoja Koraća pobedom u finalu protiv italijanskog Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle samo jedne sezone u prvom timu, ondašnji selektor Dušan Ivković ga je pozvao reprezentaciju za Evropsko prvenstvo 1989. u Zagrebu, na kom je Jugoslavija lako došla do zlatne medalje. Zbog povrede je propustio Svetsko prvenstvo 1990. u Argentini, ali je na Evropskom prvenstvu 1991. u Rimu osvojio svoje drugo zlato. Sledeće sezone, tim Partizana je osvojio Kup evropskih šampiona pobedom na Huventudom. Danilović je proglašen za najboljeg igrača fajnal-fora. Iste godine je osvojena dupla kruna u domaćem prvenstvu, a Golden Stejt Voriorsi su ga izabrali kao 43. pika na draftu 1992. godine.
Danilović je u sezoni 1992/1993 prešao je intalijanski Knor. Za ove tri godine je osvojio tri prvenstva Italije. Sa reprezetnacijom je osvojio Evropsko prvenstvo 1995. u Atini pobedom nad Litvanijom 96:90. FIBA ga je 1995. proglasila za najboljeg košarkaša Evrope te godine.
Na kraju sezone 1994/1995 Danilović je prešao u Majami Hit. U prvoj sezoni je odigrao 19 utakmica, a u drugoj 43 za Majami i 13 za Dalas Meverikse. U dresu Majamija je postigao svoj lični rekord u NBA od 30 poena 9. decembra 1995, a na utakmici protiv Njujork Niksa u Medison Skver Gardenu 3. decembra 1996. je šutirao za tri poena sedam od sedam (rekord NBA je osam od osam). Između dve sezone u NBA je sa reprezentacijom osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, a 1997. je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni.
Naredne sezone se vratio u Kinder sa kojim je 1998. osvojio prvenstvo Italije i Evroligu. Sledeće sezone Danilović i Kinder su stigli do finala Evrolige, gde su izgubili od litvanskog Žalgirisa. Te sezone je osvojen Kup Italije, a sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999. u Francuskoj.
Danilović je 2000. godine je bio kapiten reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju sa kojom je stigao do 6. mesta. Na kraju ove sezone, Danilović je prestao aktivno da se bavi košarkom.
Oktobra 2000. je zajedno sa Draženom Dalipagićem i Žarkom Paspaljem imenovan za potpredsednika KK Partizan, dok je Vlade Divac imenovan za predsednika. Međutim, pošto je Divac još uvek aktivno igrao, Danilović ga je zamenjivao na mestu predsednika.
Od 2006. godine je i zvanično predsednik KK Partizan.
za P.U.L.S.E Boban Savković
Taj grb na kraju, to je prava kesica čaja. Oplemeni sve koji dođu u klub, pa oni onda idu dalje i oplemenjuju druge.
Iako je bio najbolji igrač F4 u Istanbulu, mi, Grobari, pamtimo tu 1992. po Đorđeviću. Red bi bio da onda Danilović uzme titulu i kao funkcioner.
„Saša je kao kesica čaja“, neobičan je naslov teksta novinara uglednog sportskog nedeljnika „Guerin“ Stefana Bonage, koga je poput pravoga omaža posvetio virtuoznosti Srbina Predraga Danilovića među koševima’…
ne znam koliko bi sasi/ pod uslovom da zna za tu frazu/ odgovaralo da ga neko uporedi sa snagom koju samo zena ima. salim se, moze da se i na muskarce primeni/uslovno/ ali neakako uvek je koristim kada zelim da naglasim /samo zenama svojstvenu/ snagu.
to je jednom tako lepo i elegantno Eleanor Roosevelt izjavila, a Hillary Clinton koristila u svojoj kampanji :
‘Zena je kao kesica sa cajem. Nikad ne znate koliko je jaka dok je ne stavite u vrelu vodu’.
[…] Predrag Danilovic managed to get where he is thanks to a lot of hard work, dedication, and a focus born out of true love of his profession. When he felt like he has done all that he could as a player, he had the courage and the drive to move on to the next, more complex and challenging stage in his career, where he could keep contributing to basketball in a completely new way. After a period of successfully running his home team, he recognized the point at which his ability to help diminished, and again moved on to greater things, i.e. position of the president of Basketball Federation of Serbia. […]