Inicijaciju u svet umetnosti kojom će se baviti i koja će postati njegov život Damir Pavić – Septic (28.2.1969 – 25.1.2024) doživeo je u ranoj mladosti. Pored pank muzike koja je bila njegov osnovni pokretač, njegov prvi susret sa naučnom fantastikom desio se kada je došao u posed jednog od brojeva SIRUISA, knjige iz edicije kratkih naučno-fantastičnih priča u izdanju Vjesnika koji je objavljivan na prostoru bivše SFRJ u periodu od 1976. do 1989. godine. Bila je to inicijalna kapisla, koja je u tadašnjem dečkiću probudila veliku strast prema naučnoj fantastici i plamen koji je trajao tokom njegovog čitavog života.

To je izgleda bio sudbonosni događaj, ono što ga je definisalo i ucrtalo put, zato je sebe jedno vreme i potpisivao kao Sirius, da bi vremenom, kada je već definisao svoj stil crtanja postao Septic.

Još u svojoj ranoj mladosti Damir je shvatio i prihvatio pank estetiku kao jedini način po kojem može da bitiše i stvara. Da bez trunke suzdržavanja, licemreja i foliranja bude ono što jeste. Panker i umetnik. Tako se i ponašao. Tako je živeo. Tako je i stvarao. To je činio još mnogo godina, sve do samog kraja. I to je ono što je vredno pomena i ono što ga izdvaja od drugih. Što ga čini drugačijim i jedinstvenim. Tih osamdesetih godina dvadesetog veka, dok je bio tinejdžer, bilo je za očekivati videti klinca sa ogromnom raznobojnom krestom na glavi, u nitnama i zihernadlama kako šeta gradom i svojom pojavom kod normalnog sveta izaziva zgražavanje i satanizaciju. Bilo je takvo vreme. Pank je u manjoj ili većoj meri postao popularan, ali i dalje nikog nije ostavljao ravnodušnim. Pogotovo ne izgled tvrdokornih pankera kakav je i Septik bio i ostao. Međutim, bilo je dosta takvih klinaca koji su svojom nakaradnom pojavom pokušavali da skrenu pažnju na sebe. Ali ništa više od skretanja pažnje. Damir je bio izvan tog klišea. Kako nekad tako i čitavog svog života. Septik je živeo pank, stvarao svoju umetnost koja je predstavljala pank.

Mnogo je vremena proteklo, mnogo toga se dogodilo i promenilo a on je uvek bio isti. Kada ovo kažem ne želim to da navedem u nekom negativnom kontekstu nego  u smislu da je ostao dosledan sebi i svojim principima, da trendovi i moda koji su se nametali čitavom svetu na njega nisu imali nikakav uticaj, da je on bio ono što jeste i da je išao svojim putem bez obzira na sve. I to je ono što me je kod njega najviše oduševilo. Ta doslednost i posvećenost misiji koju je živeo. Misiji koju je ispoljavao i ispunjavao crtanjem. U vremenima kada je prestalo da se postavlja to pitanje da li je pank mrtav, da li uopšte i postoji, ili je u potpunosti integrisan u nešto sasvim drugačije, totalno nevažno i skrajnuto, ili je postao samo poza i fol, Septik je i dalje u sebi gajio sav taj bunt, revolt, nepomirenost sa stanjem stvari, neuklopljenost u svet vladajućih gluposti, trivijalnosti i licemerja, i dalje je za njega suština bila ono što definiše pank kulturu. Zato je to i ispoljavao kroz svoje stvaralaštvo, u velikoj meri začinjeno SF-om. Shodno tome, estetika Septikove umetnosti je opstala kroz sve te godine, nadograđivala i usavršavala a to je najvažnije kada je umetnost u pitanju. To je integritet i identitet jednog umetnika.

Kada sam odlučio da napišem tekst o Septiku, još uvek je bio živ. Kontaktirao sam ga i on mi je prosledio četrdesetak svojih radova. Takođe, malo sam i surfovao netom i istraživao, pogledao nekoliko intervjua sa njim, poslušao njegov bend Harmonija haosa i na osnovu toga sačinio ovaj tekst. Možda bi tekst bio još detaljniji i temeljitiji da je bilo prilike da Septic Art vidim i doživim uživo, da se razmene reči kroz razgovor, licem u lice, da se muzika odvrne glasno, ali postupamo shodno mogućnostima. Tekst je objavljen na mom portalu eXperiment u kome je sve moguće. Ovaj tekst je preuređen nakon Septikove smrti.

Znači Septik je kao ilustrator i grafičar bio aktivan još od osamdesetih godina prošlog veka pa sve do svoje smrti. U jednom od intervjua saopštio je da je nacrtao oko 7000 radova, ali da nisu svi publikovani.

Iz priloženog materijala konstantovao sam da njegovo obimno stvaralaštvo sadrži viša opusa. Jedan od njih je Report of neo-industry. U pitanju je jedan sajberpank estetski izraz kojim je predstavljena simbioza čoveka i mašine i u tom smislu prikazana moguća evolucija homo sapijensa u bio-mašinu. Bića satkana od kostiju, mesa i metala predstavljaju određene mutante ili pak novi soj, možda čak i vanzemaljce za čije postojanje još uvek nismo sigurni. U tom smislu ova dela mogu uputiti i na H.R. Gajgerovor kultnog Aliena (kod nas nesrećno prevedeog Osmi putnik). To je ta estetika. Takođe, nacrtani biomehanizmi na Septikovim crtežima nas nedvosmisleno upućuju na još jedno veliko filmsko ostvarenje, na Matriks, na film koji se bavi sve dominantnijom civilizacijom mašina koja sve izvesnije postaje sve superiornija u odnosu na ljudska bića. Bitno je napomenuti da u velikoj meri crteži iz ovog opusa sadrže ženolike oblike koji u vizuelnom smislu i jesu referenca na Gajgerovo stvaralaštvo. Takođe, ta ženolika bića (da ne kažem žene kiborzi) su u nekoliko slučaja sa svrhom prikazana kao gravidna, kao bića koja u sebi nose i stvaraju novi život, pa se u tom smislu crteži mogu i tumačiti. Okruženje u kojem soj tih novih žena sutrašnjice produžava sopstvenu (novu) vrstu „rađanjem novog života“ ukalupljen je u ambijent mračnog i turobnog industrijskog postrojenja na osnovu čega je čitav opus i poneo naziv. Znači, nova vrsta bića koja čine simbiozu prirode i mašine, koja će vladati i koja predstavlja budućnost, ne rađa se prirodnim putem, već se proizvodi, što opet upućuje na još jedno veliko distopijskpo delo na Vrli novi svet Oldosa Hakslija koje je nastalo pre skoro jednog veka. Crteži iz ovog opusa u velikoj meri sačinjeni su u formi kratkog stripa. Na nekim od njih pored crteža ima pridodatih tekstova kojima se dodatno pojašnjavaju kompleksni i konfuzni crteži koji se u najvećoj meri u domenu naučne fantastike i sajberpanka.

U opusu Subspicies Septik prikazuje bića, neke nove vrste i podvrste koja po svojoj estetici i izgledu upućuju na bića koja kao da nisu sa ovog sveta. Gde ih je Septik video i pronašao inspiraciju za njihov izgled ostaje da nagađamo, ali svakako da deluju prilično jezivo iako sa sigurnošću ne može da se utvrdi šta su ta bića zapravo. U pitanju su groteskna obličja i kreature koje su sastavljena od ljudskog, životinjskog, biljnog, mehaničkog, vanzemaljskog.

Međutim, ova Septikova bića-hibride ne možemo smatrati klasičnim himerama koja su zastupljena u gotovo svim svetskim mitologijama i kod kojih se jasno mogu razlučiti bića od kojih su sačinjene. Septikova stvorenja nisu jednostavni spoj više različitih entitea i jedinki već kao da je sve zahvaćeno nekom mutacijom i devijacijom pa je granica jasnoće razlučitavnja i identifikovanja poremećena, zamućena i samim tim gotovo nemoguća. Bića se preklapaju, utapaju jedno u drugo kao da se samoprožiru poput Uruborusa ili kao da su spojena koitusom. Možda su ove Septikove podvrste zapravo produkt vremena u kojem živimo, na planati Zemlji uništenoj i zagađenoj koja sve više mutira, metamorfozira i metastazira od sve veće izloženosti radioaktivnosti. Možda ovaj opus predstavlja evoluciju živih bića na ovoj našoj napaćenoj planeti gde će jasno definisanje i razlučivanje vrsta u potpunosti biti onemogućeno njihovim sjedinjavanje u simbiozu prikazanoj na Septikovim crtežima.

Opus Ex inferis sačinjen je od jezivih horor elementa koji po svom naslovu upućuje na pakao, odnosno opus se može shvatiti kao vizuelni prikaz paklenih muka. Međutim, ti prikazi nisu vizualizacija pakla kojima smo mi kao civilizacija godinama i vekovima unazad indoktrinirani. Nigde nema prikazanih rogatih đavola sa trozupcima koji muče, kuvaju i peku nesrećnike i proklete.

Na Septikovim slikama se mogu videti deformisana, nadula i raspadajuća tela zakucana na krst, što može biti i vizuelni prikaz neke teške bolesti koje napada telo i duh i samim tim izaziva paklenu bol, agoniju i patnju. Krst može simbolički označavti teret koji svako od nas kao krst vuče na svojim plećima. Na drugoj slici deformisano debelo telo koje više i nema ljudsko obličje sve više se gubi u toj amorfnosti, dok sedi na stolici u jednom kućnom ambijentu. U tom smislu taj crtež može predstavljati smrtni greh lenjost ili pak dosadu svakodnevice.

Ženoliko biće razapeto na krst koje izranja iz ustiju ogromne glave koja me u velikoj meri podseća na portret samog Septika još jedna je slika iz tog opusa. To razapeto biće umesto ustiju ima ženski polni organ što svakako nosi određenu simboliku i poruku. Taj crtež bih možda mogao da nazovem blasfemija ili pak okarakterišem kao reči koje razapinju na krst, najjače povređuju, lome kosti i ubijaju poput mača. Zar nas zbog izrečenih i nepromišljenih reči mnogo puta nisu zadesile teške muke i nevolje? Zar nas tuđe reči nisu mnogo puta povredile i načinile da se osećao tužno i nesrećno? Na kraju krajeva, zar na početku nije bila reč?

Crtež koji je na mene ostavio najjajči utisak takođe ima tu estetiku stripa, i to japanskih mangi. Ili je makar mene asocirao, jer su mi u poslednje vreme mange dostupnije u odnosu na druge stripove baš zato što ih moji klinci obožavaju. Na jednom papiru nacrtano je 8 crteža sa preovladavajućom crvenom bojom, na kojem je centralni crtež žene koja umesto ruku ima sečiva mača a umesto očiju, ustiju i nosa preko celog lica ima veliku pičku (morao sam da budem vulgaran, bilo je jače od mene). U samom uglu te slike stoji i naziv slike Beauty 777. Na grudima žene stoji urezan broj 777. Simbolika naslikanog je višeznačna. Svi mi znamo da broj 666 upućuje na đavola, ali u mnogo manjoj meri se zna da broj 777 predstavlja anđeoski broj, odnosno, da je u pitanju broj koji upućuje na božansko i duhovo unutar bića. Broj 777 označava i duhovni razvoj i duhovno prosvetljenje. U tom smilsu slika žene koja umesto ruku ima ubojite oštrice a umesto glavnih odlika lica ogroman ženski polni organ su u totalnoj protivrečnosti za brojem koji simboliše duhovni razvoj i evoluciju. Septik je ovde suprostavio telesno i duhovno, fizičko i spiritualno i opet spojio nespojivo. Ili kao što je danas popularno mnogi pevaju stihove: „Mens infirma in corpore sano / Animus tristis in corpore sano“ a da ne znaju pravo značenje tih reči.

Kao i u svojim drugim opusima opet je centrala figura ženska ali je u ovom slučaju možda reč o kritici moderne žene koja je spremna da se podvrgne i najtežim oblicima esteske promene samo da bi bila što privlačnija, poželjnija i lepša. Zato je umesto očiju koje su ogledalo duše, stvorena vagina koja je simbol za požudu i seks. U izvesnom smislu to može biti poruka da se žena i dan danas posmatra kroz tu prizmu, kao običan seksualni objekat tako da uopšte nije bitno da li će vulvu imati na sred čela ili između nogu. Bitno je da se zadovolje niske pobude i strasti. Sa druge strane, možda ova slika nosi poruku da je žena zarad lepote spremna da plati i najveću i najskuplju cenu, svojom dušom.  Možda je zbog toga, kao čin kajanja, sečivima koje ima umesto ruku, na svojim grudima urezala broj 777, da naglasi da u njoj još uvek ima duha, da nije samo ostala isprazna ljuštura, školjka bez bisera. Na posletku, to rezanje vlastitog tela kao izraz nekog samopovređivanja ali i kao vid svojevrsnog body arta svakako da upućuje na pank.

Da ne bih dužio priču, smatram da sam dovoljno napisao o umetnosti ovog velikog i atipičnog umetnika koji je blizu 4 decenija strpljivo, istrajno, uporno i beskompromisno stvarao, da njegova dela imaju mnogo toga da kažu, prenesu i nauče, ali da sve počiva na nama kao pojedincima u smislu da li smo spremni da prihvatimo to što vidimo i da li smo u mogućnosti da razumemo nacrtano.  Ja sam video ono što sam i napisao!

Neka mu je večna slava. I da, punk’s not dead! To Septik potvrđuje svojom umetnošću.

Za P.U.L.S.E: Miljan Ristić

Tekstovi o slikarstvu na portalu P.U.L.S.E

  Damir Pavić – Septic, Miljan Ristić, Slikarstvo