Sofija i Lav Nikolajevič Tolstoj

Sofija i Lav Nikolajevič Tolstoj. I danas ne prestaju rasprave o ovom slavnom bračnom paru. Priča o Tolstojevom porodičnom životu je sukob između stvarnosti i uzvišenosti, između svakodnevnice i sna, do neizbežnih duhovnih ponora. Ali ko je u pravu u ovom sukobu je pitanje bez odgovora. Svaki od supružnika imao je svoju istinu …

Lav Tolstoj rođen je 28. avgusta 1828. godine u Jasnoj Poljani nedaleko od Tule. Grof po rođenju potekao je iz nekoliko drevnih rodova. Otac Lava Nikolajeviča oženio se groficom Marijom Volkonskajom, naslednicom ogromnog bogatstva koje joj je pripalo još dok je bila devojčica. Brak nije nastao iz ljubavi, ali odnosi u porodici su bili nežni i dirljivi.

Marija je umrla je od groznice kada je mali Lav imao godinu i po dana. Njenu siročad su odgajale tetke koje su dečaku pričale kakav je anđeo bila njegova pokojna majka – i pametna, i obrazovana, i nežna sa poslugom i brižna prema deci – i koliko je otac bio sretan sa njom. Kako je to bila dobra priča, u mašti budućeg pisca nastala je idealna slika one s kojom bi želeo da poveže svoj život.

Potraga za idealom pretvorila se u težak teret za mladića, koji se vremenom pretvorio u pogubnu, gotovo maničnu opsednutost ženskim polom. Prvi korak ka otkrivanju nove strane života za Tolstoja bila je poseta bordelu, gde su ga odvela njegova braća. Ubrzo, u svoj dnevnik, piše:

“Počinio sam to delo, a zatim stao pored kreveta ove žene i plakao!”

Sa 14 godina, Leo je iskusio, kako je verovao, nešto slično ljubavi, zavodeći mladu sluškinju. Ovu sliku, već mladi pisac, Tolstoj reprodukuje u “Vaskresenju”, detaljno razotkrivajući scenu zavođenja Katjuše.

Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike ali je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegovom preobražaju u ozbiljnog autora doprinela su i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. kada je sreo Viktora Igoa i druge umetnike.

Ceo život mladog Tolstoja prošao je u razvoju strogih pravila ponašanja, u spontanom izbegavanju istih i tvrdoglavoj borbi protiv ličnih nedostataka. Ali ne može savladati jedan porok – pohotu. Možda obožavaoci dela velikog pisca ne bi znali za njegove brojne opsednutosti ženama – Kološina, Molostvova, Obolenskaja, Arsenjeva, Tutčeva, Sverbejeva, Šerbatova, Čičerina, Olsufjeva, Rebinder i sestre Lvov, da on nije uporno unosio u dnevnik detalje svojih ljubavnih pobeda.

Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu prepun senzualnih iskustava. “Ovo više nije temperament, već navika razvrata”, napisao je po dolasku. „Požuda je užasna, dostiže fizičku bolest. Lutam vrtom u mutnoj, sladostrasnoj nadi da ću uhvatiti u grmlju neku ženu. Ništa me ne sprečava da uradim tako.”

SOFIJA ANDREEVNA BERS (Sonja, Sonječka) porekom Nemica, rođena je u porodici lekara, državnog savetnika. Dobila je dobro obrazovanje, bila je pametna, laka za komunikaciju, snažnog karaktera.

Porodica Bers je u avgustu 1862. godine pošla u posetu dedinom imanju u Ivicu i na tom putu zaustavila se Jasnoj Poljani. I tada je 34-godišnji grof Tolstoj, koji se Sonje sećao kad je bila dete, iznenada ugledao divnu devojku od 18 godina koja ga je uzbudila. Na travnjaku je priređen piknik na kome je Sofija pevala i plesala, obasipajući sve oko sebe iskricama mladosti i sreće. A onda je u sumrak bilo razgovora, kada je Sonja bila stidljiva pred Lavom Nikolajevičem, ali on je uspeo da razgovara sa njom, pa ju je s oduševljenjem slušao i na rastanku rekao: “Kako ste vi prekrasni!“

Ubrzo su Bersi napustili Ivici vratili se u Moskvu, ali sada Tolstoj nije mogao živeti ni dan bez devojke koja mu je osvojila srce. Brinula ga je i mučila razlika u godinama i mislio je da mu ta zaglušujuća sreća može biti nedostupna:

“Svaki dan mislim da više ne mogu da izdržim čas dok ne postanemo sretni zajedno, a svaki dan postajem sve luđi.”,

zapisao je u dnevnik. Pored toga, mučilo ga je pitanje: šta je to što oseća – želja ili ljubav? Ovaj težak period nastojanja da sam sebe shvati odraziće će se u romanu Rat i mir.

Nije mogao da se odupre osećanjima i otišao je u Moskvu, gde je zaprosio Sofiju. Devojka se rado složila. Sada je Tolstoj bio apsolutno srećan:

“Moja budućnost sa svojom suprugom nikada nije izgledala tako radosna, jasna i smirena.“

Ali postojala je još jedna stvar: pre nego što se venčao, želeo je da nemaju tajne jedno od drugog.

Sonja nije imala nikakve svoje tajne da saopšti svom mužu – bila je čista kao anđeo. Ali Lav Nikolajevič ih je imao dosta. A onda je napravio fatalnu grešku koja je trajno usmerila tok daljih porodičnih odnosa. Samo nedelju dana pre venčanja, ruski pisac Lav Tolstoj, u to vreme tridesetčetvorogodišnjak, pokazao je svoj lični dnevnik verenici Sofiji Bers, koja je tada imala samo sedamnaest godina. Tolstoj je dao svojoj mladenki da čita dnevnike u kojima je opisao sve svoje avanture, strasti i hobije. Za devojčicu su ova otkrića bila pravi šok.

“On uživa da me muči i gleda kako plačem… Šta mi to radi?”, zapisala je u svoj dnevnik.

Jedino je njena majka mogla da ubedi Sonju da ne odustaje od braka, pokušala je da joj objasni da svi stariji muškarci isto kao Lav imaju prošlost, ali oni to oprezno skrivaju od svojih mladenki… Tako je Sonja na kraju odlučila da voli Lava Nikolajeviča dovoljno da mu oprosti sve, uključujući i seljanku sa njegovog imanja Aksiniju, koja je u to vreme očekivala dete od grofa.

Sofija je bila iznenađena nemaštinom koju je zatekla na Tolstojevom imanju Jasna Poljana. Grof nije imao posteljinu, a posuđe je bilo staro i oštećeno. Osim uloge supruge i majke, Sofija je preuzela i obavezu upravljanja seoskim imanjem. Ipak, najviše ju je radovalo što je suprugu mogla pomagati u stvaralačkom radu.

Bračni život u Jasnoj Poljani počeo je daleko od snova u oblacima: Sofiji je bilo teško prevladati besramnost koju je iskusila od svog muža, sećajući se njegovih dnevnika. Uprkos svemu Lav je u svoj dnevnik zapisao:

“Neverovatna sreća … Ne može se sve ovo završiti samo u životu.”.

Sonja je rodila je Lavu Nikolajeviču 13 dece, od kojih je pet preminulo u detinjstvu. Pored toga, dugi niz godina ostala je lojalna pomoćnica Tolstoju u svim njegovim poslovima: prepisivač rukopisa, prevodilac, sekretar, izdavač njegovih dela… Ali je i sama pisala poeziju i prozu i bavila se muzikom, slikarstvom i fotograijom.

Sofija Andreevna je dugi niz godina bila lišena draži moskovskog života, na koje je bila navikla od detinjstva, ali je pokorno prihvatila teškoće seoskog okruženja. Sama je odgajala decu, bez dadilja i guvernanti. U slobodno vreme Sofija je ručno prepisivala rukopise svog slavnog muža. Grofica je, pokušavajući da zadovolji njegovu sliku idealne žene, o kojoj joj je Tolstoj govorio više puta, primala podnosioce molbi iz sela, rešavala sporove i na kraju otvorila i bolnicu u Jasnoj Poljani, gde je pregledala obolele i pomagala onoliko koliko je imala znanja i veština.

U stvari, sve što je činila za seljane radila je za Lava Nikolajeviča. Grof je sve ovo shvatio zdravo za gotovo i nikada se nije pitao šta se događa u duši njegove žene.

Nakon što je napisao roman “Ana Karenjina”, u devetnaestoj godini porodičnog života pisac je doživeo mentalnu krizu. Pokušao je da pronađe spokoj u crkvi, ali nije mogao. Tada se pisac odrekao tradicije svog kruga i postao pravi asket: počeo je da nosi seljačku odeću, da živi skromno i čak je obećao da će meštanima svog sela dati svu svoju imovinu. Tolstoj je bio pravi „građevinac kuća“, izmišljajući svoju povelju budućeg života, zahtevajući njeno neupitno ispunjenje. Haos bezbrojnih domaćih briga nije omogućio Sofiji Andreevni da prodre u nove ideje svog supruga, da ga sasluša, podeli njegova iskustva.

Ponekad je Lav Nikolajevič bio van granica razuma, tražio je da se mlađa deca ne podučavaju ničemu izvan onoga što nije neophodno u običnom narodnom životu, hteo je da se odrekne imovine, čime bi porodici oduzeo sredstva za život. Želeo je da se odrekne autorskih prava na svoja dela, jer je verovao da ih ne može posedovati i od njih profitirati.

Sofija Andrejevna stoički je branila interese porodice, što je dovelo do neizbežnog raspada porodice. Štaviše, njena mentalna teskoba ponovo je rođena s novom energijom. Ako se ranije nije ni usudila biti uvređena zbog ranijeg bludnog života Lava Nikolajeviča, sada kroz sećanje na svoj bol i nezadovoljstvo počela se suprostavljati mužu braneći interese dece.

Uostalom, kad god je ona bila trudna ili se oporavljala od poroda, nije mogla podeliti bračni krevet s njim, jer je Tolstoj voleo drugu, neku sluškinju ili kuvaricu. Ponovo je grešio i kajao se … Ali od domaćice je zahtevao poslušnost i poštovanje svoje nove povelje života.

Najteži period braka nastao je kada je Tolstoj pred kraju života počeo da razvija to svoje novo filozofsko učenje. Još uvek je supruzi pisao duga pisma puna ljubavi, iako je već odbacivao sistem vrednosti porodičnog života i vlasništva.

“Ne znam u čemu smo se razišli, ali nisam imala snage da sledim njegovo učenje”, pisala je Sofija.

Konačno, na kraju svog života, u nastupu depresije, Tolstoj je odlutao sa svog imanja. Sofija ga je pronašla na maloj železničkoj stanici Astapovo gde je ležao na samrti i ubrzo preminuo 7. novembra 1910. u kući šefa stanice.

Rešenost da završi objavljivanje sabranih Tolstojevih dela pomoglo je Sofiji da se izbori s bolom.

„Nadam se da će ljudi blago suditi o onoj koja je možda bila suviše slaba da bude supruga genija i istinski velikog čoveka”, pisala je ona.

Posle smrti velikog pisca, na udovicu je pao niz optužbi. Da, ona nije mogla postati istomišljenik i ideal za Tolstoja, mada je bila uzor verne supruge i uzorne majke, žrtvujući svoju sreću zarad porodice.

Prebirajući papire svog pokojnog muža, Sofija Andreevna pronašla je njegovo zapečaćeno pismo, datirano u leto 1897. godine, kada je Lav Nikolajevič prvi put odlučio da ode od kuće. Zvučalo je kao da joj se obraća sa drugog sveta, čula je njegov glas kao da traži oprost od supruge:

“Sećam se sa ljubavlju i zahvalnošću dugih godina našeg života, posebno prve polovine, kada ste sa svojom majčinskim samopožrtvovanjem, karakterističnom za vašu prirodu, energično i čvrsto nosili ono sve što ste smatrali vašom dužnošću. Dali ste meni i svetu ono što ste mogli da date, dali ste mnogo majčinske ljubavi i nesebičnosti i ne možete a da ne budete ponosni na to … hvala vam, sećam se sa ljubavlju svega onoga što ste mi dali.”

SOFIJA Andrejevna Tolstoj istrpela je svašta u svom dugom i često burnom braku sa Lavom Tolstojem. Posle rođenja prvog deteta, život u porodici Lava Tolstoja tekao je tako da je Sofija ujutro sedela u kabinetu Lava Nikolajeviča, ćutala dok je on pisao, a zatim su išli da šetaju ili su radili nešto na gazdinstvu. Kad nije mogla da šeta, nešto je crtala, čitala ili svirala na klaviru. Kada je Tolstoj počeo da prikuplja građu za svoj roman Rat i mir Sofija mu je pomagala: “Ma kako da sam bila umorna, ma kakvo da mi je bilo raspoloženje i zdravlje, ja sam svake večeri uzimala ono što je on ujutro napisao i sve prepisivala načisto. Sutradan, on sve iškraba, precrta, ubacuje i napiše još nekoliko listova i odmah posle ručka ja sve uzimam i prepisujem načisto. Nemoguće je izračunati koliko puta sam Rat i mir prepisala.” Po nekim istraživanjima učinila je to čak sedam puta.

Tolstoj je gajio želju za usamljenošću, voleo je da lovi i to ga je istinski činilo srećnim, a kada je Sofija pokušavala da mu se pridruži u tom hobiju nije joj dozvoljavao. Voleo je vreme koje je provodio sam, i često je gurao Sofiju od sebe bežeći u samoću. Bilo kako bilo, Sofija je verovala da Tolstoj nije voleo nijednu ženu osim nje. Ali, to nije bilo dovoljno za njenu sreću. “Lav Nikolajevič me nikada ni u čemu nije podsticao i pohvalio. Bio je ponosit i svestan svoje vrednosti.”, zapisala je. Lav je bio pomalo hladan i nije pokazivao preteranu ljubav, dok je Sofija bila nagla, ljubomorna i strasna. A kad je prošla strast, zamenile su je navika i ravnodušnost. Kako je u svemu bio umeren i uzdržan, na taj način i ljubav pokazivao, uzdržano i ne preterano, što ne umanjuje činjenicu da je Sofiju voleo.

RAT I MIR se smatra najznačajnijim Tolstojevim delom od strane poznavaoci ruske književnosti. U ovom romanu Tolstoj je razvio svoju ideju o tome da narodna misao i delatnost pokreću istoriju i da su ključni događaji delo masa i slučaja, a ne velikih vođa poput Kutuzova i Napoleona. Pored toga, Tolstoj je u ovom romanu vešto oslikao rusko aristokratsko društvo s početka 19. veka. Glavni ženski lik, NATAŠA ROSTOVA, prikazan je od ranih tinejdžerskih godina, kada je bez stega utrčavala među goste razbarušena i u ispomeranom korsetu, pa do sklapanja braka i stišavanja njenog stihijskog karaktera. U romanu je istaknuta nesavršenost Natašine lepote, nešto divlje, plahovito i naivno u njoj. Ona se nije mnogo obazirala na norme ponašanja. Šokirala je svoje udvarače time što je mogla slobodno da ih poljubi jer se njoj tako htelo, ali ipak joj je baš ta svojeglavost davala šarm koji osvaja kako druge junake tako i čitaoce. Posle preživljenog ljubavnog fijaska, plahovit karakter Nataše Rostove se smiruje. Njen mladalački egoizam i samosažaljevanje popuštaju pred shvatanjem da je potrebna drugima, pre svega majci koju jedino ona može da uteši, i tako Nataša počinje da se ponaša u skladu s idejom o životu za druge. Potpuno odustaje od brige o sebi i od svojih interesovanja i posvećuje se isključivo mužu i deci.

ANA KARENJINA, druga slavna Tolstojeva junakinja (najopevanija žena na svetu), nije uspela da nađe porodičnu sreću uprkos velikoj ljubavi prema sinu. Istina, deo čitalačke publike tvrdi da je ona samoživo i besramno napustila muža i da je potpuno zaboravila na svoje dete. To nikako nije tačno, jer se u romanu vidi kako se Ana vrlo smelo izložila sramoti i podsmehu i kako je krišom ušla u dom Karenjina samo da bi videla svog sina Serjožu. Pre nego što je upoznala Vronskog, Ana je bila požrtvovana i ostvarena kao majka, ali to očigledno nije zadovoljilo sve potrebe koje je imala kao mlada žena. Potvrdu svoje senzualnosti i fatalnosti Ana je tražila u vezi s Vronskim. Ostvarila se kao žena prošavši kroz ljubavno uzbuđenje i nemir, što nije imala u braku.

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

bračni život, Istorija, Književnost, Lav Tolstoj, Sofija Tolstoj