Stidite se, opet ste ponavljali

Istorija ima tendenciju da se ponavlja. Prvi put kao tragedija, drugi kao farsa (Kant).

I lična, naravno; kao kod onog majmuna koji podigne kamen, vidi kobru i padne u nesvest. Probudi se, ponovo digne isti kamen, vidi istu zmiju i onesvesti se (opet). Tako tri puta. Ja sam gluplji od šimpanze. Nanovo dižem isti kamen, ista naočarka palaca otrovnim jezikom. A ja, hm. Kada sve saberem, više sam u nesvesti nego prisutan. Moj predak je posle tri šoka, ukapirao, a ja nikako.

A mi, kao krdo, jato, grupa…? Koliko tragedija bi trebalo da doživimo, da bismo shvatili kako da se postavimo i šta da radimo? Više nije ni smešno. Neko je rekao da se od majmuna razlikujemo samo slabijim zdravljem. Brat, čovek (ne mogu da se setim kako se zove) je složio suštinu, a ovaj gore pomenuti je našu istoriju nazvao farsom. Ponovljenu, koliko puta? E pa braćo, ljudi, izgleda zauvek!

Na šta mislim? Pa na Koronu (jbga), pa ratove (naravno), na zagađenje prirode (prirodno)… Ma, mislim na sve što nam se stalno dešava (iznova i iznova). Hoću da apostrofiram tih nekoliko tragedija. Bolesti, ratovi, prirodne katastrofe, komunizam… Ok, šalim se za komunizam (ili ne, hm).

Imamo dve vrste bolesti kao vrsta. Prva nam napada glavu, druga sve ostale organe. Od ove prve, nema pomoći (ni Bog tu ne može ništa) i sa tim bismo trebali da budemo u miru. Ludi smo, što nije uvek ni tako loše. Poslali smo Nila Amstronga na mesec.” Apolo 11” 1969. Sećate se? Ne zna se ko je luđi, taj Nil ili “mi” koji smo ga lansirali raketom. Ajde da to nazovemo “pozitivnim ludilom”. Sledeći je Mars. OK. Tek je tamo (kao) super, ali OK. Problem je ovaj drugi koji nam jede pluća. Mi lepo izmislimo vakcinu i kao OK, sjebemo virus, ali ne braćo, ljudi, Srbi…. Ups, gde sad Srbi? Izvinite, ne znam kako se ovo briše? Ajde i Srbi, evidentno najstariji narod na svetu. Ajde svi mi, prosto da se zapitamo da li vakcina radi? Radila je 50-tih, ali ne braćo, krdo moje.. ne…Sad joj neki đavo fali. Bravo majmunoliki!

Pa ratovi! Ako to nije farsa koju spominje lik sa početka, ne znam šta je.

Voleo sam jednu malu iz Bregane (granica Hrvatske i Slovenije) na Braču smo se zaljubili. I??? Moji tenkovi su pošli da je oslobode, 15. god kasnije. Imala je kosu do dupeta, lepa kao lutka. A njeni tenkovi su krenuli da je brane??? Malo je njoj i meni bio Prvi svetski rat, pa drugi. Malo su nam bili svi ratovi ovog sveta! ‘Ajde da to nazovemo tragedijom. A gde je farsa? Pa opet lično. Izdajem turistički stan u Beogradu (oni, koji me znaju, poznato im je). I posle nećkanja (oni se dižu u vazduh dinamitom), primio sam porodicu iz Sirije. Svaki put kada sam ih obišao, sve uredno, plaćaju (debelo) na vreme, i? Mojoj braći, mojim Srbima iz ulaza, zasmetalo je, nisu mogli da ih podnesu. Zamalo da zovu policiju i državne službe da ih “zaštite“. Od čega? Od porodice, troje dece (raspon godina od 10 do 15), roditelja. Usred zime i korone, izbacio sam ih napolje. Kuda će šta će, pojma nemam. Oni više nemaju tenkove. Imaju nekoliko kofera i par mamuza od zlata (što bi rekao Rundek). Ma šalim se, kakve mamuze, imaju troje dece koja pričaju engleski bolje od mene i razumeju moju sramotnu poziciju i zahvaljuju se… Ako to nije farsa, ne znam šta je.

Treća počast? Prirodne katostrofe. Nešto sam danas pomislio da smo mi najveća. Koje bre oluje ili vulkani? ‘Ajde da pitamo bele medvede šta oni misle o tome? Aha, oni ne misle. Aha, snimamo ih kako umiru do gladi jer se led topi ubrzano. Polako dolazimo do najvećeg smeha (farse). Kao priča o škorpiji i žabi. Znate je? Škorpija došla o reke, htela je da je pređe, ne zna da pliva. Pitala žabu da je prenese. Žaba joj rekla da hoće, ali se plaši da je škorpija ne ubode. Ona (prefrigana) joj objasnila da, ako je ubode, obe će umereti na pola toka. Žaba (ko žaba, znate one koje koje su kuvaju u vodi, ako je lagano zagrevamo, pristane). Na pola, škorpija ubode žabu. Ona umire i pita ovu: “Zašto? Ubola si me, sada ćemo obe umreti”, škorpija joj odgovori: “Takva mi je priroda”.

Kakva nam je to narav??? Pojma nemam. Idem ponovo da podignem kamen.

Vojislav Radojković

Izvor: Fokus Vesti

  Društvo, Fokus vesti, izbeglice, Vojislav Radojković