Dozvoliću sebi da definišem projekat Konstrakte Triptih u smislu muzičkog žanra. Triptih spada u poseban muzički žanr koji nazivam SUPTILIZAM. Suptilizam je manji od minimalizma. On ima toliko malo elemenata da se može činiti da ih nema, sav je kao morska pena. Ali, to je zapravo sasvim jednako vulkanu emocija i strasti – jer ne počiva na intenzitetu, nego na opažanju.

Pošto sam najviše analizirao In corpore sano, obrazloženje će se zasnivati na toj pesmi.

1. Muzički posmatrano, u pesmi In corpore sano skoro da nema muzike: –cela pesma je u jednom jedinom akordu (G mol), bez i jedne modulacije; – nema ni melodije: sve što se može čuti jeste pevanje u modalnom registru, u okviru kvinte; – ritam je obične 4/4, sa naglašavanjem polovine u prve dve strofe i četvrtina u refrenu i završnoj strofi, bez ikakvih izmena; – tempo je ravnomeran moderato, bez ikakvih izmena; – nema ni uobičajene dinamike: niti pijano, niti forte, dakle sve je dinamički ravno.

A ipak jeste muzika. Šta ostaje od muzike ako su i harmonije, i ritam, i tempo, i dinamika jednolični? Akcenat. I pauze. Dva sporedna, zanemarena elementa muzike, koji imaju značaja samo kod solo muziciranja, gde se najbolje i mogu čuti. U ovom slučaju, sva se muzika zasniva na samo DVA OSNOVNA MUZIČKA ELEMENTA.

2. Reči pesme In corpore sano nisu poezija u uobičajenom smislu. Odsustvo rime nije neka novost po sebi, ali jeste u pop muzici.

Ipak, to je manje bitno. Mnogo je važnije da su ove reči ISKAZ TOKA SVESNOSTI. Ne toka svesti: tok svesti ima drugačije ciljeve. On teži da prikaže samostalnost duševnog života kao dokaz njegovog značaja. Za razliku od toka svesti, u pesmi In corpore sano (kao i u svim pesmama Triptiha), cilj je da se podeli unutrašnja sumnja, trajna neopredeljenost pesnika (subjekta) i njegova svest o sopstvenim osećanjima, o doživljaju događaja i okruženja i to na osnovu njihove jasnoće predstavljanja.

Nema donošenja sudova, naročito moralnih, ali ni neograničenog priliva duševnih nadražaja, kao kod toka svesti. Tok svesnosti je usmeren na temu, on obuhvata velike vremenske odsečke, može biti filozofsko-religijski i odnositi se na vremenitost kao pojavu, a može i na sisanje kostiju pilećih krilaca sa potpuno istim tematskim značajem oba ova događaja: za svesnost ne postoje važni i manje važni događaji, ona je prisutna jednako u svakom događaju i svakom doživljaju.

Iskaz toka svesnosti je ograničen u prijemu kod publike jer zahteva da primaoci poznaju takvo unutrašnje stanje, da ga imaju u sopstvenom iskustvu: ako ga imaju, onda mogu da ga podele doslovno kao spostveno; ako ga nemaju, nema načina da ga shvate pre nego što ga steknu.

3. Korišćenje samo dva osnovna muzička elementa, akcenta i pauza, zapravo je muzički izraz toka svesnosti. Oslobodivši se svih standardnih elemenata muzike, prosti ostatak gole muzičke forme se oslobodio i svih značenja koja bi potkopala reči pesme kao toka svesnosti i to iz pravca nesvesnosti. Molovi su tužni, a durovi veseli; melodije su raskošne ili siromašne; ritmovi prate harmonije u tuzi ili radosti; tempo je plesan ili meditativan. Ova standardna značenja su neizbežna, potpuno nesvesna.

Ali, ako od muzike ostanu samo akcenat i pauze, sva nesvesna očekivanja otpadaju. A umesto nesvesnih očekivanja od muzičke forme, počinje praćenje toka svesnosti iznetih u rečima pesme. Same reči dobijaju drugačiji značaj upravo od muzičkih akcenata i pauza, kojima se tok svesnosti oblikuje i postaje saznatljiv i deljiv sa drugima.

4. Bitan element za suptilizam jeste RITUALNOST.

Poput bogosluženja, i suptilizam mora da bude predstavljen kao ritual, kao obred: posebno unutrašnje stanje i posebno telesno držanje, koje počiva na svesti o izuzetnom značaju ritualnih radnji, uključujući i uzdržavanje od radnje ili trpljenje. Ritualnost omogućuje da se tanka veza minimalnih muzičkih elemenata i minimalno povezanih reči spoji u celinu.

Ritualnost je izuzetno pogodna za scensko i likovno predstavljanje, kojima se dopunjuje celina.

Zašto suptilizam? Zato što ni jedan od sitnih i slabih elemenata pesme ne bi mogao da postigne ništa sam po sebi. Samostalno bi svaki od ovih elemenata bio nedovoljan čak i da veže pažnju u dužini trajanja pesme. Ne bi čak ni razdraživao, iritirao – prosto bi bio zanemaren kao nebitan.

Objedinjeni, ovi prosti elementi proizvode neočekivano dejstvo privlačenja i vezivanja pažnje, zahtevajući višestruko preslušavanje da bi bili shvaćeni. Ali, u tom dobrovoljnom ponavljanju nema uživanja u osećanjima, kao kod uobičajene muzike, već samo deljenja toka svesnosti. Romantičarsko uživanje u snazi osećanja ostaje negde daleko, zajedno sa osećanjima i njima pratećom, neizbežnom patnjom kao promašenom svrhom svesnosti i svesnog života.

Suptilizam ne barata ni ključnim muzičkim, niti snažnim poetskim izrazima – on svoje dejstvo postiže suptilno, nežno, neprimetno.

Veliko je zadovoljstvo što je ovako ambiciozan projekat imao reprezentativnu prezentaciju i time privukao na sebe punu pažnju. Bez reprezentativnosti suptilnost bi se izgubila – hramovi i bogomolje nisu slučajno velke i raskošne građevine. Poslednja pop muzika koju sam morao da analiziram na ovako pažljiv i detaljan način bio je Radiohead. Ovo je najveći kompliment koji mogu da dam Triptihu.

P.S. Posebne čestitke idu na ime toga što je Triptih uspeo da pretvori žanr hip hopa u nešto što ima kapacitet kritičkog izraza. U svim varijantama koje su meni poznate, hip hop ima ambiciju da bude totalna muzika, ali su njegove teme suviše banalne da bi to postigao: bes, požuda, osveta… Samo strasti. De la soul je zabavan; Eminem je naporan. Zabavanost De la soul je ravna i jednolična; napornost Eminema je origijastična, sa željom da bude jača od same sebe. Ako je Marčelo zgodan primer, to je varijanta Eminema sa dnevnim temama, koja prostim podizanjem intenziteta želi da prikaže bes i nezadovoljstvo. Onoliko koliko je muzika Triptiha hip hop, to je sasvim drugačija upotreba osnova tog žanra. Suptilna. Revolucionarni prodor u žanru.

Za P.U.L.S.E: Pera Marković

peramarkovic.blogspot.com/2022/03/suptilizam-dozvolicu-sebi-da-definisem

  Evrovizija, In corpore sano, Konstrakta, Muzika